Ministarka odbrane potvrdila odluku, prelet dozvoljen samo u vanrednim situacijama

Španija je donela odluku da zabrani prelet američkim ratnim avionima koji su povezani sa vojnim operacijama u Iranu, saopštila je ministarka odbrane Margarita Robles u Madridu. Ova odluka podrazumeva i zabranu korišćenja vojnih baza na teritoriji Španije za potrebe napada na Iran.

“Ne odobravamo korišćenje vojnih baza ni vazdušnog prostora za akcije povezane sa ratom u Iranu”, izjavila je Robles, ističući da Španija, kao članica NATO-a, preduzima mere u skladu sa svojim stavovima o međunarodnom pravu.

Prema informacijama iz vojnih izvora, zabrana se odnosi i na američke avione stacionirane u trećim zemljama, uključujući Francusku i Veliku Britaniju. Prelet iznad Španije biće dozvoljen samo u slučaju vanrednih situacija, kada će avionima biti omogućeno da prelete ili slete na španske aerodrome.

Premijer Pedro Sančez je u Kongresu izjavio da su svi planovi leta američkih aviona uključeni u operacije u Iranu odbijeni, uključujući i zahteve za dopunu goriva. Takođe je istakao da je Španija odbila zahtev Sjedinjenih Država za korišćenje baza Rota i Moron.

Odluka španskih vlasti izazvala je reakciju Sjedinjenih Država, čiji je predsednik Donald Tramp zapretio mogućim ekonomskim merama prema Madridu. Pravni stručnjaci navode da postoje sumnje da su vojne akcije u Iranu pokrenute kršenjem međunarodnog prava.

“Odbili smo Sjedinjenim Državama korišćenje naših baza za ovaj ilegalni rat. Svi planovi leta povezani sa operacijama u Iranu su odbijeni”, izjavio je premijer Sančez.

Španska odluka nalaže američkim vojnim avionima da na putu ka Bliskom istoku izbegavaju španski vazdušni prostor, što može uticati na njihove rute i logistiku.

Australijska policija potvrdila okončanje sedmomesečne potrage, identitet preminule osobe još nije zvanično potvrđen

Australijska policija saopštila je da je tokom operacije na ruralnom području države Viktorija došlo do upotrebe vatrenog oružja u kojoj je smrtno stradala osoba za koju se veruje da je Desmond Friman, osumnjičen za ubistvo dva policijska službenika. Ova operacija označila je završetak jedne od najdužih i najopsežnijih potera u zemlji, koja je trajala oko sedam meseci.

Prema navodima policijskih zvaničnika, Friman je bio tražen zbog sumnje da je u avgustu prethodne godine otvorio vatru na dvojicu policajaca koji su došli na njegovu seosku adresu u Viktoriji radi pretrage. Nakon tog događaja, Friman je pobegao u gusto šumovito područje, što je izazvalo veliku policijsku akciju u kojoj su učestvovale stotine pripadnika snaga reda.

Komesar policije Viktorije, Majk Buš, izjavio je da je Friman lociran na veoma zabačenom imanju gde je bio parkiran karavan. “Došlo je do zastoja i Frimanu je ponuđena prilika da se preda bez upotrebe sile, što je on odbio”, naveo je Buš, dodajući da je upotreba vatrenog oružja bila, prema trenutnim saznanjima, opravdana. Zvaničnici su dodali da će identitet preminule osobe i tačan uzrok smrti utvrditi nadležni sudski organi.

Dva lokalna stanovnika iz mesta Tologolong, u blizini granice Viktorije i Novog Južnog Velsa, izjavila su za međunarodne medije da je Friman pronađen na imanju koje se nalazi van glavnih puteva. Prema njihovim rečima, vlasnik imanja nije bio prisutan više nedelja, a objekat se sastoji od više karavana, kontejnera i starih vozila. Lokalni farmer takođe je izrazio iznenađenje što je potraga trajala toliko dugo bez rezultata.

Policija je potvrdila da još nije razgovarala sa vlasnikom imanja, dok lokalni izvori navode da je u pitanju izolovano područje bez standardne infrastrukture. Policija je u saopštenju istakla da je formalna identifikacija još u toku, ali da postoje indicije da je reč o Frimanu.

Ovaj slučaj privukao je pažnju javnosti zbog intenziteta potere i resursa koji su u nju uloženi. Prethodni incident u kojem su poginula dva policijska službenika izazvao je reakcije u široj javnosti i među policijskim strukturama. Zvaničnici su najavili da će istraga o okolnostima poslednje operacije biti nastavljena kako bi se utvrdile sve relevantne činjenice.

Iransko ministarstvo spoljnih poslova demantuje saglasnost sa SAD, dok se u Izraelu beleži incident u postrojenju, a Huti prete novim napadima

Sukob na Bliskom istoku ušao je u 31. dan, prate ga novi incidenti i političke izjave. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da je Iran prihvatio većinu od 15 tačaka američkog plana za okončanje sukoba, ali je iransko ministarstvo spoljnih poslova to demantovalo, ocenjujući zahteve kao “preterane, nerealne i nerazumne”.

Prema zvaničnim informacijama, Tramp je saopštio da razmatra mogućnost preuzimanja ostrva Harg, važnog energetskog čvorišta, i tvrdio da je došlo do promene režima u Iranu. S druge strane, Iran je najavio da će američkim marincima “prirediti pakao” u slučaju iskrcavanja na svoju teritoriju. Pakistan je najavio mogućnost pregovora između SAD i Irana u narednim danima.

Na terenu je zabeležen požar u izraelskoj rafineriji, dok su Huti iz Jemena, koji uživaju podršku Irana, najavili dodatne napade na Izrael i preuzeli odgovornost za nedavni raketni napad. Oman je osudio napade na svojoj teritoriji i naveo da istražuje izvore i motive, ističući da nijedna strana još nije preuzela odgovornost. Iran je, prema navodima, pogodio izraelsko hemijsko postrojenje, što je izazvalo zabrinutost zbog mogućeg izlivanja opasnih materija.

Cene goriva u regionu rastu usled ratnih dešavanja. Ministarstvo energetike i rudarstva je saopštilo da će u Crnoj Gori dizel od ponoći poskupeti za 11 centi i iznosiće 1,68 evra po litru.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana Esmail Bakaei izjavio je: “Američki plan od 15 tačaka sadrži uglavnom preterane, nerealne i nerazumne zahteve”. Istraga o napadima u Omanu je u toku, a vlasti nastavljaju da prate situaciju na terenu i međunarodne reakcije.