Mihal Oksinski preminuo je u bolnici nakon što je tokom pucnjave ubio šest osoba i dve mačke, a policija otkriva nove informacije.

Tokom nedavnog događaja poznatog kao masakr u Krakovu, prema policijskim izvorima, život je izgubilo šest osoba, među kojima su bili prolaznici, članovi porodice i čak dve mačke. Napadač Mihal Oksinski preminuo je kasnije u bolnici. Zvanične informacije potvrđuju da su članovi njegove porodice, uključujući oca (53), majku (52) i sestru (20), imali prostrelne rane na glavi.

Prema policijskim izvorima, tela su pronađena u krevetima, što ukazuje na to da su članovi porodice žrtve napada iz vatrenog oružja. Osim toga, Oksinski je ubio i dve mačke, što dodatno pojačava težinu ovog slučaja. Prema ranijim informacijama, napadač nije koristio prigušivač tokom napada na Glavnom trgu, ali policija još uvek ispituje sve okolnosti.

Detalji o napadu u domu Oksinskog

Fakt je došao do nezvaničnih informacija koje sugerišu da je napad u domu bio pažljivo isplaniran. Ispaljeno je najmanje osam hitaca, a svi članovi porodice pronađeni su sa prostrelnim ranama u glavi. “Ubijeni su hicima iz vatrenog oružja. Svi hici ispaljeni su u glavu”, saopšteno je prema policijskim izvorima. S obzirom na to da su žrtve pronađene u svojim krevetima, policija ispituje mogućnost da je reč o egzekuciji, ali zvanična potvrda motiva još nije saopštena.

Takođe, dve mačke su pronađene mrtve, a to su, prema izvorima, još dva hica. Ovaj podatak dodatno komplikuje istragu i otvara nova pitanja o stanju napadača pre samog čina.

Istraga o masakru u Krakovu i mogućnost upotrebe prigušivača

Istraga o masakru u Krakovu i dalje traje. Policija razmatra da li je 24-godišnjak mogao da koristi prigušivač za oružje, ali dostupne informacije sugerišu da to nije verovatno, pogotovo što prigušivač nije upotrebljen tokom javnog napada na Glavnom trgu. Ipak, mogućnost upotrebe prigušivača u porodičnoj kući još nije isključena.

Osim toga, zvaničnici ističu da je broj ispaljenih hitaca veći nego što se ranije pretpostavljalo. Očekuje se da će dalja istraga doneti nove odgovore i rasvetliti motiv zbog kojeg je Oksinski počinio ovako težak zločin.

Kontekst i značaj istrage

Ovaj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti, jer su među žrtvama masakra u Krakovu, osim prolaznika i članova porodice, ubijene i životinje. Policijski izvori ističu da se radi o jednom od najtežih slučajeva poslednjih godina u Poljskoj. Istraga se nastavlja, a svi detalji biće poznati nakon zvaničnog završetka policijskog procesa.

Skoro 900 putnika i članova posade napustilo je trajekt u Grčkoj, a obalska straža sada pretražuje plovilo

Oko 875 putnika i 83 člana posade evakuisano je danas sa trajekta koji je trebalo da krene iz luke Pirej prema ostrvu Rodos. Evakuacija je pokrenuta nakon što je stiglo upozorenje da se na brodu nalazi eksplozivna naprava. Prema saopštenju, incident je uznemirio putnike i izazvao obustavu isplovljavanja trajekta.

Na trajektu “Blu star 1” nalazilo se i 89 putničkih automobila, 12 motocikala, 110 kamiona i jedan minibus. Brod je trebao da isplovi u 18 časova po lokalnom vremenu i planirano je bilo da stane na ostrvima Siros, Patmos, Leros i Kos.

Evakuacija trajekta iz Pireja: tok događaja i bezbednosne mere

Nakon što su svi putnici i članovi posade napustili trajekt, pripadnici obalske straže započeli su detaljnu pretragu broda. U akciji pretrage koristi se posebno obučen pas za otkrivanje eksploziva. Ove mere sprovode se kako bi se osigurala bezbednost svih koji su bili na brodu i proverila eventualna pretnja.

Zbog evakuacije, došlo je i do kašnjenja planiranog polaska broda iz Pireja. Pored toga, putnici i vozači vozila morali su da napuste plovilo i sačekaju završetak kontrole. Prema informacijama sa terena, u trenutku dojave nije došlo do povreda niti je zabeležen haos, ali je situacija izazvala zabrinutost među putnicima.

Šta sledi nakon evakuacije trajekta iz Pireja

Obalska straža nastavlja sa pretragom trajekta kako bi utvrdila da li je dojava o bombi bila lažna ili postoji stvarna opasnost. U međuvremenu, nadležni apeluju na putnike da ostanu pribrani i prate zvanična uputstva dok traje istraga. Kao rezultat, očekuje se da će brod isploviti tek nakon što bezbednosne službe potvrde da je plovilo sigurno.

Iako se slični incidenti povremeno dešavaju u brodskom saobraćaju, nadležni ističu da je prioritet u ovakvim situacijama zaštita života putnika i posade. Ovakve vanredne mere obavezne su dok se ne eliminiše svaka sumnja na opasnost. Do završetka pretrage, svi putnici i deo posade ostaju na sigurnoj udaljenosti od broda.

Evropska unija najavljuje formiranje Centra za pomorsku bezbednost Crnog mora i poseban paket pomoći za Rumuniju.

Evropska unija izdvojiće 50 miliona evra za jačanje pomorske bezbednosti Crnog mora, najavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom posete Bukureštu. Pored toga, Rumunija će dobiti dodatnih 10 miliona evra za operacije potrage i spasavanja, što je deo šire strategije Unije zbog pogoršanja bezbednosne situacije izazvane napadima dronovima na trgovačke brodove i pojavom hibridnih pretnji.

Fon der Lajen je istakla pet ključnih prioriteta Evropske unije za bezbednost regiona: očuvanje slobode plovidbe, unapređenje pomorskog nadzora, zaštitu informacionog prostora, jačanje odbrambenih kapaciteta i efikasniji odgovor na krizne situacije. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada je bezbednost Crnog mora sve više ugrožena, posebno zbog incidenta sa napadima dronovima u blizini rumunske obale, pri čemu su stradali mornari, a za nekima se još traga.

Planovi za centar i satelitski nadzor Crnog mora

Osim finansijske podrške, Fon der Lajen je najavila ubrzanje procesa uspostavljanja Centra za pomorsku bezbednost Crnog mora, sa jasno definisanim rokovima. Kako je navela, Evropska unija će omogućiti i korišćenje satelitskih snimaka iz programa Kopernikus, čime se očekuje da region dobije neposrednu korist u praćenju dešavanja na moru.

Pored 50 miliona evra namenjenih centru, Rumuniji je kroz evropski program SAFE već dodeljeno više od 16 milijardi evra za zajedničku nabavku naoružanja i vojne opreme. Fon der Lajen je takođe pozvala Rumuniju da iskoristi dodatnih 21 milijardu evra iz novog poziva za finansiranje odbrambenih kapaciteta.

Crno more kao strateški pravac i evropska solidarnost

Predsednica Evropske komisije naglasila je da Crno more ima ključnu ulogu za evropsku trgovinu, ukrajinsku privredu i globalno snabdevanje hranom. “Crno more je važan pomorski pravac za dopremanje hrane milionima ljudi širom sveta, posebno u afričkim zemljama”, izjavila je Fon der Lajen.

U isto vreme, ona je upozorila na rastuće pokušaje neprijateljskih aktera da kroz informacioni prostor šire strah i podele. Incidenti sa dronovima, kako je istakla, često su praćeni manipulacijama informacijama i stranim mešanjem u unutrašnje procese država članica.

Fon der Lajen je podsetila i na pokretanje Evropskog centra za demokratsku otpornost, koji bi trebalo da pomogne članicama u otkrivanju i suzbijanju ovakvih kampanja. Na kraju posete, ona je izrazila punu solidarnost sa Rumunijom, ističući da je ta zemlja postala jedan od stubova evropske bezbednosti.

“Rumunija je danas ne samo uspešna priča o proširenju EU, već i stub evropske bezbednosti i zaštitnik naše Unije”, zaključila je Fon der Lajen.