Viši sud Ujedinjenog Kraljevstva potvrdio da tvrdnje nisu dokazane, svi navodi odbijeni u poslednjem pravnom postupku

Britanski princ Hari izgubio je pravni spor protiv izdavača tabloida Daily Mail i Mail on Sunday, saopšteno je iz londonskog suda 7. jula 2026. godine. Sud je odbacio sve navode tužioca, uključujući i ostale podnosioce tužbe, među kojima su Elton Džon i Elizabet Harlij, navodeći da iznesene tvrdnje nisu dokazane.

U ovom postupku, više javnih ličnosti optužilo je kompaniju Associated Newspapers (ANL) za navodno neovlašćeno prikupljanje informacija, uključujući prisluškivanje telefona, presretanje glasovnih poruka i lažno predstavljanje radi dobijanja privatnih podataka. Prema rečima advokata tužilaca, sporni postupci su se, kako se navodi, dešavali između 1993. i 2011. godine, dok su tvrdili da su određene aktivnosti nastavile i nakon tog perioda, zaključno sa 2018. godinom.

Iz Associated Newspapers su odbacili sve optužbe, ocenjujući ih kao “neutemeljene” i ističući da su svi članci koji su deo sudskog procesa zasnovani na zakonito pribavljenim informacijama od osoba bliskih tužiocima. Kompanija je tokom suđenja insistirala na tome da je prošlo previše vremena od navodnih događaja, zahtevajući da se slučaj odbaci iz proceduralnih razloga.

Sud je presudio u korist izdavača, navodeći da nije moguće potvrditi navode o neovlašćenom prikupljanju informacija, te su sve tužbe odbačene. Ova odluka se smatra poslednjom u nizu pravnih sporova princa Harija protiv britanskih medijskih kuća.

Pravni zastupnici tužilaca još nisu zvanično komentarisali odluku suda. Do sada nije najavljeno da li će biti upućena žalba na ovu presudu.

Sporovi između članova britanske kraljevske porodice i medija traju godinama, a poslednji slučaj bio je jedan od najzapaženijih pokušaja da se pred sudom dokaže navodno nezakonito prikupljanje ličnih informacija od strane novinara pojedinih tabloida. Sudske odluke u sličnim slučajevima formiraju pravni okvir za odnose između javnih ličnosti i medija u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Američki predsednik kritikovao saveznike i poručio da je prisustvovao zbog turskog lidera, razgovori se nastavljaju

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je na NATO samitu u Ankari da je razočaran podrškom koju savez pruža Sjedinjenim Državama. Samit Severnoatlantske alijanse održava se u Ankari danas i sutra, a sastanak su obeležile tenzije oko finansiranja i bezbednosnih pitanja, prema zvaničnim izvorima.

Tramp je tokom zajedničke konferencije za novinare sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom istakao da možda ne bi prisustvovao samitu da nije održan u Turskoj, naglašavajući lične odnose sa turskim liderom. “Da se nije održao u Turskoj, gde je moj prijatelj veoma jak lider, moguće je da ne bih prisustvovao ovom skupu”, izjavio je Tramp.

Tokom razgovora, Tramp je pozvao evropske članice Alijanse da povećaju izdvajanja za odbranu i naveo da je podrška saveznika SAD-u nedovoljna. Istovremeno, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski prisutan je na samitu sa ciljem da apeluje na članice NATO-a kako bi zajedničkim pritiskom uticale na postizanje prekida vatre i mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva.

Zvaničnici NATO-a saopštili su da su razgovori u toku i da su sve strane pozvane na uzdržanost i konstruktivan dijalog tokom trajanja samita. “Naš cilj je da očuvamo jedinstvo Alijanse i pronađemo rešenja za aktuelne bezbednosne izazove”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Samit u Ankari ocenjuje se kao jedan od ključnih događaja za buduće odnose unutar NATO-a, a u fokusu su i dalje teme finansiranja, sigurnosti i koordinacije u vezi sa aktuelnim međunarodnim krizama.

Sud u Francuskoj potvrdio mogućnost kandidature pod posebnim uslovima, Le Pen odbacila ponuđene restrikcije

Francuska političarka Marin Le Pen dobila je pravo da se kandiduje na predsedničkim izborima 2027. godine, nakon što je apelacioni sud smanjio njenu raniju zabranu kandidature. Sud je u Parizu potvrdio presudu iz 2025. godine, kojom je Le Pen proglašena krivom za zloupotrebu sredstava Evropske unije, ali je smanjio period njene neeligibilnosti sa pet godina na ukupno 45 meseci, od čega je 30 meseci uslovno, a 15 meseci efektivno. Le Pen je već izdržala period zabrane prema novim uslovima, što je čini formalno podobnom za kandidaturu na nacionalnim izborima u aprilu 2027. godine.

Sud je takođe potvrdio i deo presude koji podrazumeva da bi, ukoliko odluči da se kandiduje, Le Pen morala da nosi elektronsku narukvicu za elektronski nadzor tokom trajanja izborne kampanje. Ova mera je deo izvršavanja kazne kućnog pritvora, a Le Pen je ranije izjavila da takav uslov smatra „neprihvatljivim“. Do objavljivanja vesti, ona nije javno komentarisala da li će prihvatiti sudske uslove i formalno potvrditi svoju kandidaturu. Le Pen je najavila obraćanje javnosti u utorak uveče po lokalnom vremenu.

Zajedno sa liderkom Nacionalnog okupljanja, sud je osudio i samu partiju, ranije poznatu kao Nacionalni front, zbog pronevere sredstava Evropske unije u periodu od 2004. do 2016. godine. Presudom iz 2025. godine, Le Pen je bila osuđena na novčanu kaznu veću od 100.000 dolara, kao i na ukupno četiri godine zatvora, od čega dve godine uslovno, a dve godine pod kućnim pritvorom uz elektronski nadzor.

Tokom žalbenog postupka, izvršenje kazne je bilo suspendovano. Međutim, apelacioni sud je delimično promenio prvobitnu presudu, smanjujući ukupnu kaznu na tri godine zatvora, od čega su dve godine uslovne, dok bi ostatak bio izdržan u kućnom pritvoru uz elektronsku narukvicu. Sud je takođe potvrdio novčanu kaznu.

Marin Le Pen i njena partija su negirali bilo kakvu zloupotrebu sredstava i najavili dalje pravne korake, ali prema važećoj presudi, mogućnost kandidature pod navedenim ograničenjima ostaje otvorena. Očekuje se da će Le Pen u narednim danima saopštiti da li prihvata ove uslove i zvanično ući u predsedničku trku.

Odluka suda dolazi u trenutku kada politička scena u Francuskoj beleži pojačanu aktivnost pred predstojeće izbore, a Nacionalno okupljanje nastoji da konsoliduje podršku birača. Presuda i uslovi kandidature izazvali su pažnju i među drugim političkim akterima u zemlji.