Američki predsednik saopštio da je vojna operacija odložena zbog pregovora i mogućnosti postizanja sporazuma

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp saopštio je 1.7.2019. godine da je planirani vojni napad na Iran odložen nakon što su lideri Katara, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata zatražili više vremena za nastavak pregovora o mogućem sporazumu, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Tramp je istakao da su emir Katara Tamim bin Hamad al Tani, saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman al Saud i predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamed bin Zajed al Nahjan procenili da postoji realna šansa za sklapanje dogovora prihvatljivog za Sjedinjene Američke Države i zemlje Bliskog istoka, kao i za širu međunarodnu zajednicu. Prema navodima predsednika SAD, ključni zahtev u pregovorima je da “sporazum uključuje nula nuklearnog oružja za Iran”.

U istoj izjavi, Tramp je potvrdio da je naložio ministru odbrane SAD, načelniku Združenog generalštaba i američkoj vojsci da obustave pripreme za vojnu operaciju dok traju diplomatski kontakti sa regionalnim partnerima. Dalji koraci biće razmatrani na osnovu rezultata pregovora i preporuka lidera iz regiona.

“Odluka o odlaganju doneta je nakon konsultacija sa partnerima iz Katara, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su izrazili nadu da je moguće postići održivo rešenje mirnim putem”, naveo je predsednik Tramp u svojoj objavi.

Za sada nema informacija o nastavku vojnih aktivnosti, a pregovori sa Iranom i regionalnim liderima su u toku, saopštili su američki zvaničnici.

Stejt department predložio Kongresu povećanje kvote za afrikanske izbeglice, navodeći vanrednu situaciju

Administracija Sjedinjenih Američkih Država predložila je povećanje broja afrikanskih izbeglica iz Južne Afrike koje bi mogle biti primljene u zemlju, navodi se u planu Stejt departmenta upućenom Kongresu. Predlog sadrži zahtev da se gornja granica za prijem izbeglica poveća sa 7.500 na 17.500, a dodatnih 10.000 mesta bilo bi rezervisano za pripadnike afrikanske zajednice.

Kao razlog za ovaj potez, američka administracija navela je postojanje, kako se navodi, ‘vanredne izbegličke situacije’, navodeći da afrikanska populacija u Južnoj Africi, koju uglavnom čine potomci evropskih doseljenika, prema zvaničnoj proceni, trpi povećan nivo neprijateljstva. U dokumentu se navodi da su afrikanci izloženi, između ostalog, oštrim kritikama političara.

Južnoafrička vlada demantovala je navode o progonu afrikanske manjine i odbacila optužbe o rasnoj diskriminaciji. U saopštenju je istaknuto da su prava svih građana zaštićena, a zvaničnici su naglasili da ne postoje razlozi za međunarodnu intervenciju po ovom pitanju.

Prema procenama Stejt departmenta, trošak zbrinjavanja dodatnih 10.000 afrikanskih izbeglica iznosio bi oko 100 miliona dolara. Detalji plana podnetog Kongresu uključuju obrazloženje i procenu trenutne situacije, ali ne sadrže informacije o datumu početka potencijalnog prijema ili tačnim procedurama.

Američka administracija istovremeno je ograničila prijem izbeglica iz drugih država, navodeći da su afrikanci iz Južne Afrike izuzetak zbog specifičnih okolnosti koje su označene kao vanredne. Nezavisni izvori nisu mogli verifikovati sve navode sadržane u predlogu administracije.

Ova inicijativa dolazi u trenutku kada globalna migraciona politika ostaje tema brojnih debata, a zvaničnici SAD navode da će Kongres razmotriti predlog i doneti odluku u skladu sa postojećim zakonodavstvom. Dalje reakcije međunarodne zajednice na ovaj predlog za sada nisu objavljene.

Prema zvaničnim podacima, inflacija u aprilu dostigla najviši nivo od 2023. godine, građani prijavljuju povećane troškove u svakodnevnoj potrošnji

Inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama porasla je u aprilu na najviši nivo od 2023. godine, prema zvaničnim statistikama, što je dovelo do značajnog rasta cena osnovnih prehrambenih proizvoda i povećanih troškova za domaćinstva širom zemlje. Građani, među kojima je i stanovnica Floride Kiana Pauel, izjavljuju da su u proteklom periodu primetili značajno uvećanje iznosa na računima za namirnice.

Pauel, majka petočlane porodice iz Floride, navela je u razgovoru sa novinarima da je njen mesečni račun za hranu porastao za oko 50 dolara u poređenju sa prethodnim mesecom, dok ukupni rashodi za iste artikle sada iznose između 150 i 200 dolara više u odnosu na raniji period. “Taj iznos je za iste proizvode. Sada očekujem da će troškovi biti još veći, naročito s početkom letnjeg raspusta”, izjavila je Pauel.

Podaci Biroa za statistiku rada pokazuju da su pojedini proizvodi zabeležili znatna poskupljenja na nacionalnom nivou. Cena paradajza porasla je za skoro 40% u odnosu na prethodnu godinu, dok su cene mlevenog mesa porasle za više od 14%, a riba i morski plodovi za oko 6%.

Kako bi se prilagodila povećanim troškovima, Pauel je izjavila da je razvila nove načine kupovine, koristeći digitalne kupone i prateći akcijske ponude u različitim prodavnicama. “Društvene mreže su značajno olakšale pristup digitalnim kuponima, što je zamenilo tradicionalne papirne kupone. Svi pokušavamo da ostvarimo uštede”, rekla je Pauel. Dodala je da redovno koristi nagradne programe i pridružuje se grupama na društvenim mrežama koje dele informacije o povoljnim ponudama.

Pored troškova za hranu, Pauel je istakla i rast cena goriva i drugih svakodnevnih potrepština, što dodatno utiče na budžet njene porodice. “Ne mogu da propustim dobru ponudu za proizvode koje koristim svakodnevno. To je sada postala svakodnevna obaveza”, izjavila je.

Prema rezultatima nedavne ankete, oko 75% građana SAD smatra da rast plata ne prati inflaciju i ocenjuje ekonomsku situaciju kao “neizvesnu”. Pauel je ekonomski ambijent opisala kao “nepovoljan” i dodala da i pored dobre zarade, nakon uračunavanja svih troškova, postoji nesklad između primanja i rashoda.

Zvanične institucije i stručnjaci nastavljaju da prate uticaj inflacije na životni standard, dok potrošači u SAD i dalje traže različite strategije kako bi ublažili posledice rasta cena.