Zvaničnici Irana upozorili regionalne i američke vlasti na posledice eskalacije, u toku direktna komunikacija sa stranama u regionu

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da Iran ne želi rat, ali da će se odlučno braniti ukoliko bude izložen agresiji. U intervjuu za televiziju Al Majadin, Arakči je naveo da Teheran ne traži sukob, ali je spreman da reaguje ako to bude neophodno. Dodao je da su iranske vlasti u direktnoj komunikaciji sa američkim zvaničnicima i vladama u regionu, upozoravajući da bi svaka veća eskalacija nasilja u Libanu i Bejrutu mogla izazvati širi odgovor Irana.

Prema Arakčijevim rečima, tokom poseta zemljama Persijskog zaliva preneto je da bi svako učešće američkih baza u mogućim napadima na Iran dovelo do ciljanih odgovora na te baze. On je kritikovao američki bezbednosni “kišobran” na Bliskom istoku, ocenjujući da nije doneo stabilnost regionu. “Da američke baze nisu prisutne u susednim zemljama, ne bi bile potencijalne mete iranske odmazde”, naglasio je Arakči.

Govoreći o unutrašnjim pitanjima, Arakči je istakao da vrhovni vođa Irana, Modžtaba Hamnei, ima punu kontrolu nad nacionalnim poslovima. Naveo je da ograničeno javno pojavljivanje Hamneija proizlazi iz bezbednosnih razloga, kao i da vlasti ne preporučuju proširenje njegovih javnih nastupa.

Arakči je rekao da su sukobi sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom dodatno ojačali poziciju Irana. Prema njegovim rečima, vojna infrastruktura zemlje, uključujući elemente komandovanja za vanredne situacije i planiranje sukcesije, omogućila je kontinuitet upravljanja čak i tokom ciljanih napada. Arakči je naveo da se nalazio u kancelariji ajatolaha Alija Hamneija u trenutku napada 28. februara, kada je Hamnei poginuo.

On je ponovio principijelne stavove Irana o podršci tzv. Osovini otpora, odnosno pokretima na Bliskom istoku koje Iran podržava, ističući da svaki prekid vatre mora obuhvatiti sve frontove, uključujući Liban. Dodao je da se Iran nije mešao u unutrašnje poslove Libana, koji smatra bratskom nacijom.

“Iran ne traži sukob, ali će odlučno braniti svoju teritoriju i interese”, zaključio je Arakči.

Bivši američki predsednik naveo da Vašington može doći do obogaćenog uranijuma bez dogovora sa Teheranom

Bivši američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjene Američke Države ne zavise od sporazuma sa Iranom kako bi dobile obogaćeni uranijum iz te zemlje. On je u obraćanju novinarima u Ovalnom kabinetu naveo da Vašington može dobiti obogaćeni uranijum odmah i da ne smatra da bi Iran mogao da spreči takvu odluku SAD, ali je dodao da za to nema razloga, ističući da je uranijum ‘zakopan’. Tramp je dodao da nije zainteresovan za susret sa iranskim vrhovnim vođom Modžtabom Hamneijem, ali je naglasio da bi, ukoliko dođe do sporazuma između Vašingtona i Teherana, bio spreman da pokaže poštovanje i eventualno se sastane sa njim. Tramp je ranije izjavio da će SAD na kraju preuzeti iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma, uprkos stavovima iz Teherana da Iran neće predati taj materijal.

Poruka zabeležena u zatvoru u Teheranu, novinar ukazao na razmenu zatvorenika i uslove pritvora

Iransko-američki novinar Reza Valizadeh, koji se nalazi u pritvoru u zatvoru Evin u Teheranu više od godinu dana, uputio je glasovnu poruku iz svoje ćelije, potvrđeno je iz više izvora. U poruci, Valizadeh je izneo lično viđenje nedavne razmene između Sjedinjenih Država i Irana, navodeći da su 20 iranskih mornara pušteni iz američkog pritvora 21. maja. On je istakao da je istovremeno više američkih državljana, uključujući i njega, i dalje pritvoreno u Iranu.

Valizadeh je u snimku, koji traje nešto manje od dva minuta, izneo mišljenje da je američka vlada mogla da zahteva razmenu pritvorenika ili medicinsku pomoć za pritvorene američke građane prilikom oslobađanja iranskih mornara. Naglasio je da su on i još troje američkih državljana oboleli i da im nije omogućena adekvatna medicinska nega tokom boravka u zatvoru. “Dok nas četvoro patimo od različitih bolesti i uskraćeni smo za pravu medicinsku pomoć, američka vlada je mogla barem da zahteva da nam se pruže osnovne medicinske usluge u zamenu za oslobađanje iranskih mornara,” naveo je Valizadeh u poruci.

Snimak je prekinut automatizovanim glasom, a Valizadeh je potom nastavio da izražava očekivanje da bi i smanjenje pritisaka u pritvoru predstavljalo pozitivan gest. Takođe, postavio je pitanje o tome kakve su ustupke Sjedinjene Države eventualno dobile u zamenu za oslobađanje iranskih državljana, ukazujući da nije poznato da li je razmena bila deo šire diplomatske strategije.

Valizadeh je na kraju poruke naveo da poštuje svaku odluku američke vlade u kontekstu pregovora sa Iranom, ali je izrazio interesovanje za to koji su prioriteti vodili pregovore. Glasovna poruka je dospela u javnost putem međunarodnih izvora, a verodostojnost snimka je potvrđena iz više izvora bliskih slučaju.

Incident razmene zatvorenika 21. maja deo je šireg konteksta odnosa između Irana i Sjedinjenih Država, gde su slične situacije zabeležene i ranije. Zatvor Evin, koji se nalazi u severnom delu Teherana, poznat je kao mesto gde se drže pritvoreni državljani iz više zemalja. Prema dostupnim informacijama, zvanične reakcije iranskih i američkih vlasti na poruku Valizadeha do sada nisu objavljene.