Zdravstvene vlasti Bugarske zabranile kupanje, redovna ispitivanja kvaliteta vode u toku

Oficirska plaža, jedna od najpoznatijih u Varni, zatvorena je za kupače nakon što su analize pokazale povišenu koncentraciju bakterije ešerihija koli u morskoj vodi, saopštile su bugarske zdravstvene vlasti. Zabrana kupanja na ovoj plaži uvedena je kako bi se zaštitilo zdravlje posetilaca, a na vidljivim mestima postavljena su odgovarajuća upozorenja.

Prema navodima nadležnih, bakterija ešerihija koli prirodno se nalazi u crevima ljudi i životinja, ali njeno prisustvo u morskoj vodi može ukazivati na fekalno zagađenje. Kontakt sa kontaminiranom vodom ili njeno gutanje može izazvati stomačne tegobe, dijareju, povraćanje, bolove u stomaku i povišenu temperaturu, pri čemu su posebno ugrožena mala deca, starije osobe i ljudi sa oslabljenim imunitetom.

“Zabrana će ostati na snazi dok nova ispitivanja ne potvrde da je kvalitet morske vode ponovo bezbedan za kupanje”, navode u zvaničnoj izjavi zdravstvene službe Bugarske. Nadležne službe redovno prate kvalitet vode na plažama širom zemlje, a poslednja merenja pokazala su prekoračenje dozvoljenih vrednosti na Oficirskoj plaži, zbog čega je odlučeno da se ona privremeno zatvori.

Turistima i lokalnom stanovništvu savetuje se da poštuju postavljena upozorenja i da do ukidanja zabrane koriste druge plaže u Varni koje su proglašene bezbednim za kupanje. Očekuje se da će nova ispitivanja biti obavljena u narednim danima, nakon čega će biti doneta odluka o ponovnom otvaranju plaže.

Ministarstvo obrazovanja donelo odluku, crveni nivo upozorenja zbog toplotnog talasa u 49 departmana

Francuski ministar nacionalnog obrazovanja Eduar Žefre saopštio je da je zbog ekstremnih vrućina danas zatvoreno 845 škola i fakulteta širom zemlje. Ove mere preduzete su u departmanima u kojima je proglašen crveni nivo upozorenja na toplotni talas.

Dodatnih 1.800 škola i fakulteta prilagodilo je svoj raspored i prima decu samo u prepodnevnim smenama, kako bi se smanjila izloženost visokim temperaturama. Prema meteorološkim podacima, u 49 departmana na snazi je crveni stepen upozorenja, dok je narandžasti stepen proglašen u 40 departmana, što predstavlja rekordan broj regiona pod najvišim merama opreza zbog vrućina.

“Prvo, postoji pravilo o kontinuitetu javne službe. Zatim, postoji sistem izuzeća – ako je verovatno da će bezbednost osoblja ili dece biti dovedena u pitanje, ustanova mora biti zatvorena”, izjavio je Žefre.

Meteorolozi najavljuju da će današnje temperature u Francuskoj dostići između 37 i 42 stepena Celzijusa, sa mogućim obaranjem apsolutnih temperaturnih rekorda u pojedinim oblastima. Očekuje se da će minimalne i maksimalne vrednosti ostati izuzetno visoke i narednih dana.

Povodom aktuelnog toplotnog talasa, francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će vlada danas održati novi krizni sastanak. Makron je pozvao građane da pažljivo prate sve preporuke nadležnih organa i budu oprezni u narednom periodu.

Stručnjak za sistemske rizike upozorava na opasnost identifikovanja lične pozicije sa državom

Profesor dr Milan Krajnc, specijalista za sistemske rizike i krizno odlučivanje, objavio je autorski tekst u kojem analizira temu ‘duboke države’ i psihološke posledice dugotrajnog zadržavanja na pozicijama moći. Tekst je objavljen prema dostupnim izvorima.

U fokusu Krajncovog teksta nalazi se ponašanje pojedinaca koji godinama ili čak decenijama ostaju na ključnim mestima unutar državnog sistema. On ističe da ovakva praksa može dovesti do gubitka granice između ličnog i institucionalnog identiteta, pa pojedinci instituciju više ne doživljavaju kao servis građana, već kao svoj lični prostor. “Ako sam ja sistem, onda je napad na mene napad na državu”, navodi Krajnc kao primer opasne zamene identiteta.

Profesor Krajnc upozorava na fenomen u organizacionoj psihologiji gde dugotrajna moć kod pojedinca razvija osećaj nepogrešivosti i stvara zatvorene krugove lojalnosti. Ovi obrasci ponašanja, prema njegovim rečima, mogu da ugroze osnovnu funkciju državnih institucija i dovedu do zaštite postojećeg poretka pod izgovorom zaštite države.

Krajnc zaključuje da razumevanje psiholoških mehanizama u državnim strukturama može doprineti identifikaciji potencijalnih rizika i boljem upravljanju sistemskim krizama. On ističe važnost osvešćivanja ovih procesa kako bi institucije ostale u službi građana, a ne pojedinaca.

“Dugotrajna moć uvek nosi rizik od gubitka realnog uvida i identifikacije sa državnim aparatom, što može imati posledice po čitav sistem”, navodi profesor Krajnc.