Policija istražuje uzrok nesreće, svi putnici i članovi posade evakuisani nakon poziva u pomoć

Hidroavion sa deset osoba, uključujući osam putnika i dva pilota, srušio se u nedelju oko podneva u Istočnu reku u Njujorku tokom pokušaja sletanja, potvrđeno je iz policijskih izvora. Letelica je pre incidenta prevozila porodicu koja se vraćala sa rođendanske proslave u Hemptonsu.

Prema dostupnim informacijama, među putnicima su bile i šesnaestogodišnja devojka i njena 75-godišnja baka, koje su prisustvovale rođendanu u Hemptonsu. Avion je poleteo nešto posle 10:38, a neposredno pre podneva piloti su uputili poziv u pomoć uz signal “Mejdej”. U blizini trajektnog pristaništa na Menhetnu, tokom pokušaja sletanja, došlo je do kvara na plovku letelice, nakon čega je avion pao u reku i počeo da tone.

Na snimcima iz kabine zabeleženi su momenti panike među putnicima, dok su piloti naredili putnicima da obuku prsluke za spasavanje. Svi putnici i članovi posade su evakuisani iz letelice i prebačeni na bezbedno mesto. Za sada nema informacija o ozbiljno povređenima.

Policija je potvrdila da je istraga o uzrocima nesreće u toku. “Istraga je u toku”, naveli su iz policije.

Prema rečima putnice, nakon udara letelice u vodu, članovi posade su brzo reagovali i izdali jasne instrukcije za evakuaciju. Na lice mesta brzo su stigle spasilačke ekipe koje su pomogle u izvlačenju putnika na sigurno. Dalje informacije o uzroku nesreće biće poznate nakon okončanja uviđaja.

Lokalne vlasti u Kijevu saopštile su da je u raketnom i dronskom napadu stradalo najmanje sedam osoba, dok su spasilačke operacije još u toku

Najmanje sedam osoba poginulo je u napadu na Kijev tokom noći između 5. i 6. jula 2026. godine, saopštile su lokalne vlasti. Prema rečima Timura Tkačenka, šefa vojne administracije grada, u napadu su upotrebljene rakete i dronovi, a eksplozije su odjekivale širom ukrajinske prestonice. Napad se dogodio svega jedan dan pre početka NATO samita u Turskoj.

Zvanične informacije navode da je još 24 osobe ranjeno. U četvrti Podilskij došlo je do delimičnog urušavanja stambene zgrade, dok je u Darnickom rejonu oštećeno više višespratnica. Prema navodima lokalnih zvaničnika, pojedini građani su ostali zatrpani ispod ruševina stambenih objekata, a spasilačke ekipe su na terenu i tragaju za preživelima.

„Ovo su stambene zgrade. Mesta gde ljudi spavaju i žive svoje svakodnevne živote“, izjavio je Tkačenko u objavi na društvenim mrežama. Tokom napada, veliki broj stanovnika Kijeva potražio je sklonište u stanicama metroa i podzemnim prolazima.

Napad je usledio nekoliko sati nakon što je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio na mogućnost novog napada velikih razmera na grad. On je naveo da su prethodnih dana zabeleženi intenzivni napadi, podsećajući da je u jednom od njih, pre nekoliko dana, poginula najmanje 31 osoba. Zelenski je takođe uputio apel zapadnim partnerima da obezbede dodatne sisteme protivvazdušne odbrane, posebno rakete tipa „Patriot“, tvrdeći da bi njihovo nedostatak mogao doprineti produženju sukoba.

Prethodni napad na Kijev naveden je kao najveći od početka sukoba, prema izjavama ukrajinskih zvaničnika. Tokom poslednjih meseci, grad je više puta bio meta raketnih i dronskih napada, u kojima su stradali civilni objekti i infrastruktura.

Za sada nije objavljen zvaničan komentar druge strane u vezi sa ovim događajem. Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iznesene od strane lokalnih vlasti. Spasilačke službe nastavljaju rad na terenu, dok su vlasti upozorile stanovništvo na mogućnost daljih napada.

Sukob između Rusije i Ukrajine traje više od četiri godine, a Kijev je više puta bio izložen napadima. NATO samit, koji počinje dan nakon ovog događaja, planiran je u Turskoj, gde se očekuje rasprava o daljoj podršci Ukrajini. Broj žrtava u dosadašnjem toku sukoba nastavlja da raste, dok se međunarodna zajednica poziva na uzdržanost i humanitarni pristup u rešavanju posledica oružanih dejstava.

Ministarstvo informisanja Venecuele saopštilo najnoviji bilans, više od 17.000 ljudi ostalo bez doma

Broj poginulih u seriji razornih zemljotresa koji su pogodili Venecuelu porastao je na 3.342, saopštilo je Ministarstvo informisanja Venecuele. U saopštenju se navodi da je u nizu potresa povređeno 16.470 osoba, dok je više od 17.345 stanovnika ostalo bez krova nad glavom, prema zvaničnim informacijama.

Dva snažna zemljotresa jačine 7,2 i 7,5 stepeni Rihterove skale pogodila su Venecuelu 24. juna u razmaku od 39 sekundi. Najteže su pogođeni priobalna država La Gvaira i glavni grad Karakas. Nakon glavnih potresa, zabeleženo je više od 600 naknadnih zemljotresa, uglavnom slabijeg intenziteta, među kojima je najjači izmeren na 4,6 stepeni Rihterove skale.

“Naša služba nastavlja sa spasilačkim i humanitarnim aktivnostima na pogođenim područjima. Svi resursi su mobilisani kako bi se pružila pomoć građanima”, navodi se u saopštenju Ministarstva informisanja Venecuele.

Nadležni organi nastavljaju sa procenom štete i pružanjem pomoći žrtvama. Prema poslednjim podacima, na terenu su angažovane spasilačke ekipe, a istraga o posledicama zemljotresa je u toku. Stanovništvo pogođenih područja apeluje na dodatnu pomoć zbog velikog broja ljudi koji su ostali bez smeštaja.

Zemljotresi ove jačine retko pogađaju Venecuelu, a posledice su ocenjene kao jedne od najtežih u poslednjih nekoliko decenija.