Federalna uprava za vazduhoplovstvo pokrenula istragu, avion bezbedno sleteo nakon incidenta iznad kokpita

Putnički avion kompanije DžetBlu ervejz udario je danas u dron dok se pripremao za sletanje na Međunarodni aerodrom Džon F. Kenedi u Njujorku, saopštila je Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA). Incident se dogodio oko 7:15 časova po lokalnom vremenu, kada je avion bio na visini od oko 900 metara tokom završnog prilaza pisti.

Kako je navedeno, pilot na letu 948 prijavio je kontroli leta da je dron udario avion tačno iznad kokpita. Prema zvaničnom saopštenju, avion je uspešno sleteo na aerodrom bez daljih incidenata, a povređenih nije bilo.

FAA je pokrenula istragu kako bi utvrdila okolnosti pod kojima je došlo do sudara. “Istraga je u toku”, naveli su iz Federalne uprave za vazduhoplovstvo. Kompanija DžetBlu potvrdila je da je posada odmah po sletanju obavestila nadležne službe o događaju.

Ukoliko se potvrdi da je došlo do sudara sa dronom, ovo bi bio prvi poznati slučaj ovakvog incidenta između komercijalnog putničkog aviona i drona u Sjedinjenim Američkim Državama. FAA je naglasila važnost poštovanja propisa o upotrebi dronova u blizini aerodroma i uputila apel operatorima na dodatni oprez.

Meteorološke službe izdale crvena upozorenja, temperature u Srbiji dostižu 39 stepeni Celzijusa

Rekordni toplotni talas zahvatio je Italiju, Hrvatsku, Srbiju i druge zemlje jugoistočne Evrope, izazivajući stotine smrtnih slučajeva i ozbiljne poremećaje u svakodnevnom životu proteklih dana, saopštili su nadležni meteorološki zavodi. Upozorava se da bi novi talas vrućina mogao da zahvati i zapadnu Evropu, uključujući Francusku i Nemačku, već od početka naredne nedelje.

U Italiji su 22 grada, od Bolcana do Palerma, bila pod crvenim upozorenjem zbog visokih temperatura, dok su hodočasnici u Vatikanu koristili lepeze i suncobrane tokom verskog okupljanja povodom praznika svetih Petra i Pavla. U Hrvatskoj je Državni hidrometeorološki zavod izdao crveno upozorenje za Zagreb, Split i Dubrovnik, a na ostrvu Vis desetine vatrogasaca, uz pomoć četiri aviona, bore se sa požarom u borovoj šumi.

Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Srbiji se danas očekuju temperature do 39 stepeni Celzijusa, dok je u većim gradovima izmereno: Subotica 2°C, Novi Sad 2°C, Beograd 8°C, Niš 4°C, Čačak 4°C i Leskovac 1°C. U Albaniji su vatrogasci tokom vikenda uspeli da stave pod kontrolu požar koji je progutao veliki broj hektara niskog rastinja i maslinjaka.

“Situacija se prati iz sata u sat, a sve službe su u pripravnosti zbog mogućnosti izbijanja novih požara”, navedeno je u zvaničnom saopštenju nadležnih službi.

Svetska zdravstvena organizacija navodi više od 1.300 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama od 21. juna, dok evropski zvaničnici upozoravaju na rizik za stariju populaciju

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od 21. juna u Evropi je zabeleženo više od 1.300 smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama, pri čemu su starije osobe najugroženija grupa. Problem vrućina pogađa čitav kontinent, koji ima najstariju populaciju na svetu i beleži najbrže zagrevanje među kontinentima, saopštavaju međunarodni izveštaji.

Iako Evropa ima veći broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom po glavi stanovnika nego druga područja, broj dana sa ekstremno visokim temperaturama je i dalje manji u poređenju sa nekim drugim regionima. Evropski zvaničnici su ukazali na potrebu prilagođavanja gradova i zajednica, ali rešenja poput sveobuhvatne upotrebe klima uređaja nisu široko prihvaćena.

Prema istraživanju iz 2007. godine, klima uređaji mogu smanjiti smrtnost povezanu sa vrućinom i do 75%. Ipak, procenjuje se da oko 20% domaćinstava u Evropi ima klima uređaj, dok je taj procenat u Sjedinjenim Američkim Državama oko 90%. Stručnjaci za urbanu adaptaciju, poput Ine Vandecasteele iz Evropske agencije za životnu sredinu, ukazuju da masovna ugradnja klima uređaja može doprineti daljem zagrevanju urbanih sredina i povećati troškove energije, koji su u Evropi znatno viši nego u SAD.

Evropske vlade umesto toga ulažu u alternativne mere, kao što su javne rashladne stanice i praćenje stanja ugroženih grupa. U Rimu se, na primer, koristi nosiva tehnologija za nadzor zdravstvenog stanja starijih osoba tokom toplotnih talasa, dok je Italija u poslednjim godinama zabeležila veći stepen prihvatanja klima uređaja u poređenju sa ostatkom kontinenta. Prema navodima izveštaja, oko 56% domaćinstava u Italiji imalo je klima uređaj do 2024. godine.

Opšti stav evropskih zvaničnika jeste da upotreba klima uređaja treba da bude ograničena na najugroženije grupe, poput pacijenata u bolnicama i starijih osoba, dok su dugoročne strategije usmerene na prilagođavanje urbanih sredina i smanjenje energetskog opterećenja. Istovremeno, međunarodni izveštaji navode da se evropske zemlje suočavaju sa izazovima očuvanja istorijskih i gusto naseljenih gradskih jezgara, što dodatno komplikuje implementaciju standardnih rešenja za hlađenje.

Evropski kontinent nastavlja da se suočava sa izazovima visokih temperatura i adaptacije infrastrukture, dok relevantne institucije prate razvoj situacije i upozoravaju na potrebu preduzimanja dodatnih mera u narednim talasima vrućina.