Prema podacima Eurostata, izdvajanja za nauku i razvoj dostigla su 130,2 milijarde evra, sa značajnim razlikama među članicama.
Države članice Evropske unije povećale su ulaganja u nauku i razvoj za 61 odsto u poslednjih deset godina, prema podacima Eurostata. U 2025. godini izdvojeno je ukupno 130,2 milijarde evra, što predstavlja 0,69% bruto domaćeg proizvoda Unije. Ovaj trend ukazuje na kontinuirani rast izdvajanja, ali i dalje postoje značajne razlike među državama članicama.
Rast ulaganja u nauku i razvoj u Evropskoj uniji
Prema poslednjim podacima, ulaganja evropskih vlada u nauku i razvoj (GBARD) dostigla su 130.200 miliona evra u 2025. godini. Ovo je povećanje od 2,4% u odnosu na prethodnu godinu, kada je izdvojeno 127.144 miliona evra. U poređenju sa 2015. godinom, kada je za te namene izdvojeno 81.138 miliona evra, rast iznosi čak 60,5%. Na nivou Unije, prosečna budžetska alokacija za nauku i razvoj iznosila je 288,9 evra po stanovniku, što je rast od 57,7% u odnosu na 183,2 evra iz 2015. godine.
Razlike među državama članicama
Iza prosečnih brojki Unije kriju se duboke nejednakosti među državama članicama Evropske unije u pogledu ulaganja u nauku i razvoj. Dok su pojedine zemlje značajno povećale svoja izdvajanja, druge beleže manji rast ili stagnaciju. Prema zvaničnim podacima, Luksemburg prednjači po visini ulaganja po stanovniku, dok je Rumunija jedina zemlja koja je zabeležila pad izdvajanja u ovom periodu.
Ipak, prosečan rast ulaganja ukazuje na to da Evropska unija prepoznaje značaj nauke i razvoja za svoj ekonomski i tehnološki napredak. Pored toga, kontinuirano povećanje budžeta može doprineti jačanju konkurentnosti Unije na globalnom tržištu.
Značaj povećanja budžeta za nauku i razvoj
Povećanje budžeta za nauku i razvoj ima višestruki značaj za države članice Evropske unije. Veća ulaganja omogućavaju unapređenje istraživačkih kapaciteta, razvoj novih tehnologija i podsticanje inovacija. Takođe, ovakav trend može imati pozitivan uticaj na privredni rast i zapošljavanje u čitavoj Uniji.
Kao rezultat ovog rasta, naučno-istraživačke institucije i inovativne kompanije dobijaju više sredstava za realizaciju projekata. Međutim, zbog postojećih razlika u ulaganjima, pojedine zemlje i dalje zaostaju za najrazvijenijim članicama.
Na kraju, podaci Eurostata potvrđuju da je Evropska unija u poslednjoj deceniji napravila značajan iskorak u izdvajanjima za nauku i razvoj. Međutim, izazov ostaje smanjenje nejednakosti među članicama i obezbeđivanje ravnomernijeg razvoja unutar Unije.
