Nafta Brent danas iznosi 98,65 dolara po barelu, dok se WTI kreće oko 89,54 dolara, uz pad evropskih i američkih berzi.
Pad cene nafte na svetskim berzama izazvao je zabrinutost investitora, kako zbog napetosti na Bliskom istoku, tako i zbog novih američkih carina. Prema poslednjim podacima, cena nafte Brent je u 9.30 časova pala za 1,77 odsto na 98,652 dolara po barelu, a cena američke nafte WTI za 1,91 odsto na 89,537 dolara. Ove promene ukazuju na nestabilnost tržišta i dalje izazivaju oprez među investitorima.
Cene nafte i reakcija svetskih berzi
Pad cene nafte na svetskim berzama pratio je rast evropskih indeksa, ali i pad ruskog MOEX-a. Naime, nemački DAX porastao je za 0,81 odsto, francuski CAC 40 za 0,25 odsto, a britanski FTSE za 0,23 odsto. S druge strane, moskovski MOEX indeks zabeležio je pad od 2,61 odsto. Američki berzanski indeks Dau Džons je na zatvaranju u četvrtak pao za 0,97 odsto na 51.711,65 poena, dok je S&P 500 izgubio 1,21 odsto i završio na 7.408,30 poena. Nasdaq je zabeležio pad od 2,15 odsto i završio na 25.137,69 poena.
Uticaj drugih tržišta i valutnih kurseva
Osim cene nafte na svetskim berzama, pažnja investitora usmerena je i na druge sektore. Evropski fjučersi gasa za avgust su se na otvaranju amsterdamske berze TTF prodavali po ceni od 62,490 evra za megavat-sat. Vrednost evra prema dolaru na valutnoj berzi Foreks iznosi 1,13923 dolara. U međuvremenu, cena zlata pala je na 4.044,23 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice porasla na 7,0012 dolara za bušel.
Fokus na ekonomske pokazatelje i dalje tržišne promene
Trenutno, investitori pažljivo prate podatke o maloprodaji u Velikoj Britaniji, kao i anketu o poverenju potrošača GfK u Nemačkoj. Takođe, očekuju se rezultati poslovanja velikih kompanija poput Folksvagena i Poršea, što bi moglo dodatno uticati na dinamiku tržišta. Pad cene nafte na svetskim berzama i dalje izaziva neizvesnost i ukazuje na potrebu za oprezom u narednom periodu.
