Prema anketama nezavisnih organizacija, sve više Britanaca izražava nezadovoljstvo posledicama izlaska iz Evropske unije

Deset godina nakon referenduma kojim je odlučeno da Velika Britanija napusti Evropsku uniju, većina građana te zemlje sada smatra da je izlazak bio greška, pokazuju rezultati najnovijih istraživanja javnog mnjenja nezavisnih anketnih organizacija. Istraživanja ukazuju na to da je značajan deo stanovništva revidirao stavove u odnosu na period neposredno nakon glasanja održanog 23. juna 2016. godine.

Na ulicama Londona i drugih britanskih gradova održani su skupovi građana koji se zalažu za ponovno pridruživanje Evropskoj uniji. Učesnici navode da je izlazak iz Unije negativno uticao na ekonomske tokove, mogućnosti slobodnog kretanja i porodične veze. Prema izjavama pojedinih sagovornika, posledice Bregzita osećaju se i u svakodnevnom životu, posebno u domenu ekonomske stabilnosti i rada.

U poslednjih deset godina, politička situacija u Velikoj Britaniji karakteriše česta smena premijera i kontinuirane političke debate o budućem kursu zemlje. Tokom ovog perioda, izmenilo se sedam premijera, što je dodatno uticalo na percepciju stabilnosti političkog sistema. Ekonomski izazovi su, prema analitičarima, pojačani globalnim faktorima, uključujući pandemiju COVID-19, kao i posledice ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Nezavisne ekonomske institucije navode da je izlazak iz Evropske unije uticao na smanjenje produktivnosti, kao i na obim uvoza i izvoza. Prema izveštajima zvaničnih tela, ekonomski rast je u poslednjoj deceniji bio sporiji u poređenju sa periodom pre referenduma, dok je trgovinska razmena sa zemljama EU smanjena.

Prema rečima učesnika skupova povodom desetogodišnjice referenduma, deo javnosti smatra da bi povratak u Evropsku uniju doprineo rešavanju ekonomskih i socijalnih izazova. Ipak, politička scena ostaje podeljena u pogledu daljih koraka, a aktuelna vlada nije najavljivala inicijative za ponovno pridruživanje Uniji.

Referendum o izlasku iz Evropske unije održan je 23. juna 2016. godine, kada je većina izašlih birača glasala za napuštanje Unije. Od tada, Velika Britanija je prošla kroz više faza pregovora sa Briselom, dok domaća javnost i dalje aktivno raspravlja o dugoročnim posledicama ove odluke.

Francuske vlasti potvrdile smrtne slučajeve, ekstremne temperature traju, upozorenja širom više evropskih država

Francuske vlasti saopštile su da je tokom poslednje nedelje zabeleženo 40 smrtnih slučajeva usled utapanja, dok je zemlju pogodio snažan toplotni talas. Prema izjavama zvaničnika, veliki broj građana potražio je osveženje na kupalištima usled visokih temperatura koje su zahvatile veći deo Evrope. Premijer Francuske naveo je da su među stradalima uglavnom mladi ljudi, a ministar sporta i omladine upozorio je na opasnosti kupanja na neobezbeđenim mestima tokom perioda ekstremnih vrućina.

Meteorološka služba Francuske izdala je crveno upozorenje zbog toplotnog talasa za 54 departmana, odnosno oko polovine teritorije države. Temperaturni rekordi oboreni su u više regiona, a u pojedinim gradovima izmereno je više od 40°C tokom dana, dok su noćne temperature ostale izuzetno visoke. U Parizu su zbog vremenskih uslova promenjeni režimi rada javnih objekata, uključujući skraćeno radno vreme Ajfelove kule.

Prema navodima međunarodnih medija, slični problemi zabeleženi su i u drugim evropskim državama, uključujući Italiju, Španiju i Ujedinjeno Kraljevstvo. U Španiji su izmerene temperature jednake ili više od 40°C, zbog čega su izdata brojna lokalna upozorenja. I druge evropske zemlje suočavaju se sa posledicama toplotnog talasa, što je uticalo na svakodnevni život, javni prevoz i održavanje sportskih događaja.

Meteorološke službe najavljuju nastavak ekstremno visokih temperatura do kraja nedelje, sa mogućnošću obaranja dodatnih rekorda bez obzira na period godine. Istaknuto je da se, prema međunarodnim procenama, očekuje da će toplotni talasi i druge ekstremne vremenske pojave biti češći u narednim godinama.

Stručnjaci i javne službe apeluju na stanovništvo da se pridržava preporuka o bezbednosti tokom vrućina, posebno pri boravku na otvorenom i kupanju na neuređenim lokacijama. Škole, javni prevoz i drugi sektori u Francuskoj i drugim pogođenim državama prilagođavaju radne režime u skladu sa trenutnim vremenskim uslovima.

Sud potvrdio presudu nižih instanci, odbijena tužba zbog šišanja dredova bivšem zatvoreniku u Luizijani

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbacio je zahtev bivšeg zatvorenika iz Luizijane da tuži državne i zatvorske zvaničnike nakon što su mu tokom izdržavanja kazne obrijali dredove, što je bilo u suprotnosti sa njegovim verskim uverenjima. Odluka je doneta 23. juna 2026. godine u Vašingtonu, a izveštaji navode da je sud glasao podeljeno, sa šest glasova za i tri protiv.

Bivši zatvorenik, Damon Landor, koji sebe smatra posvećenim rastafarijancem, podneo je tužbu protiv nadležnih institucija pozivajući se na Zakon o verskoj upotrebi zemljišta i prava institucionalizovanih osoba (RLUIPA). Landor je tvrdio da je šišanje njegovih dredova predstavljalo povredu njegovih verskih prava. Prethodno su niži sudovi kritikovali način na koji je Landor bio tretiran, ali su ipak odbacili njegove zahteve. Presuda Vrhovnog suda tako potvrđuje odluku Apelacionog suda Petog okruga.

Ovakva odluka predstavlja ređi slučaj da Vrhovni sud nije stao na stranu tužilaca koji iznose tvrdnje o povredi verskih prava. U poslednjih nekoliko godina, sud je u više navrata presuđivao u korist verskih tužitelja. Kao primer, u 2022. godini sud je presudio u korist zatvorenika iz Teksasa kojem je omogućeno da mu pastor fizički pruži podršku i moli naglas tokom izvršenja smrtne kazne.

Tri sudije su se usprotivile odluci većine, smatrajući da je Landor trebalo da dobije mogućnost da nastavi pravnu borbu protiv odgovornih zvaničnika. Sud nije detaljno obrazložio razloge odbijanja tužbe, ali je presuda doneta na osnovu postojećih pravnih standarda i ranijih odluka nižih sudova.

Zakon na koji se Landor pozivao, RLUIPA, usvojen je s ciljem da zaštiti verska prava osoba koje borave u institucijama, uključujući zatvore. Sud je, međutim, odlučio da u ovom slučaju ne postoji pravni osnov za naknadu štete putem tužbe protiv zvaničnika.

Ovaj slučaj izazvao je interesovanje pravnih stručnjaka i nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih i verskih prava u zatvorskom sistemu. Za sada nije poznato da li će biti pokrenute dodatne pravne inicijative ili reforme na osnovu ove odluke.