Izraelski premijer posetio UAE, potvrđeno iz zvaničnih izvora, vojna saradnja u fokusu nakon poslednjih regionalnih dešavanja

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nedavno je u tajnosti boravio u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je održao sastanak sa predsednikom zemlje Mohamedom bin Zajedom, potvrdili su izvori upoznati sa događajem. Netanjahuova kancelarija kasnije je zvanično potvrdila posetu, navodeći da je sastanak doveo do, kako je opisano, istorijskog prodora u odnosima Izraela i UAE.

Predstavnici Ujedinjenih Arapskih Emirata nisu odmah komentarisali ovu informaciju. Vest o sastanku usledila je nakon izveštaja međunarodnih medija da su UAE izvele vojne udare na teritoriji Irana, što vlasti Emirata do sada nisu zvanično priznale.

Pored diplomatskih aktivnosti, potvrđeno je da je Izrael poslao sisteme protivvazdušne odbrane Gvozdena kupola i vojno osoblje u UAE, što su potvrdili izvori upoznati sa situacijom. Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Izraelu naveo je da su sistemi isporučeni, dok su izvori iz UAE potvrdili prijem opreme.

Netanjahu je i ranije, prema navodima američkih zvaničnika, posećivao UAE i sastajao se sa predsednikom Mohamedom bin Zajedom, poslednji put 2018. godine. UAE su bile prva zemlja koja je pristupila takozvanim Abrahamovim sporazumima 2020. godine, pod pokroviteljstvom SAD, što je rezultiralo normalizacijom odnosa između Izraela i više arapskih država.

Ova poslednja poseta odvija se u kontekstu povećanih tenzija na Bliskom istoku i novijih bezbednosnih izazova u regionu. Izraelski zvaničnici ističu značaj jačanja bezbednosne i političke saradnje sa UAE, dok Emirati zasad nisu davali javne komentare povodom najnovijih događaja.

Prethodna saradnja dve zemlje obuhvatala je i ekonomske i tehnološke projekte, a vojna dimenzija partnerstva dobija na značaju u svetlu aktuelnih regionalnih dešavanja. Nije saopšteno više detalja o temama razgovora tokom susreta Netanjahua i predsednika UAE, niti su objavljene informacije o eventualnim konkretnim dogovorima ili planiranim narednim koracima.

Uprkos najavama iz izraelskih izvora o unapređenju odnosa i vojno-bezbednosnoj saradnji, nezavisni izvori nisu mogli da potvrde sve navode vezane za poslednje događaje. Situacija u regionu ostaje pod pažnjom diplomatskih i vojnih posmatrača.

Finansijska uprava potvrdila hitnu meru, na području Zakarpatske oblasti čuju se eksplozije

Slovačka je danas oko 15.00 časova privremeno zatvorila sve granične prelaze sa Ukrajinom iz bezbednosnih razloga, saopštila je Finansijska uprava Slovačke Republike. Odluka o zatvaranju granice doneta je nakon što su zvaničnici iz oblasti Zakarpatsja, koja se nalazi uz samu granicu, prijavili pojačane bezbednosne incidente.

U saopštenju Finansijske uprave navodi se da građani treba da redovno prate aktuelne informacije i poštuju uputstva nadležnih organa. Zvaničnici potvrđuju da su svi prelazi sa Ukrajinom zatvoreni do daljeg, a razlog su pojačane mere bezbednosti usled trenutne situacije u pograničnom području.

Miroslav Bilecki, načelnik Regionalne vojne uprave Zakarpatsje, izjavio je da je trenutno u toku najmasovniji ruski napad na ovu oblast od početka sukoba u Ukrajini. “Eksplozije su se čule u nekoliko sela u regionu. Sve informacije biće naknadno objavljene. Uzbuna je i dalje na snazi. Pozivam stanovnike regiona da ne napuštaju svoja skloništa”, naveo je Bilecki.

Prema navodima lokalnih zvaničnika, u pogođenim područjima čuju se eksplozije, a sistemi za nadzor beleže kretanje bespilotnih letelica. Stanovništvo je pozvano na oprez, dok nadležne službe prate razvoj situacije.

“Preporučujemo građanima da prate dalje instrukcije i ostanu informisani o svim aktuelnim dešavanjima”, saopšteno je iz Finansijske uprave Slovačke Republike.

Predložena rezolucija o upotrebi vojne sile prema Iranu nije usvojena, potvrđeno u Kongresu; pojedini republikanski senatori podržali inicijativu

Senat Sjedinjenih Američkih Država odbio je još jedan pokušaj da ograniči ovlašćenja predsednika Donalda Trampa u vezi sa upotrebom vojne sile protiv Irana. Glasanje je održano u sredu, a predlog rezolucije nije dobio potrebnu većinu, što je potvrdila zvanična izjava iz Kongresa. Rezolucija, koju je predložio senator Džef Merkli iz Oregona, predviđala je povlačenje američkih oružanih snaga iz neprijateljstava u ili protiv Irana, osim u slučaju izričite saglasnosti Kongresa putem zvanične objave rata ili posebnog odobrenja za upotrebu vojne sile.

Prema zvaničnim informacijama, glasanje o izmeštanju rezolucije iz komiteta završeno je sa 49 glasova „za“ i 50 „protiv“. Republikanski senatori Rend Pol iz Kentakija, Suzan Kolins iz Mejna i Lisa Murkovski iz Aljaske pridružili su se većini demokratskih senatora u podršci nastavku procesa, dok je senator Džon Feterment iz Pensilvanije bio jedini demokratski senator koji je glasao protiv.

Senatorka Murkovski, koja ranije nije podržavala slične predloge, izjavila je da je nakon isteka ključnog roka od 60 dana očekivala više informacija od administracije, ali ih nije dobila. Navela je da je sada došlo vreme da se otvori rasprava o odgovornostima Kongresa prema Zakonu o ratnim ovlašćenjima. „Nalazimo se u drugačijoj situaciji nego pri prethodnom glasanju“, izjavila je Murkovski novinarima.

Rezolucija je deo šireg niza pokušaja demokratskih senatora da ograniče predsednička ovlašćenja u vezi sa Iranom od početka sukoba 28. februara. Do sada je šest puta predlagano usvajanje sličnih mera, a senator Pol je do poslednjeg pokušaja bio jedini republikanac koji ih je podržavao. Nakon što je istekao rok od 60 dana predviđen Zakonom o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine, pojedini demokratski senatori izrazili su očekivanje da će im se priključiti više kolega iz Republikanske partije.

Zakon o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine obavezuje predsednika SAD da Kongresu podnese izveštaj u roku od 48 sati nakon upotrebe vojnih snaga u inostranstvu. Predloženom rezolucijom zahtevalo bi se da američke trupe budu povučene iz neprijateljstava sa Iranom, osim ukoliko Kongres ne donese suprotnu odluku.

Odluka Senata ukazuje na nastavak neslaganja unutar Kongresa oko načina primene i kontrole predsedničkih ovlašćenja u vojnim pitanjima u vezi sa Iranom. Dalji koraci i eventualne nove inicijative biće predmet rasprave u narednim sednicama.