Ruske vlasti navode da će vojna operacija biti nastavljena, dok Kijev i Moskva iznose međusobne optužbe za kršenje prekida vatre

Kremlj je saopštio da neće produžiti uskršnje primirje u Ukrajini, koje ističe u nedelju uveče, dok ukrajinske vlasti ne prihvate uslove Moskve koji bi, prema zvaničnicima, garantovali „interese i ciljeve“ Rusije. Izjava je data u nedelju putem državne televizije, a portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov naglasio je da će specijalna vojna operacija biti nastavljena ukoliko ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ne preuzme odgovornost i ne pristane na postavljene uslove.

Dan ranije, predsednik Ukrajine je u svom obraćanju poručio da bi bilo „ispravno“ produžiti primirje, navodeći da je predlog za nastavak prekida vatre upućen Moskvi. Ruska strana primirje vidi kao humanitarni gest predsednika Vladimira Putina, a Peskov je izjavio da je ruska vojska ostala u stanju visoke pripravnosti zbog mogućih provokacija tokom trajanja primirja.

Privremeni prekid vatre, koji je ruski predsednik najavio 9. aprila, završava se u ponoć po lokalnom vremenu u nedelju. Prethodni predlozi za produženje primirja koje je iznosio Zelenski, prema navodima, nisu bili prihvaćeni od strane Moskve, ali je Kijev ovog puta pristao na privremeni prekid sukoba.

Međutim, tokom 32-časovnog primirja povodom obeležavanja Uskrsa po julijanskom kalendaru, obje strane su se međusobno optuživale za kršenje dogovora. Prema zvaničnim izjavama, zabeleženo je više od hiljadu napada dronovima i granatiranja u nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu u subotu.

“Sve dok Volodimir Zelenski nema hrabrosti da preuzme ovu odgovornost, specijalna vojna operacija će se nastaviti nakon isteka primirja”, izjavio je Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika.

Istraga o navodnim kršenjima primirja je u toku, a situacija na terenu ostaje napeta.

Premijer Mađarske istakao da će Ukrajina omogućiti nastavak isporuke nafte odmah po završetku parlamentarnih izbora

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da će naftovod ‘Družba’, kojim se ruska nafta transportuje do Mađarske preko Ukrajine, ponovo biti pušten u rad odmah nakon završetka parlamentarnih izbora u toj zemlji. Orban je u odgovoru na pitanje agencije naveo da očekuje da će Ukrajinci omogućiti nastavak isporuke već sledećeg jutra nakon izbornog procesa.

Budimpešta je više puta optužila Kijev za mešanje u predizbornu kampanju u Mađarskoj, posebno ukazujući na obustavu rada naftovoda ‘Družba’. Kao odgovor na ovu situaciju, Mađarska je blokirala usvajanje 20. paketa antiruskih sankcija Evropske unije, kao i dodelu kredita Ukrajini u vrednosti od 90 milijardi evra.

Orban je naglasio da očekuje pobedu na izborima i povratak normalizacije energetskih tokova odmah po završetku izbornog procesa. ‘Pobedićemo na izborima i već sledećeg jutra Ukrajinci će ga otvoriti’, rekao je Orban, ukazujući na direktnu vezu između političkih dešavanja i energetskih pitanja u regionu.

Zvanični izvori navode da je naftovod ‘Družba’ jedan od ključnih pravaca za snabdevanje Mađarske naftom, a aktuelna blokada izazvala je zabrinutost u vezi sa stabilnošću energetskog snabdevanja. Mađarska vlada nastavlja da insistira na rešavanju ovog pitanja u okviru evropskih institucija.

Regulatorna agencija nije odobrila operativnu dozvolu, Mask tvrdi da je razlog zahtev za vlasništvom crnaca

Generalni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask optužio je danas vlasti Južne Afrike za rasizam, navodeći da njegovoj kompaniji Starlink nije odobrena operativna dozvola jer nije u vlasništvu crnca. Mask, koji je rođen u Južnoj Africi, izjavio je na društvenoj mreži X da je više puta odbio ponude za podmićivanje i da je od njega traženo da formalno prikaže crnca kao vlasnika Starlinka u Južnoj Africi, što je odbio iz principa.

Prema njegovim rečima, aktuelna pravila zahtevaju da kompanije koje se bave telekomunikacijama imaju najmanje 30 odsto vlasništva u rukama istorijski ugroženih grupa, pre svega crnih Južnoafrikanaca, žena i osoba sa invaliditetom. Mask je naglasio da rasizam ne treba nagrađivati i kritikovao je političare koje je optužio za rasističke prakse.

Nezavisna agencija za komunikacije Južne Afrike nije odobrila licencu Starlinku, dok zvaničnici te zemlje navode da kompanija nije podnela formalni zahtev u skladu sa važećim pravilima. Mask je u seriji objava na svom X nalogu ukazao na regulatorne prepreke i istakao da su post-aparthejd politike u zemlji osmišljene kako bi se podstaklo ekonomsko osnaživanje crnih građana.

“Sramota za rasističke političare u Južnoj Africi. Ne treba im ukazivati nikakvo poštovanje bilo gde u svetu i treba ih izbegavati jer su bestidno rasisti”, naveo je Mask u svojoj objavi. Zvanične reakcije južnoafričkih institucija na ove optužbe za sada nema.