Astronomi potvrđuju pronalazak planeta čija je gustina manja od vate, potrebno daljnje proučavanje hemijskog sastava

Tim astronoma sa Univerziteta Oksford otkrio je dva džinovska egzoplaneta u sazvežđu Volans, udaljena oko 1.110 svetlosnih godina od Zemlje, čija je gustina manja od gustine vate. Ova neobična otkrića predstavljaju najlakše poznate planete svoje veličine, saopštila je vođa istraživanja Džordž Dransfild. Prema njenim rečima, gustina ovih planeta je uporediva sa penušavim slojem pene za brijanje.

Planete su otkrivene pomoću NASA satelita TESS u toku prethodne decenije. Prateći njihove orbite oko zvezde TOI-791, koja se nalazi u južnom sazvežđu Volans, istraživači su analizirali podatke sa više teleskopa sa Zemlje kako bi izračunali njihovu gustinu. Dransfild i njen tim objavili su rezultate u stručnom časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.

Zapaženo je da su ove egzoplanete približno iste veličine kao Jupiter, ali sa znatno manjom masom, što ih svrstava u kategoriju takozvanih „super-puff“ planeta. S obzirom na izuzetno malu gustinu, pretpostavlja se da su sastavljene uglavnom od vodonika i helijuma, mada će za precizno utvrđivanje hemijskog sastava biti potrebna dodatna posmatranja, uključujući i ona NASA teleskopa Webb.

Stručnjaci navode da bi boja ovih planeta mogla zavisiti od oblaka u njihovoj atmosferi, pa se pretpostavlja da su bele ili plave, a ne ružičaste, uprkos poređenju sa vatom od šećera. U poređenju sa Jupiterom, čija je gustina i do 35 puta veća, ove planete predstavljaju izuzetak među poznatim planetarnim telima.

Jedna od novootkrivenih planeta orbitira oko svoje matične zvezde za 139 dana, dok drugoj za isto putovanje treba 232 dana, što su duži orbitalni periodi u poređenju sa nekim ranije poznatim egzoplanetama. Ove osobine dodatno komplikuju razumevanje procesa nastanka i evolucije takvih „super-puff“ planeta.

U ranijim istraživanjima iz 2024. godine, naučnici su pronašli sličan primer super-puff planete na udaljenosti od 1.200 svetlosnih godina, što je dodatno istaklo zagonetku porekla i stabilnosti ovakvih neobičnih nebeskih tela. Naučna zajednica očekuje da će buduća posmatranja i analize pružiti više podataka o sastavu i atmosferi ovih planeta, kao i o mogućim uzrocima tako niske gustine.

Tužilaštvo vodi istragu, dete ostalo bez nadzora najmanje 45 minuta prema prvim informacijama

Trogodišnji dečak preminuo je u Sen Gratjenu, u francuskom departmanu Val d’Oaz, nakon što je ostao zarobljen u parkiranom automobilu tokom toplotnog talasa, saopštili su zvaničnici. Dete su roditelji pronašli bez svesti u vozilu ispred porodične kuće, a smrt je proglašena u 19:35.

Prema navodima iz istrage, otac je u trenutku incidenta radio u pomoćnom objektu u dvorištu, dok je majka odmarala sa drugim detetom, starim 18 meseci. Dečak je izbegao nadzor roditelja najmanje 45 minuta, ušao u otključan automobil i ostao zarobljen unutra. Vozilo je imalo uključenu dečju sigurnosnu bravu, što je sprečilo dete da izađe.

Uprkos pokušajima reanimacije koje su preduzeli roditelji i hitne službe, dečak nije davao znake života. Zvaničnici su naveli da je istraga u toku kako bi se utvrdile sve okolnosti događaja.

“Istraga je u toku radi utvrđivanja svih činjenica i odgovornosti”, saopštilo je tužilaštvo u Pontoazu.

Toplotni talas koji je zahvatio Francusku podigao je temperature, povećavajući rizik od sličnih incidenata, upozoravaju nadležne službe.

Kompanija iz SAD saopštila da nova tehnološka rešenja mogu doneti značajno povećanje performansi uz manju potrošnju, masovna proizvodnja moguća u narednih pet godina

IBM je u četvrtak najavio razvoj nove tehnologije za poluprovodničke čipove za koju kompanija tvrdi da može omogućiti do 50 posto bolje performanse i znatno manju potrošnju energije u odnosu na prethodne generacije. Kompanija iz Armonka, Njujork, navodi da nova tehnologija još nije spremna za industrijsku upotrebu, ali procenjuje da bi masovna proizvodnja mogla započeti u narednih pet godina.

Iz IBM-a navode da bi ovaj tehnološki iskorak mogao imati značajan uticaj na industriju, koja teži da obezbedi više računarske snage u što manjim uređajima, uz istovremenu zabrinutost zbog visokih energetskih potreba sektora informacionih tehnologija.

U ovom trenutku, vodeći svetski proizvođač čipova, kompanija iz Tajvana, TSMC, započela je masovnu proizvodnju čipova sa „2-nanometarskom“ tehnologijom, koja predstavlja aktuelni vrh industrije. IBM-ova nova tehnologija, zasnovana na „0,7-nanometarskom“ procesu, prema navodima kompanije, predstavlja značajan pomak u odnosu na postojeća rešenja.

Nanometar je mera na atomskom nivou koja ne označava fizičku veličinu čipova ili njihovih komponenti, već gustinu upakovanih tranzistora, glavnih elektronskih prekidača u procesorima. Manji broj nanometara omogućava veći broj tranzistora na istoj površini, što znači brže i snažnije računanje.

IBM navodi da je novom tehnologijom moguće smestiti skoro 100 milijardi tranzistora na čip veličine ljudskog nokta, što je približno dvostruko više u odnosu na 2-nanometarsku tehnologiju. Više tranzistora omogućava unapređenje računarskih uređaja, poput bržih pametnih telefona, efikasnijih centara za podatke, naprednijih autonomnih vozila i sofisticiranijih alata veštačke inteligencije.

Prema navodima kompanije, novi čip može da pruži „do 50 posto više performansi ili 70 posto veću energetsku efikasnost“ u poređenju sa IBM-ovim čipovima prethodne generacije. Ove karakteristike navode se kao posebno važne, imajući u vidu rastuću potrošnju energije u centrima za podatke širom sveta i sve češće zabrinutosti lokalnih zajednica zbog uticaja tih objekata.

Ključ inovacije predstavlja novi način slaganja tranzistora u tri dimenzije, kroz arhitekturu nazvanu „nanostack“. U ovom pristupu tranzistori se slažu jedan iznad drugog, umesto u jednoj ravni, što omogućava veće pakovanje i bolje iskorišćenje prostora.

Direktor IBM Research, Džej Gambeta, izjavio je da ovaj izum predstavlja „prekretnicu u razvoju računarske tehnologije, pomerajući granice sa nanometarske na atomsku skalu“. Dodao je da kompanija ne pravi samo manje tranzistore, već menja način izrade čipova kako bi povećala snagu i energetsku efikasnost.

Iz kompanije navode da tehnologija takođe donosi i do 40 posto poboljšanja u određenim parametrima, ali nisu izneli detalje o fazama daljeg razvoja niti o planovima za komercijalizaciju. Dalji razvoj i potencijalna primena ove tehnologije pratiće se u narednim godinama, dok industrija nastoji da odgovori na rastuće zahteve za bržim i efikasnijim uređajima.