Finansijska tržišta beleže značajne gubitke, investitori reaguju na promene cena nafte i neizvesnost oko pregovora SAD i Irana

Akcije na Volstritu zabeležile su značajan pad u petak, dok su američka finansijska tržišta ušla u petu uzastopnu sedmicu gubitaka, što predstavlja najduži takav niz u gotovo četiri godine. Prema izveštajima, gubici dolaze nakon što su tržišta dan ranije doživela najjači pad od početka rata u Iranu, koji traje od 28. februara 2026. godine.

Indeks S&P 500 je u kasnim prepodnevnim satima pao za 55 poena, odnosno 0,85%, na vrednost od 6.422. Dow Jones Industrial Average spustio se za 371 poen (0,8%) na 45.589, dok je tehnološki indeks Nasdaq zabeležio pad od 1,3%. S&P 500 vratio se na nivo iz avgusta i sada je za 8% niži u odnosu na svoj rekordni maksimum iz ranijeg dela godine.

Investitori su, prema izveštajima sa tržišta, uznemireni zbog rasta cena sirove nafte i različitih poruka od strane američkih i iranskih zvaničnika. Predsednik SAD je izjavio da je produžio rok Iranu za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, ocenjujući da pregovori o okončanju rata napreduju, dok su iranske vlasti saopštile da nema direktnih razgovora i da blokada tog strateški važnog prolaza i dalje traje.

Iz investicione kompanije deVere Group navode da su oscilacije na tržištu povezane sa svakom promenom u intenzitetu sukoba. “Svaki put kada se sukob pojača, cena nafte skače, akcije padaju, a prinosi rastu. Kada se pojave znaci uzdržanosti, dolazi do obrnutih kretanja. Ovaj obrazac sada deluje ustaljeno,” ocenio je predstavnik kompanije u saopštenju.

Dodatnu nesigurnost na tržištima izazvao je i pad poverenja američkih potrošača. Preliminarni indeks Univerziteta Mičigen za mart pokazao je najniži nivo od decembra 2025. godine, pri čemu je pad raspoloženja posebno izražen među potrošačima sa srednjim i višim prihodima. Prema rečima ekonomista, aktuelna situacija navodi investitore i potrošače na oprez zbog mogućih posledica rata na lične finansije i širu ekonomiju.

Strah na finansijskim tržištima dodatno podgreva zabrinutost da bi rat mogao dugoročno poremetiti proizvodnju i transport nafte i gasa u Persijskom zalivu, što bi moglo izazvati novi talas inflacije na globalnom nivou. Cena Brenta porasla je u petak za 2,2% i dostigla 104,13 dolara po barelu, što je značajno više u odnosu na cenu pre početka sukoba.

Ekonomisti upozoravaju da bi uporna blokada Ormuskog moreuza mogla izazvati rast cena goriva za krajnje potrošače, ali i povećanje troškova poslovanja za kompanije koje zavise od transporta. To bi, prema njihovim procenama, moglo uticati na šire ekonomske tokove i dodatno opteretiti tržišta.

Situacija na Volstritu se prati iz minuta u minut, a analitičari procenjuju da će dalji tok trgovanja zavisiti od razvoja događaja u vezi sa ratom u Persijskom zalivu i eventualnog napretka u pregovorima između Sjedinjenih Država i Irana.

Policija sprovodi istragu, agent hospitalizovan u stabilnom stanju, saobraćaj na aerodromu nije bio poremećen

Agent američke tajne službe, zadužen za obezbeđenje Džil Bajden, bivše prve dame Sjedinjenih Američkih Država, slučajno je ranio sebe vatrenim oružjem na međunarodnom aerodromu u Filadelfiji u petak ujutru. Prema policijskim izvorima, incident se dogodio neposredno pre 8:45 časova po lokalnom vremenu, dok je agent bio u neobeleženom vozilu marke “Ševrolet SUV” u blizini pristupne tačke 1 “PIA Way” i zgrade Pensilvanija taver.

Kako je saopšteno, agent je nenamerno opalio iz službenog pištolja i zadobio povredu noge. Nakon incidenta, agent je odmah prevezen u bolnicu, gde je hospitalizovan i nalazi se u stabilnom stanju. Iz policije navode da tokom događaja nije bilo drugih povređenih osoba i da rad aerodroma nije bio poremećen.

“Policijska uprava Filadelfija obaveštava javnost da je agent zadobio povredu noge usled slučajnog opaljenja vatrenog oružja tokom službene dužnosti i da je prebačen u bolnicu sa povredama koje nisu opasne po život”, navedeno je u zvaničnoj izjavi policije.

U toku je istraga o okolnostima incidenta, a policijski službenici i dalje se nalaze na licu mesta radi prikupljanja relevantnih informacija i utvrđivanja svih činjenica. Identitet agenta nije objavljen u skladu sa pravilima zaštite privatnosti službenih lica.

Prema preliminarnim informacijama, incident nije uticao na bezbednost Džil Bajden niti na redovan protok putnika na aerodromu. Nadležni organi nastavljaju rad na utvrđivanju svih okolnosti ovog događaja.

Izvori bliski pregovorima potvrdili su da se iranski odgovor na američki okvir očekuje krajem nedelje, posrednici uključeni u komunikaciju

Iranski odgovor na američki mirovni predlog, koji se sastoji od 15 tačaka, očekuje se u petak, prenose izvori upoznati sa razvojem pregovora. Nekoliko izvora navodi da su predsednik SAD Donald Tramp i vodeći zvaničnici Bele kuće obavešteni da bi iranski kontra-predlog mogao biti dostavljen putem posrednika upravo tog dana.

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država, Stiv Vitkof, izjavio je u četvrtak da je administracija SAD, koristeći Pakistan kao posrednika, predala Iranu okvirni plan sa 15 tačaka, koji se odnosi na potencijalno sklapanje mirovnog sporazuma. Prema navodima regionalnog izvora, Pakistan je bio u direktnom kontaktu sa bezbednosnim strukturama Irana, koje imaju ključnu ulogu u donošenju odluka, ne ograničavajući komunikaciju samo na ministarstvo spoljnih poslova.

Predsednik Tramp je u četvrtak istakao da su njegovi najbliži saradnici uključeni u pregovore sa Iranom. Među njima su državni sekretar Marko Rubio, potpredsednik JD Vens, kao i specijalni izaslanik Vitkof. Prema rečima izvora, američka administracija očekuje da će odgovor iz Teherana biti prosleđen putem posrednika. Zvanične potvrde od iranskih vlasti o sadržaju ili načinu dostavljanja odgovora još nema.

Detalji o predlogu Sjedinjenih Država nisu objavljeni u javnosti, ali izvori navode da se radi o okvirnom pristupu mirnom rešenju trenutne krize. Uloga Pakistana kao posrednika dodatno ukazuje na napore da se komunikacija održi uprkos izostanku direktnih diplomatskih odnosa između SAD i Irana.

Prethodni pokušaji uspostavljanja dijaloga između Vašingtona i Teherana često su uključivali treće strane, dok su trenutni pregovori deo šireg međunarodnog interesa za stabilizaciju situacije u regionu. Zvanični komentari iz Irana o sadržaju američkog predloga ili mogućim detaljima odgovora do sada nisu objavljeni, a međunarodni posrednici ostaju angažovani na održavanju kontakta između strana.

Pregovori dolaze u trenutku pojačanih tenzija i regionalnih izazova, a međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja. Ranije inicijative za postizanje mira nisu dovele do trajnog rešenja, ali deo izvora smatra da bi predstojeći iranski odgovor mogao da predstavlja važan korak u nastavku razgovora.