Premijerka Italije Đorđa Meloni izrazila je saučešće nakon pogibije četiri pripadnika italijanskog EUFOR kontingenta kod Brčkog.

Pad helikoptera EUFOR-a kod Brčkog u Bosni i Hercegovini, u kojem su poginula četiri pripadnika italijanskog kontingenta, potresao je Italiju i region. Premijerka Italije, Đorđa Meloni, saopštila je putem platforme X da su njene misli uz žrtve i njihove porodice. Ova tragična nesreća dodatno je skrenula pažnju na angažovanje EUFOR snaga u regionu i na rizike sa kojima se suočavaju.

Prema rečima gradonačelnika Brčkog, Siniše Milića, potvrđeno je da su četiri italijanska vojnika izgubila život, a još 11 pripadnika je povređeno. Nesreća se dogodila danas, kada se italijanski helikopter tipa CH-47 „činuk“ srušio u blizini Brčkog. Zvanične informacije ukazuju da su sve žrtve bile članovi italijanskog kontingenta koji učestvuje u misiji EUFOR u Bosni i Hercegovini.

Izjava Đorđe Meloni nakon nesreće

U svom saopštenju, Meloni je istakla duboku tugu povodom gubitka italijanskih vojnika. “Moje misli su uz žrtve, njihove porodice i sve one koji, angažovani u misiji očuvanja mira i stabilnosti u regionu, proživljavaju sate strepnje i bola. Njima upućujem izraze najiskrenije podrške i saosećanja, u svoje ime i u ime Vlade Italije”, navela je premijerka. Na taj način, Italija je još jednom pokazala solidarnost sa vojnicima i njihovim porodicama.

Osim toga, EUFOR je potvrdio da je istraga incidenta u toku. S obzirom na težinu nesreće, sve nadležne službe uključene su u utvrđivanje uzroka pada helikoptera. Zvanične informacije biće poznate po okončanju istrage.

Detalji nesreće i reakcije

Pad helikoptera EUFOR-a kod Brčkog izazvao je brojne reakcije u Italiji i regionu. Prema informacijama iz bolnice, broj poginulih je četiri, a 11 italijanskih vojnika je povređeno. Gradonačelnik Brčkog Siniša Milić izjavio je da je potvrdu o žrtvama dobio od bolničkih službi. U međuvremenu, EUFOR je saopštio da je reč o helikopteru CH-47 „činuk“.

Uprkos tragičnom događaju, pripadnici EUFOR-a nastavljaju svoju misiju očuvanja mira i stabilnosti u Bosni i Hercegovini. Takođe, javnost očekuje dodatne informacije o uzrocima nesreće, s obzirom na to da istraga još traje. Ova tragedija podseća na složenost i opasnosti vojnih misija u regionu, kao i na važnost međunarodne saradnje u kriznim situacijama.

Dogovorom je predviđeno zapošljavanje oko 100 novih radnika do 2028. godine i poboljšanje uslova rada za zaposlene

Upravа muzeja Luvr i sindikati potpisali su danas sporazum koji okončava višemesečne pretnje zatvaranjem i predviđa zapošljavanje oko 100 novih radnika do 2028. godine. Ovaj dogovor donosi konkretne mere za poboljšanje uslova rada i predstavlja značajan korak za Luvr, prema zvaničnom saopštenju uprave muzeja.

Protokol o saradnji potpisan je između uprave muzeja i sindikalnih organizacija CGT, CFDT i SUD. Još od decembra 2025. sindikati su zahtevali bolje radne uslove, nova zapošljavanja i jasne obaveze u vezi sa radovima na očuvanju muzeja. Tokom ovog perioda, Luvr je doživeo osam dana poremećaja u radu, uključujući četiri potpuna zatvaranja i četiri dana delimičnog otvaranja.

Zapošljavanje i poboljšanje položaja zaposlenih

Jedna od ključnih tačaka sporazuma odnosi se na zapošljavanje oko 100 novih radnika do 2028. godine. Poseban fokus stavljen je na zaposlene u platnoj kategoriji C, koji se bave prijemom posetilaca, obezbeđenjem i čuvanjem muzejskih zbirki. Osim toga, dogovorene su i mere koje se odnose na zarade i formiranje radne grupe koja će analizirati opterećenost zaposlenih na radnom mestu.

Prema rečima Kristijana Galanija iz sindikata CGT, povećanje broja zaposlenih u nadzoru ima za cilj da poveća bezbednost u muzeju. On se posebno osvrnuo na slučaj krađe osam dragulja francuske krune, procenjenih na 88 miliona evra, koja se dogodila 19. oktobra 2025. godine. “Što nas više bude obavljalo poslove nadzora, to ćemo više odvraćati počinioce od namere da napadnu našu ustanovu”, izjavio je Galani.

Modernizacija Luvra i reakcije sindikata

Kriza u Luvru uticala je i na promene u upravi. Predsednicu muzeja Lorans de Kar, koja je napustila funkciju, 25. februara zamenio je Kristof Leribo, dotadašnji predsednik uprave dvorca Versaj. Budžet muzeja iznosi 330 miliona evra (oko 38,5 milijardi dinara), od čega država obezbeđuje gotovo trećinu, dok privatno finansiranje i sponzorstva postaju sve značajniji.

Predstavnici sindikata izrazili su žaljenje zbog sve većeg uticaja privatnih donatora na rad muzeja. Oni smatraju da projekat modernizacije, pokrenut u januaru 2025. godine pod nazivom “Luvr, nova renesansa”, nije prioritet. Projekat, čija je vrednost procenjena na najmanje milijardu evra (oko 117 milijardi dinara), uključuje izgradnju novog ulaza u muzej i novih prostorija za izlaganje slike “Mona Liza”. Ipak, sindikati upozoravaju na rizik od “neodrživog povećanja broja posetilaca”.

Na kraju, kako je navedeno, francuske vlasti i uprava muzeja nastavljaju da rade na modernizaciji, dok je postignuti sporazum doneo mir i jasniju perspektivu za zaposlene i posetioce Luvra.

Sudar dva brza voza u blizini mesta Urda odneo je najmanje 74 života, dok spasilačke ekipe i dalje rade na terenu.

Teška železnička nesreća kod Toleda odnela je najmanje 74 života, prema poslednjim podacima Komisije za istragu železničkih nesreća (CIAF). Sudar dva brza voza dogodio se u blizini mesta Urda u španskoj pokrajini Toledo, a spasilačke ekipe nastavljaju rad na mestu tragedije.

Prema preliminarnim rezultatima istrage, tehnički kvar je doveo do nesreće, ali su ljudske greške takođe odigrale značajnu ulogu. Do problema je došlo oko 8.30 časova, kada je zbog softverskog kvara prestao da funkcioniše sistem za kontrolu saobraćaja LZB.

Kako je došlo do sudara kod Toleda

Nakon što je sistem LZB prestao da radi, kontrolni centar je naložio mašinovođi voza AVE kompanije Renfe da nastavi vožnju normalnom brzinom. Ova instrukcija je, kako je objavljeno, bila protivna železničkim bezbednosnim pravilima koja nalažu smanjenu brzinu do 40 kilometara na čas u uslovima ograničene vidljivosti.

Sličnu poruku dobio je i mašinovođa voza kompanije Iryo. Međutim, u 8.48 časova, mašinovođa tog voza je obavestila kontrolni centar da je njen voz i dalje zaustavljen na pruzi i da nije uspeo da nastavi kretanje. U tom trenutku nije primećeno da se drugi voz velikom brzinom približava zaustavljenom vozu.

Istraga nesreće i bezbednosni protokoli

Istraga o železničkoj nesreći kod Toleda fokusira se na to zašto su vozovi nastavili saobraćaj u redovnim uslovima, iako bezbednosni sistemi nisu radili. Prema pravilima, kada LZB sistem ne funkcioniše, upravljanje prelazi na klasičnu signalizaciju pored pruge. Tada sistem automatskog kočenja ASFA pruža dodatnu zaštitu, a mašinovođa mora prilagoditi brzinu kako bi mogao da zaustavi voz u slučaju prepreke.

Cilj je utvrditi i zašto voz kompanije Iryo nije uspeo da krene sa mesta na kojem je bio zaustavljen. Zvanični podaci se ažuriraju, a spasilačke ekipe i dalje rade na mestu nesreće.

Dalje mere i značaj istrage

Istraga treba da razjasni sve okolnosti koje su dovele do sudara i identifikuje eventualne propuste u primeni bezbednosnih procedura. Konačni izveštaj biće ključan za sprečavanje sličnih nesreća u budućnosti i unapređenje sistema bezbednosti u španskom železničkom saobraćaju.

U međuvremenu, javnost i nadležne institucije čekaju više informacija dok spasilačke službe nastavljaju sa radom na terenu. Broj žrtava mogao bi da raste kako se operacija nastavlja, a sve oči su uprte u rezultate istrage o železničkoj nesreći kod Toleda.