Ministarstvo zdravlja Konga saopštilo o trenutnoj situaciji, kontakt-tracing i pristup pogođenim područjima predstavljaju izazov

Ministarstvo zdravlja Demokratske Republike Kongo saopštilo je da je broj potvrđenih slučajeva ebole u provinciji Ituri dostigao 1.003, dok je do sada registrovano 254 smrtna slučaja. Izveštaj navodi da je epidemija, koja je proglašena 15. maja 2026. godine, zahvatila istočni deo zemlje, a da je 100 osoba oporavljeno. Zvaničnici ističu da je praćenje kontakata obolelih i dalje ograničeno, sa pokrivenošću od oko 55%.

Prema podacima Ministarstva zdravlja, najmanje 365 pacijenata trenutno se nalazi u bolnicama ili izolaciji. Epidemija je izazvana retkim Bundibugyo sojem virusa ebole, za koji još ne postoje vakcine ni specifičan tretman. Nadležni navode da je ovo najteži početni period epidemije ebole u regionu do sada.

Direktor Afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, dr Žan Kaseja, izjavio je prošle nedelje da još uvek nije identifikovan tzv. pacijent nula, što otežava kontrolu širenja virusa. Zvaničnici navode i da više od 35.000 osoba koje su bile u kontaktu sa zaraženima još nije locirano ili praćeno, što dodatno komplikuje epidemiološku situaciju.

Pored zdravstvenih izazova, istočni deo Konga se suočava i sa bezbednosnim problemima. Sukobi sa oružanim grupama, uključujući napade grupe poznate kao Savezničke demokratske snage (ADF), doveli su do ograničene dostupnosti pojedinih sela i raseljavanja stanovništva. Mnogi ljudi su, prema navodima lokalnih vlasti, bili primorani da napuste svoje domove i potraže sklonište u privremenim kampovima, što dodatno otežava sprovođenje mera zaštite i kontrole epidemije.

Predstavnici ministarstva navode da bi broj zaraženih mogao biti i veći od prijavljenog, s obzirom na teškoće u prikupljanju podataka i pristupanju udaljenim zajednicama. Zvaničnici ističu da je, uz trenutne okolnosti i izazove, vrhunac epidemije verovatno još uvek pred regionom.

Međunarodne zdravstvene organizacije i lokalne vlasti nastavljaju rad na praćenju kontakata, podizanju svesti i jačanju kapaciteta zdravstvenih ustanova, dok je prioritet postizanje bolje kontrole nad širenjem virusa i obezbeđivanje pomoći najugroženijima. S obzirom na kompleksnost situacije, zvaničnici apeluju na dodatnu podršku i saradnju svih relevantnih aktera u regionu.

Policija, vojska i vatrogasci pretražuju nacionalni park nakon što je pronađeno vozilo nestalog Danijela Hidena

Danijel Hiden (26) nestao je 14.06.2024. oko 3:00 iz svog doma u Kvinslendu, Australija, a potraga za njim traje više dana, saopštili su policijski izvori. Njegovo vozilo i karavan pronađeni su dva dana kasnije u zabačenom delu blizu ulice Karumbin Krik, što je dovelo do proširenja potrage u nacionalnom parku Springbuk.

Prema navodima prijatelja, Hiden je poslednji put viđen kada je krenuo prema oblasti Springbuk svojim srebrnim automobilom marke “hjundai santa fe” sa zakačenim karavanom. Policija je potvrdila da je mladić isključio svoj telefon u 6:00 istog dana. Opisan je kao muškarac sa dugom crnom kosom, crnom bradom i smeđim očima, odeven u kestenjastu majicu i crne kargo pantalone u trenutku nestanka.

U potrazi učestvuju policija, vatrogasci, volonteri i timovi sa dronovima, a zbog nepristupačnog terena angažovana je i Australijska odbrambena snaga. “U potragu su uključena različita vazdušna sredstva, uključujući policijske letelice i dronove”, izjavio je vršilac dužnosti inspektora Bret Džekson.

Nadležni su nastavili da pretražuju dolinu Karumbin u okviru nacionalnog parka Springbuk, jednog od najzahtevnijih terena u oblasti. Istraga o nestanku traje, a javnost je pozvana da pomogne dostavljanjem korisnih informacija.

Smrt potvrđena od strane porodice, Grinspen bio na čelu centralne banke tokom više američkih administracija

Alan Grinspen, ekonomista i bivši predsednik Federalnih rezervi Sjedinjenih Američkih Država, preminuo je u ponedeljak u 100. godini, saopštila je njegova supruga Andrea Mičel. Prema navodima porodice, Grinspen je preminuo u svom domu usled komplikacija izazvanih Parkinsonovom bolešću.

Grinspen je bio na čelu Federalnih rezervi tokom mandata četiri američka predsednika, što ga čini jednim od najdugovečnijih predsednika te institucije u istoriji SAD. Njegovo vođstvo poklopilo se sa periodom koji je u ekonomskoj literaturi poznat kao „Velika moderacija“, karakterisan stabilnošću, niskom inflacijom, rastom berze i snažnim ekonomskim razvojem od sredine 1980-ih do 2007. godine.

Tokom Grinspenovog mandata, finansijska tržišta su prošla kroz nekoliko značajnih kriza, uključujući pad berze 1987. godine i pucanje dot-kom balona početkom 2000-ih. Grinspen je 1996. godine upotrebio izraz „iracionalna euforija“ kako bi opisao povećani optimizam investitora, posebno u kontekstu rasta akcija internet kompanija tog perioda.

Njegovo nasledstvo povezano je i sa globalnom finansijskom krizom iz 2008. godine i kasnijom „Velikom recesijom“, iako je Grinspen napustio funkciju početkom 2006. godine, pre izbijanja krize. Deo analitičara je isticao da su politike „jeftinog novca“ tokom njegovog mandata doprinele stvaranju uslova za krizu na tržištu nekretnina i kasnije ekonomske poteškoće u Sjedinjenim Državama.

Grinspenova uloga u vođenju monetarne politike tokom više decenija ostaje predmet analize među ekonomistima i političarima. Njegovo ime često se pominje u kontekstu perioda ekonomske stabilnosti, ali i u analizama uzroka finansijskih nestabilnosti koje su usledile neposredno po završetku njegovog mandata.

Zvanične izjave povodom njegove smrti dali su članovi porodice, dok su ekonomisti i bivše kolege iz centralne banke ukazali na uticaj Grinspenovih odluka na američku i globalnu ekonomiju.