Savezni sudija izrazila zabrinutost zbog odluka Pentagona, spor između vlade i kompanije oko upotrebe veštačke inteligencije u vojne svrhe

Sud u San Francisku održao je ročište povodom spora između američkog Ministarstva odbrane i kompanije Anthropic, koja se bavi razvojem veštačke inteligencije. Prema dostupnim informacijama, sudija je tokom saslušanja ukazala na zabrinjavajuće aspekte odluka Pentagona, posebno u vezi sa pokušajem da se Anthropicova AI tehnologija isključi iz upotrebe u vojnim i poverljivim sistemima.

Spor je nastao nakon što Anthropic zahteva da se američkoj vojsci zabrani korišćenje njihovog AI modela Claude za nadzor građana Sjedinjenih Država ili za upravljanje autonomnim oružjem. Administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa istakla je potrebu da vojska koristi Claude za, kako navode, „sve zakonite svrhe”. Pošto dogovor između kompanije i vlade nije postignut, Pentagon je označio Anthropic kao “rizik u lancu snabdevanja” i preduzeo mere da se Claude ukloni iz vojnih ugovora, što je dovelo do tužbe kompanije protiv vlade.

Anthropic tvrdi da su postupci Ministarstva odbrane pokušaj da se kompanija kazni zbog izraženih stavova, te traži od suda da poništi odluku o riziku u lancu snabdevanja, kao i nalog predsednika Trampa kojim se svim federalnim agencijama zabranjuje korišćenje tehnologije kompanije Anthropic.

Na ročištu održanom u utorak, savezni sudija Rita Lin izrazila je sumnju da su vladine mere u skladu sa navedenim bezbednosnim razlozima. Sudija je navela da mere „ne deluju kao da su prilagođene konkretnoj zabrinutosti za nacionalnu bezbednost” i ukazala da bi, u slučaju zabrinutosti za integritet komandnog lanca, nadležni mogli jednostavno da obustave upotrebu modela Claude.

Ovaj pravni spor deo je šire rasprave u Sjedinjenim Državama o regulisanju upotrebe veštačke inteligencije u vojsci. U fokusu su pitanja kontrole nad AI sistemima, njihove primene u vojnim operacijama i zaštite građanskih prava. Dalji razvoj slučaja zavisiće od odluke suda, a proces je u toku.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde sve navode iz sudskog postupka. Nije poznato kada će sud doneti konačnu odluku.

Glasanje u Senatu završeno bez većine, republikanci odbili rezoluciju, situacija oko sukoba sa Iranom ostaje neizvesna

Senat Sjedinjenih Američkih Država odbacio je najnoviji pokušaj da se ograniče ovlašćenja predsednika Donalda Trampa u vođenju vojne politike prema Iranu, potvrđuju izvori iz američkog zakonodavnog tela. Glasanje je održano u utorak u Vašingtonu, a ishod je bio 47 glasova za i 53 protiv, što nije bilo dovoljno za prolazak rezolucije.

Prema navodima iz Senata, predlog je predstavio demokratski senator iz Konektikata Kris Marfi, dok su gotovo svi republikanski senatori, izuzev jednog, glasali protiv. Sa druge strane, svi demokratski senatori, osim jednog, podržali su rezoluciju. Ovim glasanjem nastavljena je serija neuspešnih pokušaja da se kroz zakonodavnu proceduru ograniči mogućnost predsednika da koristi vojnu silu protiv Irana bez prethodne saglasnosti Kongresa.

Demokratski senatori su početkom meseca podneli više rezolucija u vezi sa ratnim ovlašćenjima, sa ciljem da spreče dalju vojnu eskalaciju bez učešća zakonodavne grane vlasti. Oni su naveli da će nastaviti da pokreću glasanja na ovu temu, ističući potrebu za javnim saslušanjima zvaničnika administracije o toku i obimu konflikta sa Iranom.

Tokom rasprave u Senatu, senator Marfi je izjavio da je reč o izuzetno važnom trenutku, naglašavajući da, prema njegovim rečima, Sjedinjene Države trenutno vode rat sa stranom državom, dok Kongres još uvek nije održao javne rasprave o tome. Marfi je naveo da smatra da je transparentnost procesa ključna za demokratski nadzor oružanih sukoba.

Republikanski senatori, osim jednog, nisu podržali predlog, dok su kao razlog naveli potrebu za fleksibilnošću izvršne vlasti u situacijama koje, po njihovom mišljenju, zahtevaju brze i odlučne reakcije. Tokom dosadašnjeg sukoba, slični predlozi su više puta bili na dnevnom redu Senata, ali nijedan nije prošao potrebnu većinu.

Kontekst trenutnih dešavanja odnosi se na konflikte između SAD i Irana, koji su intenzivirani od kraja februara. Prethodni pokušaji ograničavanja predsedničkih ovlašćenja zabeleženi su i nakon napada na iranska nuklearna postrojenja, ali su i tada predlozi bili odbijeni. Situacija na terenu i u diplomatskim odnosima ostaje promenljiva, dok zvanične strane šalju oprečne poruke o mogućem završetku sukoba.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde sve tvrdnje iznete tokom rasprave u Senatu. Trenutno nije poznato da li će u skorije vreme biti održana nova glasanja na ovu temu, niti kako će se dalje razvijati odnosi između Sjedinjenih Država i Irana.

Sud u Novom Meksiku presudio da je kompanija Meta prekršila više odredbi zakona, pod optužbama za nedovoljnu zaštitu dece na društvenim mrežama

Porota u saveznoj državi Novi Meksiko donela je 24. marta 2026. godine odluku da je kompanija Meta, vlasnik društvenih mreža Instagram, Facebook i WhatsApp, prekršila zakon o zaštiti potrošača te savezne države. Odluka je doneta nakon suđenja koje je trajalo skoro sedam nedelja, a tokom kojeg su tužioci tvrdili da je Meta stavila profit iznad bezbednosti korisnika, posebno dece i mladih.

Prema navodima iz sudskog postupka, tužilaštvo je iznelo optužbe da je Meta prikrivala informacije o potencijalnim opasnostima seksualne eksploatacije dece na svojim platformama, kao i o uticaju na mentalno zdravlje mlađih korisnika. Porota je utvrdila da su neki postupci kompanije u suprotnosti sa Zakonom o nepoštenoj trgovinskoj praksi Novog Meksika.

U obrazloženju presude navedeno je da je Meta dala netačne ili obmanjujuće izjave o bezbednosti i zaštiti dece, kao i da je sprovodila “nepravedne” trgovinske prakse iskorišćavajući ranjivost i neiskustvo maloletnih korisnika. Porota je utvrdila postojanje hiljada pojedinačnih prekršaja, pri čemu je ukupna novčana kazna određena na 375 miliona dolara.

Pravni zastupnici kompanije Meta izjavili su pred sudom da kompanija javno iznosi rizike i preduzima mere za uklanjanje štetnog sadržaja i ponašanja na svojim mrežama, ali su istakli da nije moguće u potpunosti sprečiti pojavu neprimerenog materijala. Portparol kompanije Meta, Endi Stoun, izjavio je da se kompanija ne slaže sa presudom i da će podneti žalbu. “Radimo na tome da naše platforme budu bezbedne i otvoreno govorimo o izazovima identifikacije i uklanjanja štetnog sadržaja. Nastavićemo da se branimo i uvereni smo u dosadašnje napore na zaštiti dece na internetu”, rekao je Stoun.

Ovo suđenje predstavlja jedno od prvih koje je došlo do presude u nizu procesa širom Sjedinjenih Američkih Država, a koji se bave uticajem društvenih mreža na decu i mlade. Suđenje je počelo 9. februara, a odvijalo se u trenutku kada škole i zakonodavna tela raspravljaju o potrebi dodatnih ograničenja upotrebe pametnih telefona i društvenih mreža u obrazovnom okruženju.

Pored ovog slučaja, u federalnom sudu u južnoj Kaliforniji vodi se još jedan postupak u vezi sa uticajem društvenih mreža na bezbednost dece, a porota se već više od nedelju dana nalazi u procesu odlučivanja.

Odluka porote u Novom Meksiku mogla bi da ima uticaj na buduće sudske postupke i regulativu vezanu za zaštitu dece na internetu, navode izvori iz pravosudnih krugova.