Američki predsednik Donald Tramp upozorio na moguće napade na iransku infrastrukturu, pregovori sa Iranom i dalje bez napretka

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas u Ovalnom kabinetu da će američka vojska nastaviti sa intenzivnim napadima na Iran, navodeći kao razlog nezadovoljstvo tokom pregovora i poslednji incident u Ormuskom moreuzu. Prema njegovim rečima, američki helikopter “Apač” oboren je na ovom strateškom pravcu, što je dodatno pogoršalo odnose dve države.

Tramp je istakao da Sjedinjene Države neće tolerisati, kako je naveo, odugovlačenje i izostanak napretka u pregovorima sa Iranom o okončanju rata. “Napadaćemo ih veoma snažno. Zbog toga smo ih juče snažno udarili, a danas ćemo ih ponovo udariti, ukoliko dođe do novih incidenata”, izjavio je Tramp u zvaničnom obraćanju.

Američki predsednik naglasio je da su pregovori sa Iranom i dalje u toku, ali da nije zadovoljan tempom kojim se proces odvija. “Radim sa Iranom već nekoliko meseci. Sve je već ispregovarano, ali oni traže još vremena. Trebalo bi da potpišu sporazum koji je dobar za njih”, naveo je Tramp, izražavajući sumnju u želju Teherana za brzim rešenjem.

Tramp je upozorio da Bela kuća ne isključuje mogućnost direktnih udara na civilnu infrastrukturu u Iranu, uključujući elektroenergetske mreže, elektrane i mostove, ukoliko zvanični Teheran nastavi sa, kako je rekao, taktikom odugovlačenja. Za sada, pregovori se nastavljaju, ali uz pojačane tenzije nakon najnovijih događaja u Ormuskom moreuzu.

Zvanične institucije nisu saopštile dodatne detalje o mogućim vojnim operacijama, dok se očekuje nastavak diplomatskih aktivnosti u pokušaju postizanja dogovora. “Sve opcije su na stolu, ali nadamo se mirnom rešenju”, navodi se u saopštenju američke administracije.

Američki predsednik saopštio detalje o inflaciji i akcijama protiv Irana, zvanični podaci o kretanju cena objavljeni

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je u sredu u Vašingtonu da je rast inflacije u zemlji povezan sa zaplenom iranske nafte tokom tekućeg sukoba. Tokom obraćanja u Ovalnom kabinetu, predsednik je izneo da su najnoviji podaci o inflaciji „dobri“ i da aktuelne ekonomske pokazatelje tumači u kontekstu akcija američkih snaga prema iranskim energetskim resursima.

Na pitanje novinara o porastu indeksa potrošačkih cena na godišnjem nivou na 4,2% — što je porast u odnosu na prethodnih 3,8% i najviši nivo od aprila 2023. godine — predsednik je izjavio: „Brojevi su odlični. Znate šta mi se posebno dopada? Sviđa mi se inflacija. Znate zašto? Jer čim se rat završi… mogu sada to da kažem, nešto što niste znali. Da li ste znali da noću izvodimo zaplenu miliona barela iranske nafte? Niko to ne zna. Znate ko ne zna? Iran, sve do sada.“

Prema rečima američkog predsednika, tokom poslednjih operacija, američke snage su zaplenile naftu sa 22 broda tokom noćnih akcija. Predsednik je naveo i da je cena nafte poslednjih nedelja iznosila oko 85 dolara po barelu, navodeći da su padovi i porasti vrednosti povezani sa situacijom na terenu i vojnim aktivnostima u regionu.

Zvanični podaci pokazuju da je cena Brent sirove nafte, koja se koristi kao međunarodni standard, u sredu oko podneva iznosila približno 94 dolara po barelu. Predsednik je dodao da cene energenata nisu dostigle nivo koji je očekivao pre izbijanja sukoba i da američko tržište beleži rekordne vrednosti.

U istom obraćanju, predsednik je naveo i da Sjedinjene Države izvode zaplene nafte i iz Venecuele, ocenjujući te akcije kao uspešne. “Mislim da će želeti da postignu dogovor, ali ćemo to tek videti”, rekao je predsednik komentarišući potencijalne pregovore sa Iranom.

Na pitanje o mogućnosti pada inflacije po završetku sukoba, predsednik je naveo da očekuje brzu stabilizaciju cena nafte i inflacije kada se okončaju ratna dejstva. Za sada nisu objavljene dodatne reakcije iz iranskih zvaničnih izvora na ove navode, niti su međunarodne organizacije komentarisale situaciju.

Sukob u regionu utiče na tržište energenata i globalnu ekonomiju, a ekonomski pokazatelji i dalje su predmet pažnje analitičara i zvaničnih institucija.

Prema anketi Evropskog saveta za spoljne poslove, poverenje u SAD opada, većina ispitanika podržava veću evropsku samostalnost

Prema rezultatima najnovijeg istraživanja sprovedenog u 15 evropskih zemalja, samo 11% ispitanih građana sada smatra Sjedinjene Američke Države pouzdanim saveznikom. Istraživanje je sprovedeno od strane Evropskog saveta za spoljne poslove, a u njemu je učestvovalo blizu 20.000 ispitanika. Ovaj rezultat predstavlja značajan pad u odnosu na prethodne ankete – pre šest meseci SAD je kao saveznika videlo 16% Evropljana, dok je u novembru 2024. taj procenat iznosio 22%.

Prema podacima iz izveštaja, polovina anketiranih Evropljana sada vidi Sjedinjene Države kao „neophodnog partnera“, dok 25% ispitanih SAD doživljava kao rivala ili protivnika. U nekoliko zemalja, uključujući Dansku, Francusku, Španiju i Švajcarsku, procenat onih koji SAD smatraju rivalom ili protivnikom je u porastu.

Autori izveštaja navode da su na rezultate ankete verovatno uticale nedavne političke odluke američke administracije, uključujući izjave o mogućem napuštanju NATO saveza, planove povlačenja dela američkih trupa iz Evrope i akcije sprovedene bez konsultacija sa evropskim partnerima. Kao dodatne faktore, u izveštaju se navode i najave vezane za teritorijalne inicijative i vojne operacije sprovedene bez uključivanja evropskih država u planiranje.

U svim analiziranim zemljama, većina ispitanika navodi da nema poverenja da bi SAD priskočile u pomoć njihovoj zemlji u slučaju napada. Takođe, značajan deo anketiranih podržava nabavku više oružja iz evropskih izvora i razvoj alternativne nacionalne nuklearne zaštite nezavisne od SAD.

Jana Kobzová, jedan od autora izveštaja i viši saradnik Evropskog saveta za spoljne poslove, navela je da podaci ukazuju na rastući stav u evropskoj javnosti za smanjenje oslanjanja na Vašington.

Istraživanje dolazi u trenutku kada se intenziviraju debate o budućim bezbednosnim aranžmanima Evrope i ulozi transatlantskog partnerstva. Prema autorima izveštaja, nalazi reflektuju promene u percepciji građana, ali i izazove pred donosiocima odluka u državama članicama.

Nezavisni analitičari navode da je ovo istraživanje deo šireg trenda preispitivanja međunarodnih savezništava i da će rezultati verovatno uticati na naredne političke i vojne strategije u regionu.