Ono što je počelo kao posao iz kojeg je želela da svojoj porodici obezbedi bolji život, pretvorilo se u neverovatnu životnu priču. Kada je naručilac odbio bebu samo zato što je bila devojčica, Nina Dmitruškova donela je odluku koja joj je zauvek promenila sudbinu.

Život Nine Dmitruškove iz ruskog Volgograda dokaz je da stvarnost ponekad nadmaši i najdramatičnije filmske priče. Majka četvoro dece tokom godina bila je surogat majka još pet puta, prolazeći kroz teške gubitke, razočaranja, ali i trenutke koji su joj potpuno promenili život.

Pre oko 15 godina živela je sa suprugom i decom u veoma skromnim uslovima, zajedno sa porodicama brata i sestre u kući svojih roditelja. Želja da svojoj deci obezbedi bolji život navela ju je da razmisli o surogat majčinstvu, nakon što je na televiziji pogledala prilog o toj mogućnosti.

Iako je njen suprug u početku bio sumnjičav i uplašen da je reč o nečemu nelegalnom, promenio je mišljenje kada mu je Nina objasnila da dete neće biti genetski povezano s njom i da se radi o medicinski regulisanom postupku. Od tada joj je pružao punu podršku.

Njena prva surogat trudnoća završila se tragično. Tokom putovanja na kontrolni pregled u Moskvu, u 20. nedelji trudnoće došlo je do obilnog krvarenja, a zbog komplikacija lekari su morali da prekinu trudnoću. Kako tvrdi, agencija preko koje je tada radila nije joj pružila potrebnu pomoć.

Uprkos teškom iskustvu, nije odustala. Već nekoliko meseci kasnije, uz pomoć druge agencije, ponovo je ostala trudna i uspešno rodila dečaka. Zadovoljni roditelji isplatili su joj 11.500 evra, više nego što je bilo predviđeno ugovorom, a tim novcem njena porodica kupila je prvi stan.

Najveći životni preokret dogodio se tokom narednog angažmana. Angažovao ju je imućni advokat iz Moskve koji je želeo naslednika svog prerano preminulog sina, koristeći njegov biološki materijal i doniranu jajnu ćeliju.

Međutim, kada je ultrazvuk pokazao da nosi devojčicu, muškarac je, prema njenim tvrdnjama, prekinuo svaki kontakt i obustavio isplate jer nije želeo žensko dete.

Posle porođaja stigla joj je zvanična poruka da naručilac odbija da preuzme bebu. U tom trenutku njen suprug nije imao dilemu.

– Zadržavamo dete – rekao je, a devojčica Eva postala je član njihove porodice.

Nina danas ističe da ne može da zamisli život bez Eve i da planira da joj, kada odraste, ispriča istinu o njenom poreklu.

Iako je na sudu dobila spor protiv advokata i dosuđeno joj je 2,5 miliona rubalja odštete, novac nikada nije uspela da naplati, jer je, kako tvrdi, promenio identitet i nestao. Kasnije je kroz medijska gostovanja zaradila više nego što joj je dosuđeno, što je porodici omogućilo kupovinu još jedne nekretnine.

Nakon još jedne uspešne surogat trudnoće, u kojoj je rodila blizance za drugi par, odlučila je da okonča svoju karijeru surogat majke. Umesto toga osnovala je sopstvenu agenciju kako bi ženama koje ulaze u ovaj proces pružila pravnu i psihološku podršku i sprečila da prolaze kroz iskustva kakva je ona doživela.

Prema njenim navodima, preko njene agencije do sada je rođeno više od 50 beba. Uprkos kritikama i optužbama okoline, Nina ističe da veruje kako je pomogla mnogim porodicama da ostvare san o roditeljstvu, zbog čega ni danas ne žali zbog odluka koje je donela.

Zvanične službe saopštile aktuelni bilans, više od 17.000 ljudi i dalje bez domova

Broj poginulih u dva snažna zemljotresa koji su 24.06. pogodili Venecuelu porastao je na 4.118, saopštio je predsednik Narodne skupštine Horhe Rodrigez. Zemljotresi su zabeleženi u razmaku od 39 sekundi i najviše su pogodili prestonicu Karakas i priobalno područje La Gvaira.

Prema poslednjim podacima, u potresima je povređeno 16.740 ljudi, dok 17.907 osoba i dalje nema svoje domove. Ovaj broj raseljenih nije promenjen u odnosu na prethodni izveštaj, navode zvanične službe.

Zemljotresi su imali jačinu 7,2 i 7,5 stepeni Rihterove skale. Nakon glavnih udara, zabeleženo je više od 600 naknadnih potresa, među kojima je jedan bio jačine 4,6 stepeni.

“Svi nadležni organi nastavljaju sa pružanjem pomoći ugroženima i procenom štete u pogođenim oblastima”, izjavio je predsednik Narodne skupštine Horhe Rodrigez.

Zvanične službe prate stanje na terenu, a prioritet je zbrinjavanje povređenih i obezbeđivanje privremenog smeštaja za one koji su izgubili domove.

Zvaničnici SZO ukazali na nedostatak veza među novim pacijentima, moguće višestruko veći obim zaraze

Broj potvrđenih slučajeva ebole u Demokratskoj Republici Kongo porastao je na 1.830, među kojima je registrovano 648 smrtnih ishoda, saopštilo je Ministarstvo komunikacija te zemlje. Međutim, prema saopštenju Svetske zdravstvene organizacije, stvarni broj obolelih mogao bi biti znatno viši od zvanično prijavljenih podataka.

Direktor SZO za vanredne situacije Čikve Ihekvezu izjavio je da većina novih slučajeva ebole u pojedinim delovima Konga nema poznatu vezu sa već obolelim osobama. On je naveo da bi stvarni obim epidemije mogao biti dva do četiri puta veći nego što pokazuju zvanični podaci.

“Osamdeset odsto novih pacijenata dolaze van poznatih lista kontakata u srcu epidemije u Buniji, u provinciji Ituri. U područjima sa manje slučajeva, poput provincije Severni Kivu, skoro svi novi slučajevi dolaze sa lista kontakata, što je znak izvesnog napretka”, rekao je Ihekvezu.

Zvaničnici SZO ističu da je praćenje kontakata ključno za kontrolu širenja virusa, a zabrinjavajuće je što se veliki broj novih slučajeva pojavljuje mimo poznatih lanaca prenosa.

Prema dostupnim podacima, epidemija je najizraženija u provinciji Ituri, dok se u Severnom Kivuu beleži blagi napredak u praćenju i kontroli kontakata. Nadležne zdravstvene službe nastavljaju sa praćenjem situacije i preduzimaju dodatne mere kako bi sprečile dalje širenje virusa.

“SZO nastavlja da prati razvoj epidemije i pruža podršku lokalnim zdravstvenim vlastima u suzbijanju širenja ebole”, dodao je Ihekvezu.