Tužilaštvo pokrenulo istragu, saobraćaj na deonici obustavljen dok ekipe rade na terenu

Sedam osoba, među kojima je i jedno dete, povređeno je danas kada je putnički voz na relaciji Čeljabinsk–Moskva iskliznuo iz šina u blizini stanice Brjandino, u Uljanovskoj oblasti. Incident se dogodio u 6.26 časova po moskovskom vremenu, potvrdili su iz regionalnog centra za medicinske katastrofe.

Prema dostupnim informacijama, iz šina je iskliznulo sedam vagona voza. Povređenima je pružena medicinska pomoć na licu mesta, dok su hitne službe nastavile sa sanacijom posledica i evakuacijom putnika.

Na teren su upućeni specijalni vozovi iz više gradova – Uljanovska, Bugulme, Sizrana i Ruzajevke – a dodatni putnički vagoni su poslati na stanicu Brjandino radi transporta putnika. U akciji učestvuju spasioci, lekari, istražitelji i forenzički stručnjaci.

“Istraga je u toku kako bi se utvrdili uzroci nesreće”, navedeno je u zvaničnom saopštenju tužilaštva. Saobraćaj na pogođenoj deonici je obustavljen do daljeg.

Istraživanje utvrdilo da su visoke cene posledica regulative, troškova i globalnih rizika, potvrđuju državni zvaničnici

Kalifornija se i dalje suočava sa najvišim cenama goriva u Sjedinjenim Američkim Državama, prema zvaničnim podacima i izveštajima sa terena. Iako su prethodnih godina politički lideri ove savezne države često iznosili optužbe na račun naftnih kompanija za navodno veštačko podizanje cena, višemesečna istraga pokazala je da za takve tvrdnje nije pronađen zvaničan dokaz.

Istraživanje je ukazalo na više faktora koji utiču na visoke cene: pored poreza i specifičnih troškova poslovanja, Kalifornija ima stroge ekološke regulative i koristi jedinstvenu mešavinu goriva, što dodatno povećava osnovnu cenu na pumpama. Prema navodima zvaničnika, ti faktori zajedno doprinose tome da Kalifornija ima višu prosečnu cenu goriva u odnosu na ostatak zemlje.

Zbog zatvaranja dve rafinerije u poslednje dve godine i povećane zavisnosti od uvoza prerađenih derivata iz inostranstva, tržište goriva u ovoj saveznoj državi postalo je posebno osetljivo na globalna dešavanja i poremećaje u snabdevanju. Kako navode stručnjaci, svaki poremećaj na svetskom tržištu, uključujući sukobe na Bliskom istoku, može izazvati dodatne oscilacije cena u Kaliforniji.

Zvaničnici su naveli da su, nakon posebne sednice zakonodavnog tela i usvajanja zakona koji je zahtevao uvid u profite naftnih kompanija, sprovedene obimne kontrole dokumentacije. U izveštaju se navodi da nije pronađena dokumentovana potvrda o ilegalnim dogovorima ili zloupotrebama tržišne pozicije koje bi uticale na drastičan rast cena goriva.

Politički narativ, prema poslednjim izjavama zvaničnika, sada se menja. Umesto optužbi, deo lidera ističe potrebu da se stvore uslovi koji bi motivisali rafinerije da ostanu u državi i na taj način smanje rizik od novih poremećaja u snabdevanju. Istovremeno, naglašava se da dugoročna neizvesnost u vezi sa energetskom politikom i sve veći troškovi utiču na poslovne odluke naftnih kompanija.

Vozila u Kaliforniji trenutno koriste gorivo čija cena premašuje 6 dolara po galonu, što je najviši nivo u zemlji. Zvaničnici navode da je rast cena posledica kombinovanih efekata domaćih regulativa i međunarodnih događaja, dok su nalazi istraživanja potvrdili da nema dokaza o nezakonitom povećavanju cena od strane naftnih kompanija.

Kubanske vlasti potvrdile su masovno oslobađanje zatvorenika, dok ostrvo trpi posledice američkih mera i energetsku krizu

Kubanska vlada saopštila je u četvrtak uveče da je oslobodila 2.010 zatvorenika, navodeći ovu meru kao „humanitarni i suvereni gest“. Ova odluka dolazi u trenutku kada Kuba trpi intenzivan pritisak Sjedinjenih Američkih Država, uključujući nedavnu blokadu isporuke nafte, što je značajno uticalo na energetsku situaciju na ostrvu. Oslobađanje zatvorenika, prema saopštenju ambasade Kube u SAD, odnosi se na mlađe osobe, žene, lica starija od 60 godina, kubanske državljane koji žive u inostranstvu, kao i strane državljane. Prema zvaničnim navodima, osobe osuđene za različita nasilna krivična dela nisu bile podobne za puštanje na slobodu.

U saopštenju se ne navodi da li su među oslobođenima bili i politički zatvorenici. Organizacija Prisoners Defenders je ranije iznela podatak da u Kubi ima 1.211 političkih zatvorenika, ali nije precizirano da li su neki od njih pušteni ovom prilikom. Ovo je drugo masovno oslobađanje ove godine, nakon što je prošlog meseca pušteno još 51 lice, navode kubanske vlasti.

Ova mera dolazi u trenutku kada Kuba prolazi kroz delimično olakšanje od energetske krize koja je tokom prethodnih meseci ozbiljno otežala svakodnevni život na ostrvu. Ranije ove godine, američka administracija najavila je mogućnost uvođenja dodatnih tarifa za zemlje koje isporučuju naftu Kubi, što je dodatno povećalo pritisak na kubansku privredu i infrastrukturu.

Oslobađanje zatvorenika naišlo je na različite reakcije u međunarodnoj javnosti, dok su kubanske vlasti istakle da je cilj ovog poteza humanitarni. U saopštenju ambasade Kube u SAD navodi se da ova odluka predstavlja „suvereni čin koji odražava posvećenost humanitarnim principima“.

Analitičari ocenjuju da se ovakve mere dešavaju u kontekstu sve zahtevnijih ekonomskih i političkih okolnosti na Kubi, uključujući i aktuelne tenzije sa Sjedinjenim Državama. Ova najnovija dešavanja prate period pojačanih međunarodnih diskusija o položaju ljudskih prava na ostrvu i mogućim daljim sankcijama. Precizni podaci o ukupnom broju političkih zatvorenika koji su eventualno pušteni ovom prilikom za sada nisu dostupni.

Kuba poslednjih godina trpi ekonomski pritisak i suočava se sa energetskim izazovima, dok istovremeno pokušava da balansira odnose sa međunarodnim partnerima i odgovori na zahteve međunarodne zajednice po pitanju ljudskih prava.