Prema poslednjem istraživanju, većina ispitanika smatra da redistriktiranje smanjuje konkurentnost i pravičnost izbora

Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja, koje je sprovedeno manje od šest meseci pre održavanja parlamentarnih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, većina birača smatra da nedavne promene izbornih okruga utiču na smanjenje pravičnosti izbornog procesa. Ispitanici navode da aktuelni proces redistriktiranja dovodi do manje konkurentnosti među kandidatima i da može oslabiti demokratske principe.

U istraživanju, sprovedenom tokom aktuelne izborne kampanje, učesnici su ocenili da bi izborni okruzi trebalo da budu formirani tako da podstiču ravnomernu političku konkurenciju, bez favorizovanja bilo koje političke partije. Prema dobijenim podacima, većina anketiranih izražava želju za izbornim okruzima u kojima bi izbori bili neizvesniji i u kojima bi svi kandidati imali slične šanse.

Rezultati pokazuju i percepciju među ispitanicima da trenutni proces redistriktiranja doprinosi jačanju političkog uticaja pojedinih grupa. Anketa je ukazala da je deo birača mišljenja da promene granica izbornih okruga više koriste jednoj političkoj partiji, dok su drugi izrazili zabrinutost zbog smanjenja političke zastupljenosti određenih etničkih i rasnih grupa.

Podaci iz istraživanja ističu i da deo javnosti smatra da redistriktiranje može dovesti do povećanja političke moći bele populacije, dok istovremeno umanjuje uticaj birača afroameričkog i latinoameričkog porekla. Ove percepcije povezane su sa načinom na koji birači ocenjuju politike i strategije dve vodeće političke partije u zemlji.

U kontekstu predstojećih izbora, ispitani birači ističu značaj transparentnosti i pravičnosti u definisanju izbornih okruga. Istraživanje je sprovedeno u trenutku kada su pitanja izborne konkurentnosti i zastupljenosti različitih grupa visoko na političkoj agendi, a rezultati ukazuju na široko rasprostranjenu zabrinutost birača da bi predstojeći izbori mogli biti manje fer ukoliko se ne obezbedi ravnoteža među izbornim okruzima.

Analitičari ističu da su ovakva mišljenja deo šire debate o izbornim reformama u Sjedinjenim Državama. Povodom rezultata istraživanja, preporučuje se nastavak javnog dijaloga i razmatranje mogućnosti za unapređenje procesa redistriktiranja u cilju jačanja poverenja građana u demokratski sistem.

Rezolucija predvođena demokratama dobila podršku četiri republikanska senatora, izvestio politički izvor iz Vašingtona

Senat Sjedinjenih Američkih Država usvojio je 19. maja 2026. godine predlog rezolucije kojom bi se ograničila ovlašćenja predsednika SAD za upotrebu vojne sile protiv Irana, osim ako Kongres prethodno ne izda formalno odobrenje. Prema dostupnim informacijama, glasanje je rezultiralo većinom od 50 prema 47, pri čemu su četiri republikanska senatora podržala inicijativu predvođenu demokratama. Senatori koji su glasali za napredovanje rezolucije su Susan Collins iz Mejna, Lisa Murkowski iz Aljaske, Rand Paul iz Kentakija i Bill Cassidy iz Luizijane. Senator John Fetterman iz Pensilvanije bio je jedini demokrata koji se usprotivio predlogu.

Ovo je prvi put da je senator Cassidy podržao sličnu meru, što se desilo nekoliko dana nakon njegovog neuspeha da izbori plasman u drugom krugu izbora za Senat u Luizijani, gde je bivši predsednik Donald Tramp podržao drugog kandidata. Trojica republikanskih senatora, John Cornyn iz Teksasa, Tommy Tuberville iz Alabame i Thom Tillis iz Severne Karoline, nisu glasali, što je uticalo na ishod u korist demokrata.

Predloženu rezoluciju predvodi senator Tim Kaine iz Virdžinije. Tekst dokumenta nalaže predsedniku da povuče oružane snage Sjedinjenih Država iz svih neprijateljstava unutar ili protiv Irana, izuzev ukoliko Kongres ne donese formalnu deklaraciju rata ili specifično ovlašćenje za upotrebu vojne sile.

Izglasavanje predstavlja tek prvi korak u zakonodavnom procesu i dalji koraci uključuju glasanje u oba doma Kongresa. Prema političkim izvorima, i u slučaju da rezolucija bude usvojena u Predstavničkom domu, očekuje se da bi predsednik Tramp uložio veto. Ipak, pristalice rezolucije navode da bi ovakav potez mogao imati političku težinu i uticati na razmišljanja predsednika u vezi sa aktuelnim odnosima sa Iranom.

Senator Kaine je pred glasanje izjavio da ne može da predvidi da li će dodatni republikanski senatori podržati rezoluciju. On je napomenuo da je u prethodnoj sedmici bio iznenađen kada je senator Murkowski postala treći republikanac koji podržava ovaj predlog. “Ono što znam jeste da svi mi dobijamo izuzetno mnogo poruka od naših birača”, izjavio je Kaine, ne iznoseći detalje o daljim očekivanjima.

Zakonske inicijative za ograničavanje predsedničkih ovlašćenja za upotrebu vojne sile prema Iranu pokretane su sedam puta u prethodnom sazivu Senata, ali bez uspeha. Ova rezolucija označava prvi slučaj da je dobila podršku dovoljnog broja senatora za izlazak iz odbora i napredovanje ka punom glasanju u Senatu.

S obzirom na trenutne procedure i politički odnos snaga, dalji tok ovog zakonodavnog predloga ostaje neizvestan. Politički izvori navode da se pitanje ovlašćenja za upotrebu sile često nalazi u središtu javnih i političkih debata u SAD, posebno u kontekstu odnosa sa Iranom.

Prema zvaničnom dokumentu, poreska služba više nema ovlašćenja za pokretanje novih postupaka na osnovu ranijih prijava bivšeg predsednika

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država postiglo je sporazum kojim se Poreskoj službi (IRS) trajno zabranjuje da pokreće ili nastavlja bilo kakve postupke protiv bivšeg predsednika Donalda Trampa i njegove kompanije na osnovu poreskih prijava podnetih pre stupanja na snagu ovog sporazuma. Ova odluka deo je rešenja u tužbi koju je Tramp pokrenuo protiv IRS i Ministarstva finansija SAD, navodi se u zvaničnom dokumentu potpisanom od strane državnog tužioca Toda Blanša, a koji je datiran na utorak.

Prema tekstu sporazuma, IRS i Ministarstvo finansija su “ZAUVEK ZABRANJENI i SPREČENI” da pokreću ili vode bilo kakve postupke na osnovu poreskih prijava koje su podnete pre datuma stupanja na snagu ovog rešenja, koji je ponedeljak. Ova pravna zaštita obuhvata sve tužioce iz Trampove tužbe, uključujući bivšeg predsednika, Trampovu organizaciju, kao i njegove sinove Erika Trampa i Donalda Trampa Mlađeg.

Sporazum takođe uključuje odredbe koje se odnose na zaštitu od postupaka u vezi sa “Lawfare i/ili Weaponization”, što se u dokumentu precizira kao deo šireg pravnog okvira rešenja. Nije naveden dalji opis ovih pojmova u dostupnoj dokumentaciji.

Donald Tramp je ranije javno izjavljivao da je bio predmet čestih poreskih provera pre nego što je postao predsednik, navodeći početkom 2016. godine: “Svake godine me kontrolišu, kontrolišu, kontrolišu.” Njegove poreske prijave su tokom više godina bile predmet interesovanja i analize od strane političkih protivnika i javnosti.

Sporazum Ministarstva pravde dolazi nakon dugotrajnog pravnog procesa pokrenutog od strane Trampa protiv federalnih poreskih organa. U zvaničnom dokumentu se navodi da ovim rešenjem prestaju sve mogućnosti IRS i Ministarstva finansija da procesuiraju ili zahtevaju bilo kakve dodatne radnje koje se odnose na stare poreske prijave tužilaca.

Niti IRS niti Ministarstvo finansija nisu izneli dodatne komentare u vezi sa ovim dogovorom. Detalji o daljem pravnom statusu ili mogućim žalbama nisu objavljeni u dostupnim podacima. Ova odluka predstavlja značajan korak u pravnom odnosu između bivšeg predsednika i federalnih poreskih institucija, a njeni efekti odnose se isključivo na poreske prijave pre navedenog datuma.

Nezavisni pravni stručnjaci i dalje analiziraju potencijalne posledice ovog sporazuma. Prema dostupnim informacijama, ostaje otvoreno pitanje da li će se u budućnosti pojaviti novi pravni izazovi u vezi sa poreskim ili drugim finansijskim pitanjima bivšeg predsednika i njegovih saradnika.