Kompanija potvrdila hitnu smenu Alberta Manifolda sa mesta predsedavajućeg nakon internih provera, privremeno rešenje imenovano

Naftna kompanija BP saopštila je u utorak da je smenila predsedavajućeg odbora Alberta Manifolda, navodeći ozbiljne zabrinutosti u vezi sa upravljanjem i pitanjima ponašanja. Odluka o hitnoj smeni doneta je manje od godinu dana nakon što je Manifold postavljen na ovu funkciju.

Prema zvaničnom saopštenju BP-a, odbor je jednoglasno odlučio da Manifold više ne obavlja funkciju predsedavajućeg niti člana odbora, a njegova smena stupila je na snagu odmah. Kompanija je istakla da je do odluke došlo nakon što su identifikovani problemi koje BP ocenjuje kao neprihvatljive.

Amanda Blank, starija nezavisna direktorka u BP-u, navela je da je odbor bio “iznenađen i razočaran” saznanjima o nedovoljnom nadzoru i pitanjima ponašanja. Blank je istakla da je kompanija preduzela odlučne korake kako bi sačuvala standarde upravljanja.

Za privremenog predsedavajućeg imenovan je Ian Tajler, koji je član odbora BP-a od aprila 2025. godine i predsedava odborom kompanije za distribuciju građevinskog materijala Grafton Group. BP je najavio da će otpočeti potragu za novim, stalnim predsedavajućim.

Manifold je na čelo odbora BP-a došao prošle godine, nakon što je prethodno obavljao funkciju izvršnog direktora globalne građevinske kompanije CRH sa sedištem u Dablinu. Njegovo imenovanje bilo je deo napora BP-a da pronađe rukovodioca koji bi mogao da odgovori na promene u industriji i pad potražnje sa kojim se kompanija suočava poslednjih godina.

U finansijskom izveštaju za 2025. godinu BP je zabeležio pad dobiti od 16% u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 7,49 milijardi dolara, dok je cena Brent nafte, međunarodnog standarda, pala za gotovo 17% u istom periodu.

Nakon objave o smeni predsedavajućeg, akcije BP-a pale su za 5% na Njujorškoj berzi u utorak.

Kompanija nije iznosila detalje o prirodi upravljačkih i pitanja ponašanja koji su doveli do smene. Očekuje se da će potraga za stalnim predsedavajućim biti prioritet u narednom periodu.

Međunarodni izvori potvrđuju nastavak borbenih dejstava, detalji o posledicama i izjave strana u sukobu

Borbe su nastavljene u nekoliko regiona pogođenih sukobima, saopštile su zvanične institucije u utorak. Prema izveštajima sa lica mesta, zabeleženi su novi napadi, dok obe strane iznose različite informacije o rezultatima operacija i posledicama po civilno stanovništvo.

Prema podacima lokalnih vlasti i vojnih zvaničnika, u jutarnjim časovima došlo je do intenziviranja sukoba na više punktova. Izveštaji govore o upotrebi različitih vidova vojne tehnike, a potvrđeno je da su pogođeni infrastrukturni objekti. Jedna od strana navodi da su njene jedinice preduzele mere odbrane, dok druga iznosi tvrdnje o napretku na terenu.

Zvanične izjave sa obe strane različito tumače tok i posledice operacija. Predstavnici jedne strane saopštili su da je uspešno odbijen pokušaj napada, dok druga strana tvrdi da je ostvarila značajan strateški napredak. Nezavisno nije moguće potvrditi precizne informacije o gubicima ili broju stradalih, a dostupni podaci se razlikuju u zavisnosti od izvora.

Međunarodne organizacije i humanitarne misije izrazile su zabrinutost zbog pogoršanja humanitarne situacije u zahvaćenim oblastima. Prema njihovim navodima, pristup pogođenim civilima je otežan, a uslovi za isporuku pomoći su nestabilni zbog nastavka borbenih aktivnosti.

Kontekst aktuelnih dešavanja podseća na ranije faze sukoba, tokom kojih su slične operacije dovele do povećanja broja izbeglica i oštećenja civilne infrastrukture. Strane u sukobu su ranije najavljivale mogućnost nastavka pregovora, ali zvaničnih informacija o novim diplomatskim inicijativama trenutno nema.

Izvori apeluju na sve strane da poštuju međunarodno humanitarno pravo i omoguće pristup civilima kojima je potrebna pomoć. Situacija na terenu ostaje promenljiva, a novinari na terenu nastavljaju da prate razvoj događaja.

Ekonomisti očekuju porast inflacije, Federalne rezerve razmatraju mere, tržišta prate razvoj situacije

Kevin Varš je nedavno preuzeo funkciju predsednika Federalnih rezervi Sjedinjenih Američkih Država, a pred njim se nalaze značajni izazovi u upravljanju monetarnom politikom. Prema očekivanjima ekonomista, inflacija u SAD nastavlja da raste, što će biti potvrđeno objavom ključnih ekonomskih podataka tokom ove nedelje. Federalne rezerve su u poslednjim mesecima signalizirale mogućnost smanjenja kamatnih stopa, ali trenutni trend rasta cena otežava sprovođenje takve politike.

Glavni test za novog predsednika Fed-a predstavljaće podatak o ličnim rashodima potrošača (PCE indeks), koji se smatra preferiranim pokazateljem inflacije za američku centralnu banku. Prema procenama ekonomista, godišnja inflacija u aprilu iznosiće 3,9%, što je najviši nivo ovog pokazatelja od maja 2023. godine. Ovakav rast cena, posebno pod uticajem povećanih troškova energenata usled sukoba u Iranu, doveo je do poskupljenja goriva i povećao inflatorne pritiske na tržištu.

Nakon što je preuzeo dužnost, Varš je najavio da će upravljanje inflacijom biti prioritet Fed-a. Pored toga, postoje očekivanja da će predsednik Sjedinjenih Američkih Država zahtevati smanjenje kamatnih stopa, u cilju podsticanja privrednog rasta. Ipak, Fed ističe potrebu za oprezom, imajući u vidu stabilno tržište rada i rizik da bi dalje povećanje inflacije moglo zahtevati i drugačije mere, uključujući potencijalno podizanje kamatnih stopa.

Glavni ekonomista EY-Parthenon, Gregori Dako, naveo je u izveštaju da aktuelni ekonomski uslovi, uz stabilno zapošljavanje i rast inflacije, povećavaju verovatnoću da naredni potez Federalnih rezervi bude upravo povećanje kamata. Takođe, Dako navodi da bi Odbor za otvoreno tržište Federalnih rezervi mogao na sastanku zakazanom za 17. i 18. jun zvanično priznati mogućnost povećanja kamatnih stopa ukoliko inflacija ostane iznad ciljanih 2% na godišnjem nivou.

Podaci o indeksu potrošačkih cena u aprilu pokazuju rast od 3,8% na godišnjem nivou, što predstavlja najviši nivo u poslednje tri godine. Prema dostupnim informacijama, najveći doprinos ovom rastu dale su cene energenata, koje su odgovorne za oko 40% ukupnog povećanja cena. Tržišni analitičari i dalje prate razvoj situacije, a Federalne rezerve ističu da će sve mere biti donošene u skladu sa kretanjem ekonomski relevantnih pokazatelja.