Policija istražuje incident kao delo motivisano mržnjom, traga se za osumnjičenima i mogućom povezanošću sa ranijim napadima

Nepoznati napadač pucao je iz vozila replikom vatrenog oružja na tri osobe koje su stajale ispred sinagoge u Torontu u četvrtak uveče, saopštili su policijski izvori. U incidentu je jedna osoba zadobila lakše povrede, dok su dve prošle bez povreda.

Prema navodima policije, korišćeno je oružje za koje se sumnja da je vazdušna puška. Policija nije objavila opis osumnjičenih i navodi da se slučaj istražuje kao “incident motivisan mržnjom”.

U blizini mesta poslednjeg napada, 30. aprila, dogodio se sličan incident kada je osumnjičeni iz vozila u pokretu pucao iz pištolja sa vodenom municijom na tri osobe koje su bile identifikovane kao pripadnici jevrejske zajednice, pri čemu su zadobili lakše povrede.

Tokom prve nedelje marta, tri sinagoge u širem području Toronta bile su mete pucnjave: Emanu-El 2. marta, Bet Avraham Jozef u Vonu 7. marta i Šaarei Šomajim 7. marta, ali tada nije bilo povređenih.

“Istraga je u toku i policija proverava moguću povezanost sa ranijim incidentima”, naveli su iz policije. Zvaničnici apeluju na građane da ukoliko imaju informacije o napadaču, obaveste nadležne organe.

Sud u Londonu vodi postupak protiv Aleksa Dženkinsa, dok suđenje zakazano za 29. jul

Bivši britanski princ Endru Mauntbaten Vindzor, mlađi brat kralja Čarlsa III, svedočiće pred sudom u Engleskoj na suđenju muškarcu optuženom za preteće i uvredljivo ponašanje prema njemu, saopšteno je iz suda u Londonu. Suđenje je zakazano za 29.07.2024, a očekuje se da će Endru svedočiti putem video veze, prema zahtevima tužilaštva.

Optuženi Aleks Dženkins (39) negirao je pred sudom u Vestminsteru optužbe za preteće ponašanje sa namerom izazivanja straha od nasilja prema bivšem princu. Britanska policija je saopštila da je reagovala na prijavu o muškarcu koji se ponašao zastrašujuće u selu u Norfolku, u blizini kraljevskog imanja Sandringem, gde Mauntbaten Vindzor trenutno živi.

Sud je Dženkinsu dozvolio odbranu sa slobode, uz zabranu kontakta sa Mauntbaten Vindzorom, kao i zabranu ulaska u Norfolk i pristupa kraljevskim rezidencijama, uključujući Sandringem, Balmoral, Bakingemsku palatu, Hajgrouv i zamak Vindzor. Dženkins je negirao i drugu optužbu za preteće i uvredljivo ponašanje prema drugom muškarcu, dok je priznao krivicu za odbijanje da policiji da uzorak krvi nakon hapšenja.

Za obe optužbe za pretnje predviđena je maksimalna kazna od šest meseci zatvora, navodi se u zvaničnom saopštenju suda. Endru Mauntbaten Vindzor preselio se u Sandringem nakon što je u februaru napustio rezidenciju u Vindzoru, posle novih navoda o njegovim vezama sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstajnom. Bivši princ je ranije negirao bilo kakvu nezakonitu aktivnost i izjavio da žali zbog prijateljstva sa Epstajnom.

Američke vlasti sprovode deportacije tražilaca azila u zemlje porekla i treće države, prema podacima federalnih službi

Značajan broj tražilaca azila u Sjedinjenim Američkim Državama odlučio je da odustane od svojih postupaka nakon što su američke imigracione vlasti pokrenule deportacije u treće zemlje, pokazuju najnoviji podaci federalnih službi i izjave advokata i stručnjaka za imigracionu politiku. Ovaj trend je potvrđen kroz analizu zvaničnih podataka i svedočenja osoba koje su prošle kroz imigracione centre.

Jedan od slučajeva odnosi se na Williana Yacelgu Benalcazara iz Ekvadora, koji je naveo da je napustio svoju domovinu iz bezbednosnih razloga, a suočio se sa mogućnošću deportacije u Honduras, iako nije iz te zemlje. Tokom boravka u pritvoru američke imigracione službe, proveo je pet meseci i naveo da je imao zdravstvene probleme i otežane uslove života. Zbog procene da bi mogao ostati u pritvoru još nekoliko meseci, odlučio je da odustane od daljeg vođenja azilskog postupka i zatraži povratak u Ekvador.

Benalcazar je izjavio da mu je advokat savetovao da može duže ostati u pritvoru ukoliko nastavi sa postupkom, te je zbog pogoršanog zdravstvenog stanja i boravka u pritvorskim uslovima doneo odluku da prekine proces. “Sve što sam želeo bilo je da izađem i budem slobodan, jer je teško biti zatvoren”, naveo je Benalcazar u telefonskom razgovoru iz Ekvadora. Prema navodima portparola američkog Ministarstva unutrašnje bezbednosti, Benalcazar je u SAD ušao nezakonito i deportovan je nazad u Ekvador sredinom aprila.

Prema procenama organizacija koje prate sprovođenje ovih politika, više hiljada ljudi je od povratka prethodne administracije odlučilo da odustane od zahteva za azil kada su suočeni sa mogućnošću deportacije u zemlje koje nisu njihova država porekla. Analitičari navode da ovakve mere imaju uticaj na ponašanje tražilaca azila, pre svega kroz efekat straha, a ne nužno obimom sprovedenih deportacija.

Prema podacima organizacija koje prate ove procese, procenjuje se da je od povratka prethodne administracije deportovano oko 17.500 osoba u treće zemlje. Advokati i stručnjaci za migracije navode da ovakve prakse usložnjavaju pravnu situaciju tražilaca azila i dovode do toga da značajan broj njih odustane od prava na postupak iz straha od dugotrajnog pritvora ili deportacije u države sa kojima nemaju pravnu ili ličnu vezu.

Ove mere deo su širih politika upravljanja migracijama, a prema izjavama zvaničnika, cilj im je da se smanji broj neregularnih ulazaka i ubrzaju postupci odlučivanja. Organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i imigracioni advokati izražavaju zabrinutost zbog mogućih posledica po bezbednost i prava tražilaca azila, posebno kada se deportacije sprovode u države koje nisu njihova matična zemlja.

Trenutno se u više saveznih sudova vode postupci u vezi sa zakonitošću ovih mera, dok međunarodne organizacije prate njihov uticaj na pravnu sigurnost i bezbednost migranata. Zvaničnici navode da se deportacije sprovode u skladu sa važećim zakonima, dok deo stručne javnosti ukazuje na potrebu dodatne zaštite za ugrožene grupe.