Zvaničnici Irana i SAD najavili mogućnost pregovora dok su napadi u regionu nastavljeni

Rat na Bliskom istoku ušao je u 31. dan, a situacija u regionu ostaje napeta. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da je Iran pristao na većinu od 15 tačaka zahteva SAD za okončanje rata, dok se razmatra dalje zauzimanje ključnih tačaka u regionu. Tramp je naveo i da je došlo do promene režima u Iranu, dok su iranske vlasti poručile da će američkim marincima pružiti otpor u slučaju iskrcavanja.

Prema najavama iz Pakistana, pregovori između SAD i Irana mogli bi biti održani narednih dana. U međuvremenu, pobunjenička grupa Huti iz Jemena, koju podržava Iran, najavila je nove napade na Izrael i preuzela odgovornost za prethodni raketni napad. Oman je osudio napade na svojoj teritoriji, navodeći da istražuje izvore i motive napada, dok odgovornost za napade još nije preuzela nijedna strana.

Iranski zvaničnici saopštili su da je nakon napada na energetsku infrastrukturu zemlje, koji su izazvali prekid snabdevanja električnom energijom u pojedinim delovima provincija Teheran i Albroz, situacija sada stabilizovana i da je snabdevanje strujom obnovljeno. Nadležni su istakli da su svi tehnički problemi rešeni i da je elektroenergetska mreža u funkciji.

Takođe, iz Irana je saopšteno da je pogođeno izraelsko hemijsko postrojenje, što je dovelo do mogućeg izlivanja opasnih materija. Zvaničnici Omana naglasili su da će istraga o napadima biti nastavljena dok se ne utvrde svi detalji.

“Iran je spreman da pruži snažan otpor u slučaju daljih napada na svoju teritoriju”, navode iranski izvori. Sa druge strane, američki zvaničnici ističu da su pregovori još uvek u fazi razmatranja i da se očekuje više informacija u narednim danima.

Bivši predsednik SAD potvrdio dozvolu za isporuku nafte Kubi, brod pod sankcijama stiže u Matanzas prema podacima praćenja

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je u nedelju uveče da nema protivljenje ruskom tankeru koji isporučuje naftu Kubi, uprkos američkoj blokadi koja je značajno uticala na snabdevanje ostrva. Tramp je tokom povratka u Vašington rekao novinarima da „nema problem“ sa dopremanjem nafte, ističući da je Kubi neophodna pomoć kako bi preživela trenutnu situaciju.

Na pitanje o izveštajima međunarodnih medija da će ruski tanker biti pušten da pristane u Kubi, Tramp je odgovorio: „Rekao sam im, ako neka država želi da pošalje naftu na Kubu sada, nemam problem s tim, bilo da je to Rusija ili ne.“

Prema dostupnim podacima o kretanju brodova, ruski tanker Anatoly Kolodkin, pod američkim, evropskim i britanskim sankcijama nakon rata u Ukrajini, prevozio je oko 730.000 barela nafte i u nedelju uveče se nalazio u blizini istočnog dela kubanskog ostrva. Očekuje se da stigne u grad Matanzas do utorka. Novinari sa Kube izvestili su o dolasku broda, dok se kubanske vlasti nisu odmah oglašavale povodom ove isporuke.

Američka blokada nafte prema Kubi, koju je sproveo Tramp tokom svog mandata, dovela je do značajnih poremećaja u svakodnevnom životu na ostrvu, uključujući učestale nestanke struje, smanjenu dostupnost goriva i osnovnih resursa, kao i otežano funkcionisanje bolnica i javnog prevoza. Prema procenama stručnjaka, očekuje se da će pošiljka omogućiti proizvodnju oko 180.000 barela dizela, što bi moglo zadovoljiti dnevne potrebe Kube u trajanju od devet do deset dana.

Kuba već decenijama predstavlja tačku geopolitičkog rivaliteta između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Trenutna blokada nafte deo je šire strategije američke administracije da izvrši pritisak na vladu u Havani. Tramp i tadašnji državni sekretar Marko Rubio tvrdili su da je cilj blokade podrška kubanskim građanima kroz promene u vođstvu, dok su izveštaji sa terena ukazivali na teškoće sa kojima se suočava civilno stanovništvo.

Iako je dolazak tankera privukao pažnju međunarodne javnosti, iz Kube za sada nema zvanične potvrde ili komentara o uticaju ove isporuke na svakodnevni život ili infrastrukturne izazove na ostrvu. Situacija ostaje pod pažljivim nadzorom kako lokalnih tako i međunarodnih posmatrača.

Zvaničnici Ministarstva za unutrašnju bezbednost potvrdili promenu politike, većina azilantskih slučajeva više nije pod suspenzijom

Administracija Sjedinjenih Američkih Država odlučila je da ublaži prethodno uvedene mere pooštravanja postupka odobravanja azila, potvrdila su dva zvaničnika Ministarstva za unutrašnju bezbednost. Ova odluka dolazi nakon što su krajem novembra, posle incidenta u kojem su dva pripadnika Nacionalne garde ranjena u Vašingtonu, mere za obradu azila bile značajno pooštrene.

Prema navodima izvora iz Ministarstva, suspenzija je prvobitno uvedena sa ciljem procene bezbednosnih rizika, jer je osumnjičeni za napad bio državljanin Avganistana koji je prethodne godine dobio azil. U tom incidentu, jedan od ranjenih pripadnika Nacionalne garde kasnije je preminuo od zadobijenih povreda.

Odluka administracije podrazumevala je zaustavljanje procesa odlučivanja o svim zahtevima za azil koje je razmatrao američki Služba za državljanstvo i imigraciju, bez obzira na državu porekla podnosioca zahteva. Zvaničnici su ovu meru okarakterisali kao privremenu i neophodnu radi zaštite nacionalne bezbednosti dok se ne izvrši dodatna provera procedura i bezbednosnih protokola.

Nakon sprovedene procene, vlasti su odlučile da ukinu ovu suspenziju za većinu zahteva. Prema izveštajima, izuzeci će se odnositi na podnosioce zahteva iz zemalja koje su obuhvaćene prethodno uvedenim ograničenjima putovanja ili značajno pooštrenim imigracionim restrikcijama. Ove zemlje su definisane na osnovu ranijih predsedničkih proklamacija i bezbednosnih procena.

Zvaničnici Ministarstva za unutrašnju bezbednost navode da je cilj novih mera uspostavljanje ravnoteže između bezbednosnih zahteva i nastavka normalnog funkcionisanja azilantskog sistema. Proces razmatranja zahteva za azil nastavljaće se za većinu aplikanata, dok će pojedini slučajevi i dalje biti predmet posebne provere.

Incident u Vašingtonu izazvao je dodatnu pažnju javnosti na procedure odobravanja azila i bezbednosne aspekte sistema imigracije. Administracija je ranije saopštila da mere neće biti trajne i da su preduzete kao odgovor na konkretan bezbednosni izazov. Prema navodima izvora, odluka o ukidanju većine ograničenja doneta je nakon konsultacija sa relevantnim bezbednosnim i imigracionim organima.

Nadležni organi ističu da će nastaviti da prate situaciju i, ukoliko bude potrebe, preduzeti dodatne mere sa ciljem zaštite bezbednosti. Proces azila u Sjedinjenim Državama ostaje pod stalnim nadzorom i revizijom, navodi se u izjavama zvaničnika.