Savez Gavi prihvatio uslove SAD o izbacivanju žive iz vakcina, obustavi kovid programa i reformama

Administracija predsednika Donalda Trampa donela je odluku o deblokadi 600 miliona dolara namenjenih globalnom vakcinalnom savezu Gavi, nakon što je organizacija pristala na ključne zahteve Vašingtona. Ključna tema, „Sjedinjene Američke Države odobrile 600 miliona dolara za savez Gavi“, potvrđena je u zajedničkom saopštenju Stejt departmenta i Ministarstva zdravlja SAD. Ova sredstva biće na raspolaganju za fiskalne godine 2025. i 2026.

Ključni zahtevi i reforme saveza Gavi

Tokom direktnih pregovora, koje su vodili ministar zdravlja Robert F. Kenedi Mlađi i državni sekretar Marko Rubio, Gavi je pristao na niz reformi usmerenih na povećanje bezbednosti vakcina i transparentnosti. Najvažniji element postignutog dogovora odnosi se na potpuno izbacivanje vakcina koje sadrže živu iz upotrebe i prelazak na moderne alternative bez žive, naročito u zemljama u razvoju. Prema novoj obavezi, savez Gavi će sprovesti tranziciju meningokoknih A vakcina, kao i zamenu postojećih pentavalentnih vakcina heksavalentnim dozama bez žive. Osim toga, biće obezbeđene alternative bez žive za pneumokokne i vakcine protiv hepatitisa B.

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su, prema zvaničnoj izjavi, pre 25 godina uklonile živu iz većine dečijih vakcina. Američka administracija naglašava da deca u Africi, Aziji i Latinskoj Americi zaslužuju isti nivo zdravstvene zaštite kao i deca u razvijenim regionima.

Obustava kovid programa i promene u saradnji sa partnerima

Pored izmena u sastavu vakcina, savez Gavi je već sproveo nekoliko zahteva SAD. Organizacija je potpuno obustavila promociju i nabavku vakcina protiv kovida-19 u okviru redovnih programa imunizacije. Takođe, broj zaposlenih u sedištu saveza u Ženevi je smanjen, a uveden je novi okvir odgovornosti. Ovim okvirom smanjuje se finansiranje i preispituje saradnja sa partnerima, posebno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO).

Zvanični Vašington je naglasio da sredstva američke vlade neće biti prosleđena SZO putem saveza Gavi. Ova odluka deo je šire strategije kontrole i nadzora nad međunarodnim zdravstvenim fondovima, kako bi se osigurala efikasnost i transparentnost korišćenja sredstava.

Stalni nadzor i povratak SAD u upravljanje savezom

U skladu sa novim sporazumom, Gavi će formirati poseban sekretarijat za stalno praćenje naučnih dostignuća i bezbednosti vakcina. Zbog obima finansijske podrške, Sjedinjene Američke Države planiraju povratak u Upravni odbor saveza Gavi. Na taj način, SAD će direktno kontrolisati sprovođenje dogovorenih reformi i uslovljavati buduću podršku merljivim rezultatima.

Kao rezultat ovih promena, „Sjedinjene Američke Države odobrile 600 miliona dolara za savez Gavi“ predstavlja značajan pomak u globalnim naporima za unapređenje vakcinalnih programa i povećanje standarda bezbednosti vakcina. Ova odluka mogla bi imati dugoročan uticaj na zdravstvenu zaštitu dece u zemljama u razvoju, a Vašington će nastaviti da prati sprovođenje sporazuma i primenu novih standarda.

Plan uključuje zatvaranje graničnih prelaza susednih država kako bi se dodatno ograničio uvoz i izvoz Irana

Sjedinjene Američke Države i Izrael razmatraju mogućnost uvođenja kopnene blokade Irana kao deo strategije povećanja ekonomskog pritiska na vlasti u Teheranu. Prema navodima iz zvaničnih razgovora, predlog je razmatran tokom nedavnog sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u Beloj kući.

Predlog o zatvaranju granica Irana

Tokom susreta dvojice lidera, analizirana je opcija da se granični prelazi Irana sa susednim državama zatvore ili strogo ograniče. Ova mera bi, prema navodima izvora upoznatih sa razgovorima, praktično blokirala uvoz i izvoz, čime bi se značajno uticalo na iransku privredu. Predlog podrazumeva ubeđivanje država kao što su Irak, Pakistan, Turska, Turkmenistan, Avganistan, Jermenija i Azerbejdžan da pojačaju kontrolu ili potpuno zatvore granice sa Iranom.

Na taj način, protok robe i resursa bio bi dodatno ograničen, što bi, prema procenama, moglo uticati na promenu politike Teherana. Ipak, stručnjaci naglašavaju da bi sprovođenje ove mere predstavljalo izuzetno veliki logistički i politički izazov, s obzirom na dužinu iranskih granica i složene odnose sa susednim državama.

Prema zvaničnim informacijama, predlog o kopnenoj blokadi Irana dolazi nakon procene da višemesečne vojne akcije i udari nisu dali željene rezultate u smislu vraćanja Teherana za pregovarački sto. Zbog toga su SAD i Izrael odlučili da razmotre i druge načine povećanja pritiska, oslanjajući se na ekonomske i diplomatske mere, uključujući i blokadu kopnenih ruta.

Jedan neimenovani visoki izraelski zvaničnik izjavio je da je osnovna ideja „potpuno blokirati kopneni pristup tako da Iran ne može ništa da uveze niti izveze”. Ova izjava potvrđuje ozbiljnost namere da se sprovede kopnena blokada Irana kao deo šire strategije.

Izazovi sprovođenja i reakcije suseda

Ipak, sprovođenje kopnene blokade Irana naišlo bi na brojne prepreke. Osim logističkih izazova, tu su i političke posledice, jer bi susedne države morale da prihvate povećane mere kontrole na granicama. U međuvremenu, analitičari ukazuju na to da bi realizacija ovakvog plana zahtevala značajnu diplomatsku koordinaciju i dugotrajne pregovore sa svim susedima Irana.

Ova inicijativa deo je šireg napora da se, kombinovanjem vojnih i vanvojnih sredstava, izvrši pritisak na iranski režim i onemogući dalje jačanje vojnog potencijala Teherana u regionu.

Emily Moreno, bivša supruga Maxa Millera, traži sudsku zabranu kontakta nakon incidenta sa njenim advokatom.

Pojačane tenzije u pravnom sporu

Emily Moreno, bivša supruga republikanskog kongresmena Maxa Millera, podnela je zahtev za izdavanje sudske zabrane prilaska protiv Millera. Ovaj potez dolazi nakon što su se pojavile optužbe da je Miller fizički napao njenog advokata Andrewa Zashina. Incident se dogodio nakon nedavnog ročišta u vezi sa starateljstvom nad njihovom maloletnom ćerkom, a Miller oštro negira sve optužbe.

Detalji incidenta

Prema sudskim dokumentima, Miller je navodno verbalno i fizički napao Zashina. Incident se zbio pred svedocima u sudnici u Ohiou, gde je Miller, kako tvrdi Moreno, uhvatio Zashina i još jednog advokata. Moreno u svom iskazu navodi da je Miller prethodno i verbalno napao Zashinovu verenicu. Ovi događaji su usledili uprkos postojećim sudskim zabranama koje obema stranama nalažu da izbegavaju kontakt.

Emily Moreno ističe da su prethodne zabrane bile neophodne zbog Millera koji je ‘kontinuirano uznemiravao i pretio’ njoj i njenim pravnim zastupnicima. Ovaj najnoviji zahtev za zabranom prilaska pokreće dodatna pitanja o Milllerovom ponašanju koje bi moglo uticati na njegovu političku karijeru, posebno u svetlu nadolazećih izbora.