Preliminarni podaci pokazuju da blok Gadija Ajzenkota ima prednost ispred Netanjahuovog bloka, dok konačna većina još nije jasna.

Prvi preliminarni rezultati glasanja u Izraelu doneli su iznenađenje: opozicioni blok Gadija Ajzenkota vodi ispred bloka Benjamina Netanjahua, sa odnosom od 53 prema 50 ili 52 prema 50 mandata, prema podacima nekoliko televizijskih stanica. Ova situacija ukazuje da bi izraelska opozicija mogla imati ključnu ulogu u formiranju naredne vlade, iako još uvek nije izvesno ko će na kraju imati većinu.

Izbori su održani širom Izraela u utorak, a biračka mesta zatvorena su u 22 časa. Centralna izborna komisija saopštila je da je izlaznost dostigla 77,7 odsto, što predstavlja povećanje od više od 7 procentnih poena u odnosu na izbore 2022. godine, kada je izlaznost iznosila 70,6 odsto. Ovo pokazuje rastuće interesovanje građana za političku budućnost zemlje, što bi moglo imati značajan uticaj na konačni ishod izbora.

Ajzenkot proglasio pobedu, Netanjahu beleži blagu prednost u direktnom poređenju

Gadi Ajzenkot, lider opozicione stranke Jašar, već je proglasio pobedu u saopštenju objavljenom u utorak uveče. On je istakao da bi prema preliminarnim rezultatima trebalo da dobije priliku da prvi pokuša da formira novu vladu, koja bi zamenila aktuelnog premijera Netanjahua. Do trenutka objave rezultata, Ajzenkot se nije javno obraćao, dok su u pozadini trajali intenzivni razgovori i dogovori sa liderima ostalih stranaka iz njegovog bloka.

U međuvremenu, prema ocenama dostupnim iz izbornih rezultata, Netanjahu je zadržao blagu prednost u direktnom poređenju sa Ajzenkotom, što dodatno komplikuje proces formiranja stabilne većine. Prema dosadašnjim podacima, ni jedan od dva glavna politička bloka još uvek nema jasnu većinu koja bi omogućila samostalno formiranje vlade.

Izlazne ankete i naredni koraci u procesu

Prema rezultatima izlaznih anketa, situacija ostaje veoma neizvesna, jer ni opozicija ni vladajući blok nemaju dovoljnu podršku za čistu većinu u izraelskom parlamentu. Pored toga, visoka izlaznost na izborima dodatno doprinosi nepredvidivosti i povećava mogućnost promene odnosa snaga u zvaničnim rezultatima.

Konačni rezultati glasanja biće poznati u narednim danima, nakon što Centralna izborna komisija obradi sve pristigle glasove. Opozicija u Izraelu već je proglasila pobedu, ali proces formiranja vlade zavisiće od daljih pregovora i konačne raspodele mandata. U svakom slučaju, naredni koraci u izraelskoj politici biće pod budnim okom javnosti, jer će oni odrediti budući pravac zemlje.

Nijedna politička strana nema jasnu većinu, a visoka izlaznost obeležila je glasanje širom Izraela.

Prve projekcije izbora u Izraelu pokazuju neizvesnu raspodelu mandata, dok nijedan politički blok trenutno nema dovoljnu većinu za formiranje vlade. Nakon zatvaranja biračkih mesta, prema izlaznoj anketi, stranka Likud aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua ostaje najveća pojedinačna snaga u Knesetu, ali opozicioni blok beleži prednost u ukupnom broju mandata.

Prema podacima objavljenim nakon zatvaranja birališta, Likud bi mogao da osvoji 24 poslanička mesta, a stranka Jašar, koju vodi Gadi Ajzenkot, 22 mandata. Ipak, blok protiv Netanjahua ima 52 mandata, dok Netanjahuov blok ima 50. Za formiranje parlamentarne većine potrebno je 61 od ukupno 120 mesta, što znači da predstoje zahtevni pregovori između stranaka.

Raspodela mandata prema prvim projekcijama

Osim Likuda i Jašara, stranka Bajahad mogla bi da osvoji 12 mandata, a Zajednička lista 11. Demokrate i Izrael Bejtejnu imaju po 9 mesta, dok se stranci Šas predviđa 8 mandata. Arapska stranka Raam dobija 7, a Ocma Jehudit, Religiozni cionizam i Ujedinjeni judaizam Tore po 6 mandata.

Ovakva raspodela mandata prema prvim projekcijama izbora u Izraelu pokazuje da nijedna politička grupacija nema dovoljno da samostalno formira vladu. Ključnu ulogu u narednim danima imaće pregovori među strankama, dok će konačnu reč o tome ko će pokušati da sastavi vladu dati predsednik Isak Hercog.

Visoka izlaznost i nastavak procesa

Važan detalj ovih izbora jeste visoka izlaznost birača. Prema izveštajima, do 20 časova po lokalnom vremenu glasalo je 74,3 odsto građana, što je znatno više nego 2022. godine kada je izlaznost iznosila 66,3 odsto. Ovo ukazuje na rastuće interesovanje javnosti i potencijalno veću težinu svakog mandata.

Biračka mesta širom Izraela zatvorena su u 22 časa, a građanima koji su se zatekli u redovima omogućeno je da glasaju. Prve projekcije izbora u Izraelu zasnovane su na izlaznim anketama, dok će zvanični rezultati biti poznati nakon prebrojavanja svih glasova. Moguće su manje promene u raspodeli mandata, ali je već sada jasno da nijedan blok nema jasnu većinu.

Šta sledi nakon prvih rezultata

Bez jasne većine, formiranje vlade zavisiće od pregovora i potencijalnih koalicija. Predsednik Isak Hercog će, nakon konsultacija sa predstavnicima stranaka koje su prešle cenzus, odlučiti kome će poveriti mandat za sastavljanje nove vlade. Konačna odluka biće poznata tek nakon što budu objavljeni i potvrđeni svi izborni rezultati. Ovako neizvesna situacija ostavlja prostor za intenzivne političke razgovore u danima koji dolaze.

Glasanje za Kneset je završeno, ali konačni rezultati i formiranje vlade mogu potrajati još nedeljama.

U utorak su završeni parlamentarni izbori u Izraelu, prvi nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, koji je potresao region. Glasanje je trajalo od 7 do 22 časa po lokalnom vremenu, a građani su birali sastav novog saziva Kneseta. Prema saopštenju, izlazne ankete su objavljene odmah po zatvaranju birališta, dok se prvi preliminarni rezultati očekuju u narednim satima.

Međutim, jasnoća oko toga ko je pobednik izbora može izostati i nekoliko dana, pa čak i nedelja. Naime, izborni sistem u Izraelu zasniva se na proporcionalnoj zastupljenosti stranaka, što često otežava brzo formiranje stabilne većine.

Izborni proces i raspodela mandata u Knesetu

Broj mandata u izraelskom parlamentu, odnosno Knesetu, iznosi 120. Stranke moraju da pređu izborni prag od 3,25 odsto glasova da bi ušle u parlament. Kako se procenjuje, čak desetak stranaka ima realne šanse da pređe prag, što dodatno komplikuje prebrojavanje i raspodelu mandata.

Konačni izborni rezultati trebalo bi da budu poznati do 30. oktobra, dok je zvanična objava rezultata zakazana za nedelju dana nakon izbora, odnosno 4. novembra. U međuvremenu, izraelske televizijske stanice i dalje izveštavaju o izlaznim anketama i preliminarnim podacima koji mogu, ali i ne moraju, ukazivati na krajnji ishod.

Kada ćemo znati ko je pobednik izbora u Izraelu?

Pitanje kada ćemo znati ko je pobednik izbora u Izraelu zavisi od toga da li će neka stranka ili koalicija uspeti brzo da obezbedi većinu. Ako to ne bude slučaj, mogući su višenedeljni pregovori među strankama. Prema izbornim pravilima, nijedna stranka u istoriji Izraela nije osvojila apsolutnu većinu, što znači da su koalicije neizbežne.

Nakon što budu prebrojani svi glasovi, predsednik Izraela Isak Hercog konsultovaće se sa liderima stranaka kako bi izabrao kandidata za premijera. Taj kandidat će imati do 42 dana da pokuša da formira vladu. Ako ne uspe, drugi kandidati mogu preuzeti pokušaj, a u slučaju neuspeha, raspisuju se novi izbori dok trenutni kabinet ostaje na funkciji kao tehnička vlada.

Kompleksnost izbornog sistema u Izraelu

Izbori u Izraelu često dovode do političke neizvesnosti zbog višestranačkog sistema i niskog izbornog praga. Mandati se dodeljuju prema nacionalnim listama, a pregovori o formiranju vlade mogu trajati nedeljama. Svaki poslanički mandat ima veliku težinu, pa male stranke često igraju ključnu ulogu u formiranju koalicija.

Iako je glasanje završeno, izborni proces u Izraelu tek ulazi u najneizvesniju fazu. Konačni rezultati biće poznati u narednim danima, ali politička slika i sastav buduće vlade zavisiće od uspešnosti i dinamike pregovora među strankama.