Portparol Kremlja naveo da ruski predsednik zagovara dijalog sa liderima Persijskog zaliva zbog sukoba oko Irana

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je ruski predsednik Vladimir Putin čvrsti pristalica političkog i diplomatskog rešenja sukoba na Bliskom istoku, posebno u vezi sa Iranom. Peskov je istakao da je Putin tokom telefonskih razgovora sa liderima država Persijskog zaliva i arapskog sveta više puta naglasio potrebu za dijalogom i mirovnim rešenjem.

„Što se tiče rata oko Irana, predsednik Putin je čvrsti pristalica ideje da se sva neslaganja rešavaju isključivo političkim i diplomatskim sredstvima“, naveo je Peskov u izjavi novinarima. On je dodao da je minimiziranje negativnih posledica sukoba moguće samo kroz dijalog, a da bi rusko-arapski samit mogao postati dobra platforma za takve razgovore.

Na pitanje o održavanju odloženog rusko-arapskog samita, Peskov je rekao da veruje da bi takav događaj mogao biti potreban i koristan u budućnosti, iako se njegova realizacija u skorije vreme ne očekuje. Takođe je naglasio da je Rusija spremna da doprinese mirnom rešenju situacije na Bliskom istoku.

Peskov je istakao da je Putin imao seriju telefonskih razgovora sa bliskoistočnim liderima, tokom kojih je govorio o važnosti rešavanja razlika političkim i diplomatskim sredstvima. „Što se tiče rata oko Irana, znate, predsednik Putin je čvrsti pristalica ideje da se sva neslaganja rešavaju isključivo političkim i diplomatskim sredstvima. Upravo o tome je predsednik govorio tokom serije međunarodnih telefonskih razgovora sa šefovima država Persijskog zaliva i arapskog sveta“, zaključio je Peskov.

Francuski predsednik ocenio izjave američkog kolege kao neprimerene, dok su zvaničnici Francuske izrazili zabrinutost zbog tona razgovora

Francuski predsednik Emanuel Makron odbio je da komentariše izjave američkog predsednika Donalda Trampa o njegovoj supruzi, navodeći da takvi komentari nisu ni elegantni ni primereni. Makron je na pitanje novinara o Trampovim navodima da se ‘Makronova supruga loše ophodi prema njemu’ i da se ‘jedva oporavlja od udarca u vilicu’, rekao da takve izjave ‘ni ne zaslužuju odgovor’.

Predsednica francuskog parlamenta Jael Bron-Pive takođe je kritikovala Trampove komentare, ističući da se u trenutku kada se u Iranu dešavaju ozbiljni događaji sa posledicama po milione ljudi, predsednik SAD bavi podsmehom i ruganjem. Poslanik levičarske stranke Nepokorena Francuska Manuel Bompar naveo je da, iako ima neslaganja sa Makronom, smatra neprihvatljivim način na koji Tramp govori o francuskom predsedniku i njegovoj supruzi.

Tramp je tokom obraćanja javnosti izjavio da je Makron odbio da pošalje francuske brodove kao podršku Sjedinjenim Američkim Državama u operaciji u Ormuskom moreuzu, kao i da Makrona ‘zlostavlja supruga’. Prema Trampovim rečima, tokom telefonskog razgovora je zatražio pomoć od Francuske, ali je dobio odgovor da brodovi mogu biti poslati ‘kada se rat dobije’. Tramp je naveo da nije prihvatio takav odgovor.

Makron je prethodnog dana saopštio da Francuska nije bila konsultovana o pokretanju rata Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana i da ne učestvuje u tim vojnim operacijama.

Više francuskih zvaničnika osudilo je Trampove izjave, naglašavajući da je u trenutnim međunarodnim okolnostima važno zadržati nivo ozbiljnosti u komunikaciji između lidera država.

Holandski istražitelj umetničkih dela potvrdio pronalazak vrednog artefakta, zvanične informacije očekuju se od tužilaštva

Vredan zlatni šlem iz perioda pre oko 2.500 godina, poreklom iz Rumunije, koji je prošle godine ukraden iz muzeja u Holandiji, pronađen je, saopštio je holandski istražitelj umetničkih dela Artur Brand. Brand je potvrdio da je reč o tzv. šlemu iz Koțofenești-a, koji je nestao tokom upada u Drents muzej na severu Holandije u januaru 2025. godine.

Zvaničnici navode da se očekuje zvanično saopštenje tužilaštva tokom dana. Prema dostupnim informacijama, grupa počinilaca je prilikom provale koristila pirotehnička sredstva kako bi razbila vitrine i iz muzeja odnela zlatni šlem iz 5. veka pre nove ere, kao i tri zlatne narukvice.

Krađa ove kulturne baštine izazvala je široku pažnju u Holandiji i Rumuniji, gde se ovi predmeti smatraju nacionalnim blagom. Generalni direktor Drents muzeja, Hari Tupan, izjavio je neposredno nakon incidenta da takav događaj nije zabeležen tokom 170 godina postojanja muzeja.

Holandska vlada je izdvojila 5,7 miliona evra kao potencijalnu nadoknadu u vezi sa krađom vrednih umetničkih predmeta.

Artur Brand, poznat po rešavanju slučajeva nestale umetnosti, istakao je značaj povraćaja šlema, a ranije je bio angažovan i na pronalasku drugih umetničkih dela i istorijskih dokumenata. Tokom 2025. godine, Brand je pomogao u povraćaju ukradenih dokumenata i umetničkih predmeta iz različitih perioda.

Prema podacima iz muzeja i izjavama istražitelja, šlem iz Koțofenești-a predstavlja izuzetno retku arheološku vrednost. Ovaj događaj je u Rumuniji izazvao oštre reakcije, s obzirom na status predmeta kao dela nacionalne istorije.

Nadležni organi nastavljaju istragu o krađi, dok se više detalja o povraćaju šlema očekuje nakon zvaničnog saopštenja tužilaštva. O sudbini ostalih ukradenih predmeta za sada nema informacija.