Španska nacionalna policija potvrdila zaplenu 17 tona hašiša i hapšenje 27 osoba tokom akcije u Seuti

Španska nacionalna policija saopštila je da je u industrijskoj zoni Seute, španske enklave u Severnoj Africi, otkriven tunel namenjen krijumčarenju droge iz Maroka u Španiju. Akcija je izvedena krajem marta 2026. godine, a prema zvaničnim informacijama, tunel je bio opremljen podzemnim železničkim sistemom i kranovima za transport velikih količina hašiša.

Policija je navela da je tunel pronađen ispod skladišta, a konstrukcija je obuhvatala tri nivoa: okno za silazak, prostoriju za skladištenje paleta i sam tunel. Takođe, instalirani su sistemi za pumpanje i zvučnu izolaciju sa ciljem da infrastruktura ostane neprimećena i funkcionalna. Prema navodima policije, ova oprema je omogućila da se krijumčarenje sprovodi bez izazivanja sumnje u okolini.

Tokom akcije, vlasti su zaplenile 17 metričkih tona hašiša i 1,6 miliona dolara u gotovini. Uhapšeno je ukupno 27 osoba za koje se sumnja da su povezane sa radom ove mreže. Policija nije objavila procenjenu tržišnu vrednost zaplenjene droge. Prema zvaničnim informacijama, mrežu su vodile dve osobe: jedna sa sedištem u Maroku, koja je, po navodima policije, uhapšena i označena kao “narko-arhitekta” i organizator tunela, dok je druga osoba iz Seute navodno bila vlasnik zaplenjene droge.

Vlasti su objavile i video snimak akcije, na kojem se vidi kako pripadnici policije ulaze u tunel i izuzimaju dokaze. Hašiš, koji se dobija od smole kanabisa, često se krijumčari u Španiju morskim putem, upotrebom brzih čamaca. Prema podacima Evropske agencije za droge, tokom 2023. godine Španija je bila odgovorna za 68% svih zaplena smole kanabisa u Evropskoj uniji.

Policija je u saopštenju navela da su krijumčari povremeno koristili i druge metode za prenos narkotika, uključujući specijalno konstruisana plovila u severozapadnoj španskoj regiji Galicija. Seuta i Melilja predstavljaju jedine kopnene granice Evropske unije sa Afrikom, što ih čini značajnim tačkama za ilegalne aktivnosti ove vrste. Zvaničnici ističu da će istraga biti nastavljena i da se očekuje dodatno prikupljanje informacija o mreži i saradnicima.

Diplomatski izvori navode da novi vrhovni vođa izbegava javnost, bez kontakta sa stranim predstavnicima

Novi vrhovni vođa Irana, Modžtaba Hamnei, nalazi se na teritoriji Irana, ali se uzdržava od javnih nastupa, izjavio je ruski ambasador u Teheranu Aleksej Dedov. Prema njegovim rečima, iransko rukovodstvo je više puta potvrdilo prisustvo novog lidera u zemlji, ali on zasad ne učestvuje u javnim aktivnostima iz, kako je istaknuto, očiglednih razloga.

Dedov je naglasio da do sada nije imao kontakt sa Modžtabom Hamneijem, koji je preuzeo funkciju nakon smrti prethodnog vođe Alija Hamneija. “Vladimir Vladimirovič Putin bio je među prvim svetskim liderima koji je uputio telegram čestitke Modžtabi Hamneiju, izražavajući podršku i solidarnost sa iranskim partnerima”, rekao je Dedov. On je dodao da je ruski predsednik nedavno održao dva razgovora sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, dok je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov pet puta razgovarao sa iranskim kolegom Abasom Arakčijem.

Pojedini strani mediji ranije su izveštavali, pozivajući se na neimenovane izvore, da je Modžtaba Hamnei posle ranjavanja tokom izraelskog napada navodno prebačen u Moskvu na lečenje. Na pitanja o tim navodima, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da ruske vlasti ne komentarišu takve informacije.

Zvanična potvrda iz iranskih ili ruskih izvora o mogućem putovanju novog lidera u inostranstvo nije objavljena, a Modžtaba Hamnei ostaje bez javnih pojavljivanja otkako je preuzeo dužnost.

Humanitarna operacija omogućila spajanje porodica, međunarodne organizacije potvrdile povratak dece iz Egipta u Gazu

Nekoliko porodica u Pojasu Gaze ponovo je spojeno sa svojom decom koja su rođena prevremeno tokom sukoba, nakon što su deca provela više od dve godine razdvojena od roditelja. Povratak je realizovan u ponedeljak, potvrdile su međunarodne organizacije i humanitarne misije koje su učestvovale u evakuaciji i brizi za decu.

Prema dostupnim informacijama, deca su rođena prevremeno u bolnici Al-Šifa u Gazi tokom intenzivnih sukoba između izraelskih snaga i palestinskih grupa. U novembru 2023. godine, bolnica Al-Šifa suočila se sa nedostatkom goriva, što je dovelo do poteškoća u radu medicinske opreme neophodne za negu novorođenčadi. Deca su tada, uz podršku Crvenog polumeseca i Ujedinjenih nacija, prebačena iz Gaze u Egipat radi hitne medicinske pomoći.

Nakon evakuacije, većina dece je preživela i dobila neophodnu negu u egipatskim zdravstvenim ustanovama. Međutim, zbog zatvaranja graničnih prelaza i nastavka vojnih operacija u Gazi, povratak dece porodicama bio je odložen tokom više od dve godine. Tokom tog perioda, roditelji i članovi porodica nisu imali mogućnost susreta sa decom, navode izvori iz međunarodnih humanitarnih organizacija.

Promena je nastupila nakon što je granični prelaz otvoren početkom ove godine, što je omogućilo povratak više od dvadesetoro dece njihovim porodicama. Prema navodima organizacija koje su učestvovale u misiji, povratak je protekao bez većih incidenata, a porodice su primile decu u prisustvu lekara i humanitarnih radnika.

Predstavnici međunarodnih organizacija ističu da je spajanje porodica rezultat koordinacije više strana i da je prioritet bio bezbednost i zdravlje dece. Lekari navode da je većina dece nastavila oporavak nakon povratka, ali da su i dalje pod nadzorom zbog ranijih zdravstvenih komplikacija.

Humanitarna situacija u Gazi ostaje složena, sa ograničenim pristupom zdravstvenim uslugama i povremenim zatvaranjima granica. Ujedinjene nacije i druge organizacije nastavljaju da apeluju na olakšavanje humanitarnih operacija i omogućavanje pristupa pomoći ugroženim grupama, uključujući decu i porodice pogođene sukobom.

Ova situacija deo je šire humanitarne krize u regionu, koja traje od početka intenzivnih sukoba između izraelskih snaga i palestinskih grupa. Prema izveštajima međunarodnih organizacija, veliki broj civila, uključujući decu, i dalje je pod rizikom zbog ograničenih resursa i pristupa osnovnim uslugama.