Transkaspijski fond pokrenut uz američku podršku, inženjerski radovi na TRIPP koridoru već u toku

Godinu dana od potpisivanja mirovnog sporazuma Jermenije i Azerbejdžana, koji je ostvaren uz posredovanje predsednika Sjedinjenih Američkih Država, pokrenuti su značajni infrastrukturni projekti i investicije. Prema zvaničnom saopštenju, Sjedinjene Američke Države su izdvojile 201 milion dolara za podršku novoj inicijativi poznatoj kao „Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet” (TRIPP), čime su dodatno učvrstile svoju ulogu u procesu stabilizacije regiona.

Inicijativa TRIPP, koja je nastala nakon potpisivanja deklaracije između Ilhama Alijeva i Nikola Pašinjana u Beloj kući, ima za cilj modernizaciju i povezivanje železničke, drumske, energetske i digitalne infrastrukture između Jermenije i Azerbejdžana. Ova ruta, prema saopštenju, trebalo bi da obezbedi dugoročnu stabilnost i podstakne ekonomski razvoj u Južnom Kavkazu i Centralnoj Aziji.

TRIPP koridor i pokretanje Transkaspijskog fonda

Tokom prethodnih dvanaest meseci, strane su uz podršku SAD napredovale u realizaciji TRIPP koridora. U Jermeniji su već u toku inženjerska istraživanja za novu železničku trasu, dok Azerbejdžan završava izgradnju autoputa i pruge, koji će povezati dve zemlje. Paralelno sa infrastrukturnim radovima, zvanično je pokrenut Transkaspijski preduzetnički fond, sa početnim kapitalom od 201 milion dolara iz američkog budžeta.

Ovaj fond ima zadatak da privuče dodatne investicije privatnog sektora duž Transkaspijskog trgovinskog puta, poznatog i kao Srednji koridor. Novi upravni odbor fonda biće zadužen za transparentno upravljanje sredstvima i nadzor nad investicionim projektima u regionu.

Značaj američke podrške i dalji koraci

Prema zvaničnoj izjavi, Vašington smatra da TRIPP nije samo infrastrukturni poduhvat, već praktičan model za izgradnju mira kroz ekonomsko partnerstvo. Takođe, Sjedinjene Američke Države naglašavaju svoju potpunu posvećenost nastavku saradnje sa Jermenijom i Azerbejdžanom, s ciljem očuvanja održivog mira i stabilnosti u regionu.

Na kraju, godišnjica mirovnog sporazuma Jermenije i Azerbejdžana ističe važnost međunarodne saradnje i ulaganja u infrastrukturne projekte. TRIPP koridor, uz podršku SAD i kroz pokretanje Transkaspijskog fonda, mogao bi postati ključni faktor za dugoročan mir i prosperitet u Južnom Kavkazu i Centralnoj Aziji.

ISW navodi da Moskva želi da iskoristi nestašicu ukrajinskih PVO presretača i napade započne već u avgustu

Prema proceni američkog Instituta za proučavanje rata, očekuje se da Rusija u narednim nedeljama pokrene masovne udare na energetsku infrastrukturu Kijeva. Kako ističe ISW, napad bi mogao da počne ranije nego prethodne godine, što dodatno zabrinjava ukrajinsku stranu. Fokus nove kampanje je na iskorišćavanju trenutne nestašice ukrajinskih PVO presretača, što može imati značajan uticaj na odbrambene sposobnosti zemlje.

Detalji planiranih udara na energetsku infrastrukturu Kijeva

ISW izveštava da Moskva planira da započne napade već u avgustu, ranije nego prošle godine, kada je ofanziva startovala početkom septembra. Raniji početak ima za cilj da iskoristi trenutnu slabost ukrajinske protivvazdušne odbrane. Rusija namerava da napadima u ovom periodu omete obnovu i jačanje objekata koji su teško oštećeni tokom prethodne zime.

Pored toga, vojni analitičari napominju da još nije poznato koliko je Ukrajina uspela da obnovi energetsku infrastrukturu. Ipak, broj potencijalnih meta za rusku vojsku ostaje nepoznat, što može dodatno otežati pripremu ukrajinske strane za odbranu.

Napredak ukrajinskih snaga i trenutna situacija

U međuvremenu, ukrajinske snage ostvarile su napredak na severoistoku, u blizini Harkova. Međutim, tokom prethodne noći, Rusija je sprovela još jedan masovni napad, lansirajući šest raketa i 151 dron na ciljeve širom zemlje. Ovi napadi dodatno komplikuju bezbednosnu situaciju i potvrđuju nastavak intenzivnih sukoba.

Štaviše, zabeleženo je nekoliko bezbednosnih incidenata van glavne zone sukoba, što ukazuje na širenje aktivnosti i na druge oblasti. Sve strane pomno prate razvoj događaja, dok se očekuje moguća eskalacija napada na energetsku infrastrukturu Kijeva.

Kako navodi ISW, ostaje da se vidi kakav će biti efekat ovih napada, naročito imajući u vidu trenutne izazove sa obnovom i zaštitom ključnih objekata. Na taj način, situacija ostaje napeta, a budući potezi Rusije mogli bi značajno uticati na energetsku stabilnost Kijeva.

Američki zvaničnici ocenjuju izjave izraelskog premijera kao deo unutrašnjopolitičke kampanje, dok dogovor na terenu ostaje na snazi

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izneo je snažnu retoriku protiv plana od 15 tačaka za rešavanje krize u Pojasu Gaze, ističući da Izrael ne prihvata predloženi dokument. On je tokom sednice vlade naglasio da Izraelske odbrambene snage (IDF) neće sprovoditi povlačenje sve dok se Hamas potpuno ne razoruža. Osim toga, Netanjahu je poručio da će vojska nastaviti da eliminiše sve pretnje po bezbednost svojih snaga i građana.

Kako je objavljeno, Netanjahu je rekao: „Izrael ne prihvata dokument od 15 tačaka. IDF neće izvršiti nikakvo povlačenje dok se Hamas zaista ne razoruža i nastaviće da sprečava pretnje po naše snage i građane.“

Reakcija Sjedinjenih Američkih Država na retoriku Netanjahua

Međutim, predstavnici Sjedinjenih Američkih Država navode da nisu zabrinuti zbog izjava izraelskog premijera. Visoki američki zvaničnici ocenjuju retoriku Netanjahua kao deo unutrašnjopolitičke kampanje u Izraelu. Prema njihovim rečima, Bela kuća razume političke potrebe izraelskog lidera i ne smatra da njegove izjave ugrožavaju dogovor koji važi na terenu, sve dok Izrael ispunjava zahteve SAD, posebno u vezi sa uzdržavanjem od novih napada na Gazu.

Uprkos javno izraženom protivljenju Netanjahua, američka administracija procenjuje da je dogovor i dalje na snazi. Pored toga, zvaničnici ističu da će nastaviti da prate situaciju i održavaju stalnu komunikaciju sa izraelskim vlastima.

Razgovori i dogovor o povlačenju na žutu liniju

Prema navodima iz Vašingtona, Netanjahu je tokom prošle nedelje razgovarao sa izaslanikom prethodnog američkog predsednika, Džaredom Kušnerom. Tom prilikom se izraelski premijer obavezao da, i pored sopstvenog skepticizma, pruži šansu planu od 15 tačaka. Takođe je pristao da obuzda udare na Pojas Gaze kako bi se omogućilo pokretanje procesa demilitarizacije te oblasti.

Stanje na terenu ukazuje da dogovor za sada funkcioniše. Izraelske snage nisu izvodile nove napade na Gazu od pomenutih razgovora, a jedinice IDF-a su se povukle prema takozvanoj „žutoj liniji“. Za to vreme, međunarodni posrednici i Sjedinjene Američke Države vrše pritisak na Hamas kako bi ta organizacija započela proces razoružavanja.

Primirje u Gazi i međunarodni pritisak

Trenutno primirje u Gazi potvrđuje da se dogovoreno poštuje, a američki zvaničnici ističu važnost uzdržanosti svih strana. Oni napominju da će nastaviti da rade sa međunarodnim partnerima kako bi se očuvalo postojeće zatišje i omogućio nastavak političkog procesa. Na taj način, SAD žele da doprinesu smirivanju situacije i postizanju dugoročnog rešenja za region.

Pored toga, međunarodni posrednici nastavljaju da insistiraju na razoružavanju Hamasa kao ključnom koraku ka trajnom miru u Pojasu Gaze. Istovremeno, američka strana naglašava da zadržava otvorene kanale komunikacije sa svim relevantnim akterima.