Nadležne službe istražuju seriju napada, situacija u regionu ostaje napeta zbog sukoba Irana sa SAD i Izraelom

Više eksplozija odjeknulo je u blizini ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Bagdadu, dok su prema dostupnim informacijama desetinama američkih vojnika ukazivana medicinska pomoć. Incident se dogodio tokom 17. dana intenzivnih sukoba između Irana i saveznika Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, saopštili su nadležni izvori.

Eksplozije su zabeležene u večernjim satima, a prema izveštajima iz regiona, pogođene su i druge lokacije, uključujući hotel u Bagdadu. Ormuski moreuz i dalje predstavlja glavno žarište napetosti, a očekuju se dodatne mere bezbednosti širom regiona. Zvaničnici su potvrdili da su ekipe hitne pomoći na terenu i da je pokrenuta istraga o okolnostima napada.

Masud Pezeškijan, jedan od visokih predstavnika Irana, izjavio je da „Iran nije započeo ovaj rat“ i naglasio pravo zemlje na odbranu od invazije. U telefonskom razgovoru sa Emanuelom Makronom, Pezeškijan je pozvao na prekid korišćenja američkih baza protiv Irana i apelovao na međunarodnu zajednicu da osudi napade. „Iran se neće predati nasilnicima“, poručio je Pezeškijan, dodavši da je neophodno obezbediti zaštitu od budućih napada.

Pogođeni objekti su pod pojačanim nadzorom, a lokalne službe bezbednosti i dalje prate razvoj situacije. Zvanične informacije o tačnom broju povređenih i stepenu povreda još nisu potvrđene. Nadležne institucije nastavljaju istragu sa ciljem utvrđivanja odgovornosti i sprečavanja daljih incidenata.

“Istraga je u toku, a bezbednosne snage su preduzele sve potrebne mere”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Francuski predsednik zahteva povratak građana i ističe da je neprihvatljivo da Francuska bude meta regionalnih sukoba

Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je iranskog predsednika Masuda Pezeškijana da omogući povratak dvoje francuskih državljana, Sesil Koler i Žaka Parija, nakon što je francuski vojnik izgubio život u regionalnim sukobima povezanim sa situacijom u Iranu. Makron je u izjavi na društvenim mrežama istakao da Francuska deluje isključivo u odbrambenom okviru radi zaštite svojih interesa, regionalnih partnera i slobodne plovidbe, naglašavajući da je neprihvatljivo da Francuska bude meta u ovim dešavanjima.

Sesil Koler i Žak Pari su uhapšeni u Iranu u maju 2022. godine pod optužbom za špijunažu u korist francuskih i izraelskih obaveštajnih službi. Oni su oslobođeni 4. novembra i trenutno se nalaze u ambasadi Francuske u Teheranu.

“Podsetio sam ga da Francuska deluje u strogo odbrambenom okviru zaštite svojih interesa, svojih regionalnih partnera i slobodne plovidbe, te da je neprihvatljivo da naša zemlja bude meta”, naveo je Makron u zvaničnoj izjavi.

Prema dostupnim informacijama, francuski vojnik je stradao tokom eskalacije sukoba u regionu, što je dodatno podiglo tenzije između Pariza i Teherana. Francuske vlasti zahtevaju brzo rešavanje situacije i povratak svojih građana, dok se zvanična komunikacija između dve zemlje nastavlja.

Francuska je više puta isticala važnost poštovanja međunarodnog prava i bezbednosti svojih građana u inostranstvu. Slučaj Koler i Parija prati se na najvišem državnom nivou, a Makron je ponovio da će Francuska nastaviti da štiti svoje interese i bezbednost svojih državljana.

Iranski zvaničnik izjavio da bi američke trupe mogle doživeti sudbinu iz Vijetnamskog rata, dok je zabeležen gubitak života i van granica Irana

Zamenik ministra spoljnih poslova Irana Said Hatibzadeh izjavio je iz Teherana da bi Sjedinjene Američke Države mogle da se suoče sa sličnim izazovima kao u Vijetnamskom ratu ukoliko odluče da pošalju kopnene trupe u aktuelni sukob. Prema njegovim rečima, Iran je spreman da se bori koliko god je potrebno i trenutno nije fokusiran na diplomatsko rešenje, ali nije isključio mogućnost pregovora ukoliko SAD i njihovi saveznici ponude održivo rešenje za okončanje sukoba.

Hatibzadeh je naveo da se, prema iranskim podacima, skoro 1.500 građana Irana nalazi među poginulima od početka sukoba sa SAD i Izraelom, dok je više miliona ljudi raseljeno. U istom periodu, poginulo je i blizu 1.000 ljudi u drugim državama regiona, uključujući najmanje 850 osoba u Libanu, 30 u Iraku, 13 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, šest u Kuvajtu, 12 u Izraelu, četiri u Siriji, dve u Omanu, dve u Saudijskoj Arabiji i dve u Bahreinu. Takođe, potvrđena je smrt 13 američkih i jednog francuskog vojnika.

Na pitanje o mogućem slanju američkih kopnenih snaga, Hatibzadeh je izjavio: „Samo pročitajte šta se dogodilo u Vijetnamu.“ On je podsetio da su Sjedinjene Države, uprkos vojnoj moći, tokom Vijetnamskog rata pretrpele velike gubitke i povukle se iz sukoba. „Oni razumeju da oni koji su ih uvukli u ovaj rat mogu ih uvući i u močvaru iz koje je teško izaći“, naglasio je Hatibzadeh.

Iranski zvaničnik je takođe optužio izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua da utiče na odluke Sjedinjenih Država u vezi sa sukobom. Zvanične reakcije drugih nadležnih organa i dalje se očekuju.