Američki Senat potvrdio je imenovanje Warsha, dok se očekuje zasebno glasanje o njegovom izboru za predsednika Federalnih rezervi

Senat Sjedinjenih Američkih Država potvrdio je Kevina Warsha za člana Upravnog odbora Federalnih rezervi, što predstavlja važan korak u procesu potencijalne zamene trenutnog predsednika Džeroma Pauela. Warsh je izabran većinom glasova 51-45 na mandat od 14 godina, saopšteno je iz američkih zakonodavnih krugova. Konačna odluka o njegovom imenovanju za predsedavajućeg odbora očekuje se tokom tekuće nedelje, dok Pauelov četvorogodišnji mandat na toj funkciji ističe u petak.

Warsh preuzima mesto u odboru koje je ranije zauzimao Stiven Miran, savetnik predsednika Donalda Trampa, koji je prošle godine potvrđen na tu funkciju nakon prevremene ostavke prethodnika. Mandat Mirana je formalno završen u januaru, ali je obavljao dužnost do potvrde naslednika. Miran je ujedno bio i predsednik Saveta ekonomskih savetnika Bele kuće, a na izdvojenom odsustvu je privremeno prešao u Federalne rezerve.

Warsh je po obrazovanju diplomac Stenford univerziteta i pravnik sa Harvarda. Njegovo prethodno iskustvo u Federalnim rezervama obuhvata pet godina članstva u odboru, uključujući period globalne finansijske krize, a funkciju je napustio 2011. godine. Nakon toga radio je kao saradnik Hoover instituta i savetnik investitora Stenlija Drakenmilera.

Prema dostupnim podacima, Warsh poseduje značajnu ličnu imovinu, a u braku je sa Džejn Lauder, unukom osnivačice kozmetičke kompanije Estée Lauder. Njegov mandat kao guvernera Federalnih rezervi trajaće do 2040. godine, navodi se u zvaničnim podacima.

Do okončanja procesa izbora predsednika Federalnih rezervi, Senat će u odvojenom glasanju doneti odluku o Warshovom potencijalnom postavljenju na čelnu poziciju. Očekuje se da će ovo glasanje biti održano kasnije ove nedelje, dok aktuelni predsednik Džerom Pauel završava svoj mandat.

Američko ministarstvo pravde potvrdilo istragu u vezi sa objavom poverljivih podataka tokom sukoba sa Iranom, navodeći zaštitu bezbednosti vojnika kao prioritet

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država saopštilo je 12. maja 2026. godine da je izdalo sudske pozive novinarima jednog američkog lista, u okviru istrage o curenju poverljivih informacija vezanih za izveštavanje o vojnoj operaciji prema Iranu. Zvaničnici su naveli da je cilj istrage zaštita nacionalne bezbednosti i života američkih vojnika, nakon što su izveštaji medija objavili detalje sa sastanaka vojnih i političkih lidera.

Vršilac dužnosti američkog državnog tužioca, Todd Blanche, izjavio je da je procesuiranje lica koja odaju poverljive podatke prioritet za aktuelnu administraciju. „Procesuiranje onih koji otkrivaju poverljive informacije i time ugrožavaju nacionalnu bezbednost i živote naših vojnika predstavlja prioritet ove administracije. Svaki svedok, uključujući novinare, koji ima informacije o ovakvom curenju, ne bi trebalo da se iznenadi ako bude pozvan na saslušanje u vezi sa nelegalnim otkrivanjem poverljivih materijala“, naveo je Blanche u saopštenju.

Prema navodima američkog lista, sudski pozivi su upućeni 4. marta 2026. godine i odnose se na članak od 23. februara iste godine, u kojem je objavljeno da su predsednik i vojni zvaničnici diskutovali o rizicima produžene vojne kampanje prema Iranu. Slične informacije objavljene su i u drugim medijima, navode izvori.

Ministarstvo pravde SAD naglasilo je da fokus istrage nije usmeren na same novinare, već na identifikaciju državnih službenika koji su eventualno odali poverljive podatke. Zvaničnici su ukazali da je cilj da se preduprede dalja curenja informacija koja mogu kompromitovati vojne operacije i bezbednost osoblja.

Pitanje odnosa između slobode medija i zaštite poverljivih informacija ponovo je otvoreno ovim slučajem. Predstavnici medija izrazili su zabrinutost zbog mogućih posledica po novinarski rad i izvore informacija, dok američke vlasti naglašavaju da je svaki postupak sproveden u skladu sa zakonom i uz poštovanje prava na slobodu informisanja.

Istraga se odnosi na period intenzivnih vojnih i političkih aktivnosti tokom sukoba sa Iranom, kada su izveštaji o sastancima i strategijama izazvali pažnju javnosti i dodatna pitanja o bezbednosti operacija. Američko ministarstvo pravde ističe da će nastaviti sa merama za sprečavanje curenja poverljivih informacija, posebno u kontekstu vojnih dešavanja.

Policija vodi istragu, jedna devojka preminula na licu mesta, druga u kritičnom stanju prebačena u bolnicu

Dve sedamnaestogodišnje devojke skočile su sa krova šestospratnice u atinskom predgrađu Iliupoli u utorak, saopštila je policija. Jedna maloletnica je preminula na licu mesta, dok je druga u kritičnom stanju prevezena u bolnicu “Asklepije” u Vuli, gde joj se lekari bore za život.

Prema navodima policijskih izvora, ranac jedne od devojaka pronađen je na krovu zgrade, a u njemu je nađena oproštajna poruka u kojoj su navedeni razlozi njenog postupka. Policija sumnja da su obe devojke istovremeno skočile, iako oproštajna poruka druge maloletnice nije pronađena. Jedna od devojaka stanovala je u toj zgradi.

Kako su ispričali stanovnici zgrade, devojke su neposredno pre događaja tražile ključeve od krova. Jedna od komšinica navela je da im je upravnica zgrade pokazala gde se ključevi nalaze, ne sluteći šta će se ubrzo dogoditi. “Pitali su gde su ključevi od krova. Moja prijateljica, upravnica zgrade, rekla im je gde ih držimo. Niko nije mogao da pretpostavi šta će se desiti”, izjavila je stanarka zgrade.

Policija iz Iliupolija pokrenula je preliminarnu istragu o okolnostima ovog događaja. Portparol policije naveo je da se intenzivno radi na prikupljanju informacija i veštačenju pronađenih predmeta.

Očevici su u šoku zbog incidenta, a jedan od njih naveo je da je odmah pozvao hitnu pomoć kada je čuo vrisku i prasak. “Jedna devojka je još disala dok nije stigla hitna pomoć. Pokušavao sam da je održim svesnom do dolaska lekara”, rekao je svedok.

Istraga je u toku, a zvanične informacije o motivima i detaljima biće poznate nakon okončanja policijskog postupka.