Udeo uglja u proizvodnji električne energije u Evropskoj uniji pao na istorijski minimum od 9,2 odsto, uz nastavak dugoročnog trenda prelaska na druge izvore.
Evropska unija zabeležila je istorijski pad upotrebe uglja u proizvodnji električne energije, jer je udeo ovog energenta u bruto proizvodnji struje opao na samo 9,2 odsto. Ovaj podatak potvrđuje nastavak dugoročnog trenda smanjenja upotrebe uglja u energetskom sektoru, prema zvaničnim podacima za 2025. godinu. Kako je objavljeno, udeo uglja prvi put je pao ispod deset procenata već tokom 2024. godine, a sada se beleži još niži nivo.
Pad upotrebe uglja u Evropskoj uniji i promene u strukturi proizvodnje
U okviru strukture bruto proizvodnje električne energije za 2025. godinu, kameni ugalj je učestvovao sa 3,7 odsto, što odgovara proizvodnji od 105.601 gigavat-sata. Istovremeno, mrki ugalj zauzima udeo od 5,5 odsto, uz ukupnu proizvodnju od 154.186 gigavat-sati. Takođe, ukupna potrošnja i eksploatacija uglja na nivou Unije dostigle su rekordno niske vrednosti. Prema procenama, potrošnja kamenog uglja pala je na 107 miliona tona, dok je potrošnja mrkog uglja smanjena na 184 miliona tona.
Tridesetogodišnji trend smanjenja i zamena uglja drugim izvorima
Razmere tranzicije u energetskom miksu Evropske unije postaju jasnije poređenjem sa ranijim decenijama. Na primer, 1990. godine ugalj je činio više od jedne trećine ukupne proizvodnje električne energije. Do 2000. godine njegov udeo je smanjen na 30,4 odsto, a od tada je trend opadanja nastavljen, sa kratkim prekidima u periodima 2011–2012. i 2021–2022. godine. Kameni i mrki ugalj su tada bili drugi i treći najvažniji izvori energije, dok su sada pali na šesto i sedmo mesto, iza nuklearne energije, prirodnog gasa i obnovljivih izvora. Nuklearna energija je prestigla ugalj 1994. godine, prirodni gas 2019. godine, a hidroelektrane i vetroelektrane 2023. godine. Solarni izvori su pretekli ugalj 2024. godine.
Postepeno gašenje termoelektrana na ugalj u državama članicama
Pad upotrebe uglja u Evropskoj uniji takođe je rezultat odluka pojedinih država članica da potpuno napuste ovaj energent. Portugalija je još 2021. godine zaustavila korišćenje kamenog uglja u proizvodnji struje, dok je Slovačka tokom 2024. godine okončala eksploataciju mrkog uglja. Posle ovih promena, u celoj Evropskoj uniji ostalo je samo osam država koje i dalje proizvode mrki ugalj. Na taj način, proces smanjenja udela uglja u proizvodnji električne energije odvija se sukcesivno, prateći strategiju prelaska na čistije izvore.
Ugalj u Evropskoj uniji: trenutni izazovi i perspektive
Pad upotrebe uglja u Evropskoj uniji postavlja nove izazove i otvara mogućnosti za dalji razvoj obnovljivih izvora i drugih alternativnih rešenja. Ipak, ova tranzicija zahteva kontinuiran napor država članica u cilju održanja stabilnosti snabdevanja i energetske sigurnosti, uz istovremeno smanjenje emisija štetnih gasova. Evropska unija, prema aktuelnim podacima, nastavlja da sprovodi politike koje podstiču napuštanje uglja i ubrzavaju energetsku tranziciju.
