Američka vojska izdala upozorenje civilima, bezbednost brodskog saobraćaja ugrožena u regionu

Dvanaesti dan rata između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana obeležili su najintenzivniji raketni i dron napadi Teherana od početka sukoba, saopštili su zvanični izvori. Napadi su usmereni na više lokacija, a posebno je pogođen region Ormuskog moreuza, gde je stanje dodatno zaoštreno.

Prema informacijama objavljenim danas, cene nafte i gasa su u porastu, dok se evropske vlade suočavaju sa izazovima snabdevanja i finansijskom podrškom domaćinstvima i industriji. Rastuća neizvesnost na energetskom tržištu posledica je novog rata van evropskog kontinenta.

Centralna komanda Sjedinjenih Američkih Država izdala je u sredu upozorenje civilima u Iranu da izbegavaju luke duž Ormuskog moreuza. U saopštenju se navodi da iranski režim koristi civilne luke za vojne operacije koje ugrožavaju međunarodni brodarski saobraćaj. “Američke snage pozivaju civile u Iranu da odmah izbegnu sve lučke objekte u kojima deluju iranske pomorske snage. Iranski lučki radnici, administrativno osoblje i posade komercijalnih brodova trebalo bi da izbegavaju iranske mornaričke brodove i vojnu opremu”, navedeno je u zvaničnoj izjavi.

Takođe se ističe da civilne luke koje se koriste u vojne svrhe gube zaštićeni status i postaju legitimne vojne mete prema međunarodnom pravu. Američka vojska je naglasila da ne može garantovati bezbednost civila u ili blizu objekata koje koristi iranski režim u vojne svrhe, ali da će nastaviti da preduzima sve izvodljive mere predostrožnosti radi minimizacije štete po civile.

Sukobi u Ormuskom moreuzu dodatno su zakomplikovali bezbednosnu situaciju u regionu, a međunarodna zajednica izražava zabrinutost zbog mogućih posledica po globalnu trgovinu i stabilnost Bliskog istoka. Istraga o događajima i dalje traje, dok se bezbednosne službe fokusiraju na zaštitu civilnog stanovništva i brodskog saobraćaja.

Agencija najavila oslobađanje rekordnih količina nafte, azijsko tržište najviše pogođeno poremećajem

Zemlje članice Međunarodne agencije za energetiku (IEA) počeće da puštaju 400 miliona barela nafte iz hitnih rezervi, kako bi ublažile posledice nedostatka sirove nafte na svetskom tržištu izazvanog blokadom Ormuskog moreuza, saopšteno je u zvaničnoj izjavi. Ova mera je odgovor na značajno smanjenje izvoza sirove nafte i rafinisanih proizvoda, koji su trenutno pali na manje od deset odsto u odnosu na period pre početka rata 28. februara.

Prema navodima IEA, oslobađanje nafte iz zaliha biće sprovedeno u skladu sa okolnostima u svakoj zemlji članici, a cilj je da se nadoknadi izgubljeno snabdevanje i stabilizuje tržište. Azijsko tržište trenutno je najviše pogođeno ovim poremećajem, dok se operateri u regionu suočavaju sa smanjenjem ili obustavom proizvodnje.

Ovo je šesta koordinisana akcija oslobađanja strateških zaliha od osnivanja IEA 1974. godine. Prethodno su ovakve mere preduzimane tokom rata u Zalivu 1991, nakon uragana Katrina 2005, tokom rata u Libiji 2011, kao i dvaput 2022. godine zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Članice IEA trenutno raspolažu hitnim rezervama većim od 1,2 milijarde barela nafte, dok industrijske zalihe koje se čuvaju po državnoj obavezi iznose dodatnih oko 600 miliona barela.

“Zemlje IEA-e staviće na tržište 400 miliona barela nafte kako bi nadoknadile snabdevanje izgubljeno zbog praktičnog zatvaranja Hormuškog moreuza”, navodi se u zvaničnoj izjavi agencije. Dalje se ističe da će se situacija pratiti, a dodatne mere biti preduzete u skladu sa razvojem događaja.

Izborni analitičari beleže povećanu izlaznost u latinoameričkim okruzima Teksasa, posebno tokom poslednjih primarnih izbora

Latinoamerički glasači značajno su doprineli povećanju ukupne izlaznosti na nedavno održanim primarnim izborima u Teksasu, prema izveštajima izbornih analitičara. U lokalnim okruzima sa većinskim latino stanovništvom, naročito u južnom Teksasu, zabeležen je porast broja glasača koji su učestvovali na demokratskim predizborima. Ova oblast prethodno je pokazivala tendenciju podrške republikanskoj strani na izborima 2024. godine.

Tokom poslednjih izbora, više od 4,4 miliona birača izašlo je na glasanje, što prema dostupnim podacima premašuje izlaznost sa prethodnih predsedničkih primarnih izbora održanih 2020. i 2024. godine. Analitičari navode da je u okruzima sa većinskim latinoameričkim stanovništvom zabeležen rast izlaznosti od oko 37% u odnosu na prosek iz 2020, 2022. i 2024. godine. Sličan trend nije primećen u svim drugim okruzima širom države.

Povećana aktivnost latino birača na demokratskim predizborima privukla je pažnju političkih aktera pred predstojeće izbore za Senat, jer demokrate nastoje da povrate podršku među ovom grupom birača. Republikanska stranka, s druge strane, ulaže napore da zadrži dobitke ostvarene na ranijim izborima u tom regionu.

Prema navodima izveštaja, latinoamerički glasači predstavljaju značajan deo ukupnog biračkog tela u Teksasu, a političke partije sve više usmeravaju kampanje ka ovom segmentu stanovništva. Analitičari ističu da su promene u izlaznosti posledica kombinacije lokalnih i nacionalnih tema koje utiču na latino zajednice.

Izborni stručnjaci ocenjuju da bi ovakvi trendovi mogli uticati na konačne rezultate predstojećih izbora, s obzirom na to da Teksas ima reputaciju države sa pretežno republikanskim opredeljenjem. Međutim, precizni efekti povećane izlaznosti latinoameričkih birača na buduće izbore tek treba da budu utvrđeni.

Zvanični podaci o rezultatima i daljim trendovima izlaznosti očekuju se nakon završetka svih izbornih procesa, dok politički akteri nastavljaju sa analizom ponašanja birača u pripremi za novembarske izbore.