Predsednica Šeinbaum navela uslov za izručenje, nakon američkih optužbi protiv guvernera i drugih zvaničnika

Meksiko će razmotriti izručenje državnih zvaničnika Sjedinjenim Američkim Državama samo ukoliko budu dostavljeni „neoborivi dokazi“ o navodnim vezama sa narko-kartelima, izjavila je predsednica Klaudija Šeinbaum 30. aprila u Meksiko Sitiju. Izjava je usledila nakon što je Ministarstvo pravde SAD podiglo optužnice protiv guvernera države Sinaloa Rubena Roče Moje i još devet sadašnjih i bivših zvaničnika, tereteći ih za saradnju sa Sinaloa kartelom sa ciljem šverca velikih količina narkotika u SAD.

Roča Moja, član vladajuće partije Morena i blizak saradnik prethodnog predsednika, nalazi se na funkciji guvernera od 2021. godine. Prema američkim optužbama, on i drugi zvaničnici navodno su učestvovali u aktivnostima koje su, kako se tvrdi, omogućavale kriminalnim grupama da distribuiraju narkotike preko granice.

Na redovnoj konferenciji za novinare, predsednica Šeinbaum izjavila je: „Ako Tužilaštvo dobije čvrste i neoborive dokaze u skladu sa zakonima Meksika ili tokom sopstvene istrage pronađe elemente koji ukazuju na izvršenje krivičnog dela, moraće da postupi u skladu sa američkim zahtevom za izručenje.“ Dodala je da će u odsustvu takvih dokaza biti jasno da su optužbe politički motivisane.

Šeinbaum je naglasila da je ovo prvi put da su američki organi javno izneli optužbe protiv aktuelnog guvernera ili visokih državnih zvaničnika zbog navodnih veza sa kartelima. „Nećemo štititi nikoga“, izjavila je predsednica, istakavši da će postupanje biti u skladu sa domaćim i međunarodnim pravom.

Američke vlasti navode da su optuženi zvaničnici deo šire mreže koja je omogućavala delovanje Sinaloa kartela, jedne od najpoznatijih kriminalnih organizacija u regionu. Detalji dokaza koji su doveli do podizanja optužnica nisu objavljeni. Predsednica Šeinbaum nije precizirala koje bi dokaze Meksiko smatrao dovoljnim za izručenje, ali je istakla da postupak mora biti vođen prema meksičkom zakonodavstvu i standardima dokazivanja.

Optuženi guverner i drugi zvaničnici nisu javno komentarisali navode iz optužnice. Međunarodni posmatrači i analitičari prate razvoj slučaja, dok su bilateralni odnosi Meksika i SAD pod dodatnim pritiskom zbog borbe protiv narko-kartela i saradnje u bezbednosnim pitanjima.

Ovaj slučaj dolazi u trenutku kada su veze između državnih zvaničnika i kriminalnih grupa u fokusu javnosti i predstavlja izazov za vladavinu prava i političku stabilnost u zemlji.

Američki zvaničnici potvrdili incident na razaraču u Aziji, povređenih među posadom prema dosadašnjim informacijama nema

Požar je izbio ranije ove nedelje na američkom razaraču USS Higgins, koji predstavlja deo stalnog vojnog prisustva SAD u azijskom regionu, potvrdili su američki zvaničnici. Prema navodima jednog od zvaničnika, požar je doveo do prekida električne energije i pogona na brodu, ali do srede nije bilo prijavljenih povreda među članovima posade.

Trenutno nema dostupnih informacija o tačnom uzroku požara, kao ni o preciznoj lokaciji razarača u okviru Indo-pacifičke komande SAD u trenutku incidenta. Takođe, zvaničnici nisu izneli podatke o tome koji delovi broda su oštećeni niti koliko će vremena biti potrebno za popravku.

Prema podacima iz evidencije o kretanju brodova, USS Higgins je bio usidren u Singapuru tokom februara. Pentagon je uputio dodatna pitanja o šteti komandantima Indo-pacifičke komande, dok se javnost još uvek čeka na zvaničan komentar od strane brodskih službi za odnose s javnošću.

U sličnom incidentu ranije ovog meseca, na američkom nosaču aviona USS Dwight D. Eisenhower izbio je manji požar tokom održavanja, pri čemu je povređeno osam mornara, prema informacijama američke mornarice. Ovi događaji dolaze u trenutku kada američka mornarica održava prisutnost u azijsko-pacifičkom regionu, gde su brodovi često angažovani na zadacima vezanim za bezbednost i podršku savezničkim operacijama.

Zvaničnici nisu izneli više detalja o posledicama požara na USS Higgins, niti postoje informacije o eventualnim promenama u operativnoj spremnosti broda. Incidenti ove vrste se analiziraju u okviru standardnih procedura kako bi se procenili uzroci i sprečile slične situacije u budućnosti. Do trenutka objavljivanja nisu zabeležene povrede ili ugrožavanje života članova posade.

Lokalne vlasti potvrdile pronalazak više od 3.150 novčića iz perioda Vikinga, arheološka iskopavanja nastavljena u regionu Rena

Na području sela Rena u Norveškoj, detektoristi metala pronašli su do sada najveći poznati skriveni depozit vikinških novčića u toj zemlji. Prema saopštenju lokalnih vlasti iz okruga Innlandet, više od 3.150 srebrnih novčića otkriveno je tokom arheoloških iskopavanja, a potraga za preostalim delovima nalaza i dalje traje.

Prva otkrića dogodila su se 10. aprila, kada su dva privatna građanina pronašla manji broj srebrnih novčića, što je podstaklo šire arheološko istraživanje na tom poljoprivrednom zemljištu. Vlasti su potom započele sistematsko iskopavanje, tokom kojeg je pronađena znatno veća količina novčića, što prema navodima stručnjaka predstavlja izuzetan doprinos proučavanju istorije i ekonomije Norveške iz vremena Vikinga.

Ministar za klimu i zaštitu životne sredine Norveške, Andreas Bjelland Eriksen, izjavio je povodom ovog otkrića da je reč o istorijski značajnom nalazu koji osvetljava deo prošlosti zemlje, posebno s obzirom na povezanost sa periodom političkih promena i vikinških ekspedicija. “Ovo je istorijsko otkriće i verujemo da bi cela Norveška trebalo da ima priliku da ga vidi”, rekao je Eriksen, ističući vrednost nalaza i za nacionalnu kulturnu baštinu.

Prema zvaničnim informacijama iz okruga Innlandet, pronađeni novčići nude nova saznanja o ekonomskim odnosima, trgovini i prilivu bogatstva u Norvešku tokom vikinškog doba, koje je bilo obeleženo političkom nestabilnošću i značajnim društvenim promenama. Stručnjaci sa Univerziteta u Oslu uključeni su u analizu nalaza, kako bi se utvrdilo poreklo novčića i njihova uloga u tadašnjem društvu.

Iskopavanja se nastavljaju u regionu Rena, a lokalne vlasti navode da će dalji rezultati biti objavljeni nakon završetka istraživanja. Očekuje se da će ovaj nalaz doprineti razumevanju istorijskih procesa u Norveškoj i šireg skandinavskog regiona tokom vikinškog perioda.