Seizmološki centar potvrdio potres na dubini od 255 kilometara, bez povređenih i opasnosti od cunamija

Pacifičku ostrvsku zemlju Tongu danas je pogodio zemljotres jačine 5,5 stepeni po Rihterovoj skali, saopšteno je iz Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra. Epicentar potresa registrovan je na otvorenom moru, na dubini od 255 kilometara i na udaljenosti od oko 305 kilometara od glavnog grada Nukualofe.

Prema dostupnim informacijama, za sada nema izveštaja o povređenima ili materijalnoj šteti. Takođe, nije izdato upozorenje na opasnost od cunamija. Nadležne službe prate situaciju i u toku su provere na terenu.

“Nema podataka o eventualnim povređenima ni o pričinjenoj šteti, a upozorenje na cunami nije izdato”, navodi se u zvaničnoj izjavi seizmološkog centra.

Epicentar potresa bio je dovoljno udaljen od naseljenih područja, što je smanjilo rizik po stanovništvo i infrastrukturu. Lokalna administracija nastavlja da prati situaciju i obaveštava javnost o svim novim saznanjima.

Američka vojska sprovodi blokadu, dok Tramp najavljuje moguće dodatne mere nakon neuspešnih pregovora sa Iranom

Američka vojska je danas, na 45. dan sukoba Izraela i SAD sa Iranom i šesti dan prekida vatre, započela blokadu iranskih luka u Ormuskom moreuzu, prema saopštenju Centralne komande SAD. Blokada podrazumeva hermetičko zatvaranje pomorskog saobraćaja koji ulazi i izlazi iz iranskih luka, a mera je stupila na snagu od 16 časova po lokalnom vremenu.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da nema problem ukoliko se Iran ne vrati za pregovarački sto, nakon što mirovni pregovori u Pakistanu nisu doveli do dogovora. On je istakao da prekid vatre između SAD i Irana još uvek traje, ali je naglasio da ga ne zanima da li će se Iran vratiti pregovorima ili ne.

Tramp je takođe kritikovao poglavara Rimokatoličke crkve, papu Lava XIV, zbog stava prema mogućnosti da Iran poseduje nuklearno oružje. U objavi na društvenoj mreži, Tramp je naveo da smatra papu slabim po pitanju spoljne politike i nuklearnog oružja. Papa je prethodno kritikovao Trampove pretnje Iranu u vezi s mogućim civilnim žrtvama, ističući moralnu dimenziju međunarodnog prava.

Prema navodima američkih zvaničnika na koje se poziva međunarodna štampa, Tramp razmatra nastavak vazdušnih udara na Iran, uz blokadu Ormuskog moreuza kao deo šire strategije. Portparolka Bele kuće, Olivija Vejls, izjavila je da “predsednik mudro drži sve opcije na stolu” i da su sve dodatne mere predmet razmatranja, dok je spekulacije o daljim koracima ocenila kao neosnovane.

Predsedavajući iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf reagovao je na najavljenu blokadu Ormuskog moreuza, poručivši putem društvenih mreža da će se građani SAD uskoro sa nostalgijom sećati nižih cena goriva. Galibaf je naglasio da Teheran neće popustiti pod pretnjama i istakao da Iran ostaje pri svom stavu.

“Predsednik je već naredio pomorsku blokadu Ormuskog moreuza, kojom se okončava iranska iznuda, a mudro drži sve dodatne opcije na stolu. Svaka izjava o tome šta predsednik namerava dalje su čiste spekulacije”, rekla je Olivija Vejls u zvaničnoj izjavi.

Tržišta zabrinuta zbog blokade Ormuskog moreuza, stručnjaci najavljuju mogući nastavak rasta cena

Vrednost sirove nafte na svetskim berzama ponovo je premašila 100 dolara po barelu nakon što su pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana završeni bez novog sporazuma. Tržišta su otvorena u Aziji, a američki predsednik najavio je blokadu iranskih luka.

Prema najnovijim podacima, referentna cena nafte Brent porasla je za 7,3 odsto i iznosi 102,30 dolara (oko 11.400 dinara) po barelu, dok je cena West Texas Intermediate nafte porasla za 8,7 odsto na 104,94 dolara (oko 11.700 dinara). Ovakav razvoj situacije izazvao je zabrinutost zbog potencijalnog produbljivanja globalne energetske krize.

Cena nafte je prošle srede pala ispod 100 dolara, kada su Vašington i Teheran privremeno dogovorili dvonedeljni prekid vatre i otvaranje Ormuskog moreuza, ključnog trgovačkog puta kroz koji prolazi petina svetskih pošiljki energenata. Međutim, nakon što je Iran reagovao na američko-izraelske napade i zapretio napadima na brodove, situacija se dodatno zakomplikovala.

Od početka sukoba, većina pošiljki je u zastoju, iako su neke zemlje, poput Indije i Malezije, uspele da ispregovaraju bezbedan prolaz za svoje brodove. Prekid u isporukama doveo je do rasta cena energenata širom sveta.

“Cene nafte će verovatno ostati povišene jer očekivanja sada zavise od toga da li će blokada biti u potpunosti sprovedena, da li će se poremećaji u brodarstvu proširiti i da li će se diplomatija nastaviti”, izjavio je ekonomista Čua Jeov Hvi sa Tehnološkog univerziteta Nanjang.

Tržišta pažljivo prate dalji razvoj događaja, dok stručnjaci navode da neizvesnost oko Ormuskog moreuza i budućih pregovora može značajno uticati na globalne cene energenata.