Vašington uvodi sekundarne tarife do 100 procenata za najveće kupce ruske energije i širi sankcije protiv Moskve i njenih partnera.

Novi zakon koji je nedavno usvojen u američkom Kongresu, poznat kao „Zakon Lindzija Grejema“, omogućava uvođenje sekundarnih tarifa do 100 odsto za kupce ruske energije. Ovaj zakon, koji je izglasan sa 262 glasa za i 159 protiv u Predstavničkom domu, sada čeka potpis predsednika Donalda Trampa. Prema saopštenju, cilj je da se dodatno ograniče finansijski resursi koji omogućavaju nastavak vojnih aktivnosti Rusije.

Novi paket sankcija daje predsedniku SAD ovlašćenje da uvede visoke carinske tarife na pet najvećih uvoznika ruske nafte i prirodnog gasa. Pored toga, obuhvata i države koje pomažu Moskvi u izbegavanju postojećih sankcija. Usvajanjem ovog zakona neposredno pred parlamentarnu pauzu i novembarske kongresne izbore, američka politika šalje jasnu poruku o odlučnosti da ekonomski oslabi rusku ratnu mašineriju.

Ko sve može biti pogođen novim sankcijama?

Fokusiranje na ekonomske partnere Rusije stavlja zemlje poput Kine, Indije, Turske i određenih evropskih država pred stratešku dilemu. Oni će morati da biraju između nastavka kupovine ruske energije i očuvanja pristupa američkom tržištu. Prema novim merama, tarife od 100 odsto mogu se izbeći jedino ako uvoz ruskog gasa ne prelazi 15 odsto ukupnog uvoza, a države preduzimaju aktivne korake za njegovo smanjenje.

Zakon takođe značajno širi finansijske sankcije prema Vladimiru Putinu, ključnim ruskim zvaničnicima, Centralnoj banci, Sberbanci i Gasprombanci. Pored toga, ove mere ciljaju subjekte koji podržavaju ruski vojno-industrijski sektor i takozvanu „flotu u senci“.

Politička dinamika i reakcije na zakon

Procedura glasanja u Predstavničkom domu istakla je unutrašnje političke tenzije pred izbore. Iako je zakon ranije dobio čvrstu podršku u Senatu, deo demokrata bio je uzdržan zbog straha od prenošenja širokih ovlašćenja na predsednika SAD. Na kraju, kompromis je postignut dodavanjem petogodišnjeg produženja sankcija Iranu, čime je osigurana i podrška Bele kuće.

U međuvremenu, ukrajinski zvaničnici usvajanje ovog zakona vide kao istorijsku pobedu za odbranu slobode i odavanje počasti zaostavštini senatora Lindzija Grejema. Kako navode, nova ovlašćenja mogu postepeno smanjiti finansijske i operativne kapacitete Rusije za dalje vođenje ratnih operacija.

Na kraju, novi zakon iz Vašingtona predstavlja snažan instrument sekundarnog pritiska na treće zemlje i signalizira nastavak strategije izolacije ruskog energetskog sektora. Očekuje se da će konkretni efekti ovih mera postati vidljivi tek nakon što predsednik Tramp potpiše zakon i kada američka administracija počne sa praktičnom primenom sekundarnih tarifa.

Zvaničnici u Vašingtonu raspravljaju o budućnosti AI, kineskoj špijunaži i predstojećem samitu Tramp-Si.

Politička debata oko razvoja i regulacije veštačke inteligencije dostigla je vrhunac na Kapitol hilu. Tema “bitka za veštačku inteligenciju u Vašingtonu” postala je centralno pitanje za američke zvaničnike, jer se različita mišljenja sukobljavaju oko toga kako zaštititi nacionalne interese i održati tehnološku prednost nad Kinom. U trenutku kada Bela kuća odbija zahteve za strožom regulacijom sektora, tenzije oko pitanja bezbednosti i ekonomskog razvoja dodatno rastu.

Prema zvaničnicima Federalnog istražnog biroa (FBI), Kina je odgovorna za čak 80 procenata krađe intelektualne svojine u Sjedinjenim Državama. Njihova aktivnost je posebno usmerena na algoritme i resurse koji čine osnovu savremenih AI sistema. Ova informacija dodatno podgreva raspravu u američkom Kongresu, posebno u trenutku kada se razmatraju potencijalne federalne restrikcije nad razvojem veštačke inteligencije.

Stavovi administracije i upozorenja FBI

Administracija predsednika Donalda Trampa ističe da bi uvođenje širokih saveznih regulacija moglo ugroziti američku nadmoć u nadmetanju sa Kineskom Komunističkom Partijom. Tramp je upozorenja o mogućim egzistencijalnim rizicima AI sistema nazvao preuveličanim. Prema njegovim rečima, pred Amerikom je period intenzivnog ekonomskog rasta, koji ne bi trebalo da bude sputan birokratskim preprekama. Ovakav pristup izaziva polemike među zakonodavcima, jer se deo njih zalaže za strožu kontrolu radi zaštite nacionalnih interesa.

S druge strane, predstavnici FBI upozoravaju da kineska špijunaža i krađa intelektualne svojine predstavljaju ozbiljan izazov za nacionalnu bezbednost i tehnološki razvoj. Njihovi podaci sugerišu da je Kina glavni globalni akter kada je reč o krađi AI resursa, što dodatno komplikuje političke odluke u Vašingtonu.

Ekonomska strategija i predstojeći samit

Ministar finansija Skot Besent izneo je stav da same tehnološke kompanije najbolje poznaju svoje interese i mogu samostalno unapređivati i štititi AI sisteme. Ipak, Besent je uputio i direktno upozorenje Pekingu, ističući da američka vlada pažljivo prati sve poteze Kine na ovom polju. U međuvremenu, dok traje unutrašnja debata o regulaciji, pažnja javnosti usmerena je i na najavljeni samit između Donalda Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga. Očekuje se da će upravo tema veštačke inteligencije biti među ključnim tačkama razgovora.

Zbog toga se “bitka za veštačku inteligenciju u Vašingtonu” ne vodi samo na tehničkom, već i na političkom i ekonomskom nivou. Konačna odluka o regulaciji, kao i ishod predstojećeg samita, imaće dalekosežne posledice za globalnu trku u razvoju AI tehnologije.

Šta donosi nastavak rasprave u Kongresu

Rasprava u Kongresu oko mogućih saveznih restrikcija tek je počela i očekuje se da će u narednim nedeljama dobiti na intenzitetu. Članovi zakonodavnog tela razmatraju kako balansirati između slobode inovacija i zaštite nacionalnih interesa. Važno je napomenuti da mnogi stručnjaci smatraju da je transparentnost u donošenju odluka i saradnja između države i privatnog sektora ključ za održavanje američke pozicije u globalnoj AI trci.

Na kraju, ishod “bitke za veštačku inteligenciju u Vašingtonu” zavisiće od toga da li će prevladati strategija otvorenog tržišta ili će se odlučiti za strožu državnu kontrolu. Dok traje ova debata, očigledno je da će uloga Kine i predstojeći samit Tramp-Si ostati u centru pažnje američke i svetske javnosti.

Nacionalna prosečna cena benzina skočila na 4,44 dolara po galonu, dizel dostigao rekordnih 6,40 dolara

Neizvesna situacija na tržištu goriva

Cene benzina i dizela u Sjedinjenim Američkim Državama nastavile su da rastu u četvrtak, sa upozorenjima stručnjaka da će cene verovatno nastaviti da rastu u narednim danima zbog geopolitičkih sukoba. “Potrošači bi trebali planirati više cene na duže staze”, izjavio je Patrick De Haan, stručnjak za naftu iz GasBuddyja, koji prati cene goriva u SAD-u. Nacionalna prosečna cena benzina porasla je preko noći za 7 centi na 4,44 dolara po galonu, što je skoro 50% više nego pre početka rata u Iranu u februaru.

Rekordne cene dizela otežavaju transport

Dizel, koji je ključan za transport hrane i drugih dobara širom SAD-a, dostigao je rekordnu cenu od 6,40 dolara, što je porast od 77 centi od početka septembra. “Očekuje se da bi cena dizela mogla dostići 6,60 dolara po galonu već ovog vikenda”, dodao je De Haan. Nekoliko država već je premašilo ovu granicu, uključujući Kaliforniju gde dizel košta u proseku 8,35 dolara po galonu.