Zvanični dokumenti potvrđuju da kompanija OneTaste traži podršku za pomilovanje svojih lidera, dok proces uključuje kontakte sa saveznicima predsednika

Kompanija OneTaste iz San Franciska, koju su tužioci u sudskom postupku opisali kao organizaciju sa neuobičajenim praksama, pokrenula je kampanju za pomilovanje svojih bivših lidera. Prema zvaničnim informacijama, OneTaste je uputio zvanične zahteve za pomilovanje Ministarstvu pravde Sjedinjenih Američkih Država, tražeći oslobađanje svoje bivše direktorke i osnivačice Nikol Dajdon, kao i bivše rukovoditeljke prodaje Rejčel Červic.

Nakon što su Dajdon i Červic u martu 2026. godine osuđene na devet, odnosno više od šest godina zatvora zbog optužbi za učešće u zaveri radi prinudnog rada, kompanija je odlučila da, pored standardne procedure, primeni i dodatne neformalne metode kako bi pridobila podršku za pomilovanje. Zvanična dokumentacija potvrđuje da je proces pomilovanja u toku, a dodatni napori uključuju kontakte sa advokatima, političkim operativcima i medijskim ličnostima povezanim sa krugom aktuelnog predsednika.

U poslednjih nekoliko meseci, predstavnici kompanije su pokušali da ostvare kontakte sa pojedincima koji su, prema informacijama dostupnim iz javnih izvora, prethodno učestvovali u sličnim kampanjama za pomilovanje. Prema navodima međunarodnih medija, ovakva strategija je viđena i kod drugih pojedinaca koji su od januara prethodne godine tražili predsedničku milost.

Suđenje bivšim liderima OneTaste održano je u federalnom sudu u Bruklinu, gde su Dajdon i Červic proglašene krivima za zaveru radi prinudnog rada. Tokom procesa, tužilaštvo je kompaniju upoređivalo sa organizacijama sa sličnim kontroverznim praksama, dok je odbrana negirala sve optužbe. Fotografije iz perioda nakon presude prikazuju obe osuđene kako napuštaju sudnicu u maju 2025. godine.

Kampanja za pomilovanje za sada uključuje i javne i zakulisne aktivnosti, a prema federalnim dokumentima, formalni zahtevi su dostavljeni nadležnim organima. Predstavnici kompanije nisu uputili zvanične komentare na upite novinara, dok su advokati bivših lidera izrazili očekivanje da će proces pred institucijama SAD biti sproveden u skladu sa zakonom.

Kontekst slučaja ukazuje na šire promene u procedurama pomilovanja tokom drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa, gde se, pored zvaničnih institucionalnih kanala, često koriste i neformalne mreže za lobiranje. Sličan pristup ranije su koristili i drugi pojedinci u sličnim pravosudnim postupcima.

Prethodne presude i kampanje za pomilovanje u Sjedinjenim Američkim Državama često uključuju različite pravne, političke i društvene faktore, a konačnu odluku donosi predsednik, na osnovu preporuka i procene nadležnih državnih službi.

Ministarstvo finansija razmatra nove fiskalne mere za stabilizaciju budžeta, usvajanje smernica planirano za sredu

Nemačka vlada planira uvođenje poreza na šećer, kao i povećanje poreza na alkoholna i duvanska pića, u okviru nastojanja da stabilizuje državni budžet, saopšteno je iz Ministarstva finansija. Ove mere deo su preporuka komisije koju je imenovala ministarka zdravlja Nina Varken, a cilj je rasterećenje obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Komisija je predložila progresivni porez na zaslađena bezalkoholna pića, kao što su kole i limunade, dok se u Ministarstvu finansija razmatra i poseban porez na ovu vrstu proizvoda. Takođe, predviđeno je povećanje poreza na duvan i žestoka alkoholna pića, a vlada razmatra i mogućnost uvođenja poreza na plastiku.

Kako je najavljeno, osnovne smernice budžeta za 2027. godinu, kao i finansijski plan za naredni period, biće usvojeni u sredu. Planirana potrošnja za 2027. godinu iznosi oko 543 milijarde evra, što je više u odnosu na tekuću godinu, uz veća izdvajanja za odbranu. Država predviđa novo zaduživanje od 110,8 milijardi evra kroz osnovni budžet, što je povećanje u odnosu na prethodni period. Dodatni troškovi biće pokriveni iz posebnih fondova za modernizaciju infrastrukture.

Prema dostupnim informacijama, budžetski manjak za narednu godinu zatvoren je različitim merama, ali i dalje postoje finansijski izazovi za 2028. godinu. Vladajuća koalicija demohrišćana i socijaldemokrata, predvođena kancelarom Fridrihom Mercom, najavila je i veliku reformu poreza na dohodak koja bi trebalo da stupi na snagu od 1. januara 2027. godine. Ova reforma ima za cilj rasterećenje malih i srednjih preduzeća, ali njen tačan model i način finansiranja još nisu usaglašeni.

Matijas Mirš, šef poslaničke grupe socijaldemokrata u Bundestagu, izjavio je da postoji mogućnost privremene suspenzije tzv. “kočnice duga” ako se ekonomska kriza izazvana situacijom u Iranu nastavi. Kočnica duga predstavlja ustavni mehanizam koji ograničava državno zaduživanje, a ranije nesuglasice po ovom pitanju dovele su do pada prethodne vlade.

Lekarski koledž i ministarstvo zdravlja pokrenuli istragu, ordinacija zatvorena posle smrti pacijentkinje

Valentina D. (45) iz Ramniku Valče preminula je nakon što je pala u komu tokom rutinske kozmetičke procedure u privatnoj ordinaciji u Bukureštu, saopštili su policijski izvori. Do incidenta je došlo tokom mini fejsliftinga poznatog kao procedura “mačje oči”.

Porodica preminule navodi da pre zahvata nisu sprovedene medicinske analize i tvrdi da je procedura obavljena u neadekvatnim uslovima. Prema njihovim rečima, Valentina je potpisala dokument kojim potvrđuje da je upoznata sa rizicima i odriče se prava na odštetu, kao i klauzulu o zabrani negativnih komentara na društvenim mrežama.

Više bivših pacijentkinja javno je iznelo optužbe protiv istog lekara, navodeći da su pretrpele komplikacije i nezadovoljavajuće rezultate. Jedna od njih izjavila je da je nakon zahvata ostala sa ožiljcima i da joj je za dodatnu korekciju tražen dodatni novčani iznos.

U Institutu za neurovaskularne bolesti, gde je Valentina bila hospitalizovana nakon komplikacija, lekari su utvrdili prisustvo bolesti imunog sistema i sumnju na ranije postojeću aneurizmu. “Izvršili smo hiruršku intervenciju kako bismo izolovali aneurizmu. Njeno stanje se konstantno pogoršavalo”, naveo je neurohirurg Mugurel Radoj.

Lekarski koledž i ministarstvo zdravlja pokrenuli su hitnu kontrolu rada ordinacije, koja se nalazi u blizini sedišta vlade, a dan nakon smrti pacijentkinje ordinacija je zatvorena. Lekar koji je izvodio proceduru odbio je da da detaljniju izjavu, navodeći da je “sve bilo u redu” i da “nema šta da sebi zameri”. Dodao je da, prema njegovom mišljenju, za intervencije u lokalnoj anesteziji nisu potrebne prethodne analize.

Policija je pokrenula krivični postupak zbog sumnje na nanošenje telesnih povreda iz nehata. Istraga je u toku.