Novi plan predviđa 46% elektrifikacije do 2040. godine i investicije od 100 milijardi evra
Evropska komisija predstavila je ambiciozan akcioni plan za elektrifikaciju sa ciljem da transformiše Evropu u prvi kontinent na električni pogon. Ovaj plan deo je šire strategije kojom Brisel odgovara na globalne šokove i koristi dekarbonizaciju kao motor nove ekonomske bezbednosti EU. Prema saopštenju, akcioni plan za elektrifikaciju predviđa povećanje stope elektrifikacije sa trenutnih 23% na 46% do 2040. godine.
Glavne mere akcioni plan za elektrifikaciju
Uz akcioni plan za elektrifikaciju, Evropska komisija je najavila temeljnu reformu tržišta ugljenika (ETS). Ove mere predstavljaju odgovor na zaključke Evropskog saveta iz juna 2026. godine i deo su novog Čistog industrijskog sporazuma. Dugogodišnja zavisnost EU od uvoznih fosilnih goriva pokazala se kao značajan ekonomski i geopolitički rizik. Iako se već 70% električne energije u EU proizvodi iz domaćih, čistih izvora, ukupna stopa elektrifikacije nije rasla poslednju deceniju.
Komisija navodi da bi ostvarivanje cilja donelo značajne ekonomske koristi. To uključuje godišnju uštedu od 260 milijardi evra na uvozu fosilnih goriva, kao i niže cene energije za domaćinstva i industriju. Pored toga, akcioni plan direktno rešava tržišne prepreke. Trenutno je električna energija često i do tri puta skuplja od gasa, dok priključenje na mrežu traje godinama.
Podrška industriji i investicioni instrumenti
Brisel predlaže državama članicama smanjenje mrežnih taksi i poreza za energetski intenzivnu industriju. Takođe, predviđeno je ubrzano uvođenje pametnih brojila i hitno usvajanje paketa za mreže do kraja godine. Uvedeni su i finansijski instrumenti poput socijalnog lizinga radi smanjenja troškova za toplotne pumpe i električna vozila.
Od pokretanja 2005. godine, sistem trgovine emisijama (ETS) generisao je preko 270 milijardi evra prihoda i pomogao smanjenju emisija za 50% u pokrivenim sektorima. Međutim, kako se navodi, sistem je modernizovan uz novi linearni faktor redukcije (LRF) od 3,7% za period 2031–2035. i 1,7% za 2036–2040. Ova izmena treba da omogući industriji lakšu prilagodbu novim uslovima.
Finansiranje dekarbonizacije i ključne reforme
Nova institucija raspolagaće sa 100 milijardi evra za masovnu dekarbonizaciju industrije širom Evrope. Prva faza podrazumeva aktivaciju ETS Investment Booster pre 2030. godine. Države članice moraće da usmere 50% prihoda od ETS-a direktno u investicije za dekarbonizaciju sektora. Za sektore obuhvaćene prekograničnom taksom na ugljenik, smanjenje besplatnih kvota biće ubrzano, dok će njihovo potpuno ukidanje biti produženo do 2038. godine. Pored toga, predviđen je poseban paket benčmarka vredan 6 milijardi evra za period 2026–2030.
Reforma uključuje i integraciju tehnologija za trajno uklanjanje ugljenika, širenje na sektor spaljivanja otpada i stroža pravila za avijaciju i pomorski saobraćaj. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasila je značaj elektrifikacije i dekarbonizacije za ekonomsku bezbednost i nezavisnost Evrope. „Najbolji način da smanjimo zavisnost Evrope od fosilne energije jeste da našu ekonomiju pokrećemo električnom energijom iz čistih, domaćih izvora. Danas predlažemo da Evropa postane prvi kontinent na svetu na električni pogon. Od snižavanja cena struje do prilagođavanja našeg tržišta ugljenika promenjenim globalnim realnostima, ovo je ujedno plan za investicije i plan za nezavisnost. Cilj je da čistu tranziciju održimo na pravom putu, donesemo olakšanje našoj industriji i podržimo dekarbonizaciju. Uključimo pogon“, izjavila je fon der Lajen.
Na taj način, akcioni plan za elektrifikaciju i prateće reforme predstavljaju centralni deo strategije Evropske unije za jačanje ekonomske otpornosti i nezavisnosti u sve složenijem globalnom okruženju.
