U mestu Gorice kod Brčkog tri osobe izgubile su život, dok je 12 povređeno u padu helikoptera tokom rutinske operacije EUFOR-a.

U nesreći koja je uključila pad helikoptera kod Brčkog, tačnije u mestu Gorice, život su izgubile tri osobe, dok je još 12 povređeno, prema zvaničnoj izjavi. Ključna fraza “pad helikoptera kod Brčkog” potvrđena je od strane EUFOR-a, koji je naveo da se incident dogodio tokom rutinske operacije na ovom području.

Prema rečima direktora JZU Brčko Jasmina Mehanovića, među povređenima je jedna osoba u životnoj opasnosti. Ova osoba će verovatno biti prevezena u Univerzitetski klinički centar Tuzla radi daljeg lečenja. Ostali povređeni su zbrinuti na licu mesta i u lokalnim zdravstvenim ustanovama.

Reakcija službi i stanje na terenu

Na mesto nesreće odmah su upućene ekipe Policije Brčko distrikta, vatrogasci i službe hitne pomoći. Šire područje oko lokacije gde se dogodio pad helikoptera kod Brčkog je obezbeđeno radi bezbednosti i olakšavanja rada spasilačkih ekipa. Prema prvim informacijama, nije zabeležena šteta na civilnoj infrastrukturi, imovini niti bilo kakva povreda civilnog stanovništva.

U saopštenju iz misije EUFOR potvrđeno je da je helikopter bio deo njihove rutinske operacije, a ujedno je istaknuto da nije bilo posledica po civile. “U incidentu nije oštećena civilna infrastruktura, imovina niti vozila, kao i da među civilima nema povređenih”, navodi se u saopštenju.

Apel građanima i dalji koraci

EUFOR je zamolio građane da ne šire neproverene informacije o padu helikoptera kod Brčkog i da se oslanjaju isključivo na zvanične kanale informisanja. Očekuje se da će istraga utvrditi uzroke nesreće. S obzirom na ozbiljnost situacije i broj povređenih, akcije spasavanja i medicinske pomoći su intenzivirane.

Zdravstveno stanje povređenih i dalje je predmet praćenja, a zvanične institucije nastavljaju da pružaju podršku i informacije o razvoju događaja. Nadležne službe nastavljaju sa istragom kako bi se utvrdile sve okolnosti koje su dovele do ovog tragičnog incidenta.

Kamere sada mere prosečnu brzinu na četiri deonice, a kazne za prebrzu vožnju mogu dostići i do 1.200 evra.

Vozači koji planiraju put kroz Sloveniju od sada moraju posebno da obrate pažnju na novi režim kontrole brzine. Na auto-putevima je instaliran savremeni sistem kamera koji beleži prosečnu brzinu na određenim deonicama, pa poznata taktika usporavanja pred radar više nije efikasna. Prema saopštenju slovenačke Kancelarije za meriteljstvo, kazne za prekoračenje brzine variraju od 40 do čak 1.200 evra, u zavisnosti od toga koliko je ograničenje prekoračeno.

Novi sistem kamera na slovenačkim auto-putevima beleži vreme ulaska i izlaska vozila na nadziranoj deonici i na osnovu toga izračunava prosečnu brzinu. Ako je prosečna brzina iznad dozvoljene, vozač može očekivati kaznu, bez obzira na to koliko je vozio u trenutku prolaska pored kamera. Na ovaj način, kontrola brzine postaje detaljnija i obuhvata celu nadziranu deonicu, a ne samo tačku gde je postavljen radar.

Na kojim deonicama važi novi sistem kamera?

Trenutno su četiri deonice auto-puteva u Sloveniji pokrivene ovim sistemom sekcijskog nadzora. Na auto-putu A1 kamere su postavljene na pravcima Logatec – Vrhnika (u smeru Ljubljane) i Podmilj – Ločica (u smeru Maribora, na delu sa trojanskim tunelima). Na auto-putu A2, sekcijski nadzor primenjuje se na deonicama Ljubljana Brod – Vodice (u smeru Kranja) i Grosuplje – Ivančna Gorica (u smeru Novog Mesta). Ove deonice su izabrane kao pilot projekat, a sistem možda bude proširen i na druge pravce ukoliko se pokaže efikasnim.

Kazne za prekoračenje brzine na auto-putevima u Sloveniji sada zavise od toga koliko je vozač premašio ograničenje. Za prekoračenje od 10 do 30 km/h, kazna iznosi 80 evra. Za prekoračenje od 30 do 40 km/h, vozači plaćaju 160 evra, dok je za 40 do 50 km/h iznad ograničenja iznos kazne 250 evra. Ukoliko se brzina prekorači za više od 50 km/h, slede visoke novčane kazne i kazneni bodovi, a za više od 60 km/h, kazna dostiže čak 1.200 evra.

Kako funkcioniše prosečno merenje brzine?

Za razliku od standardnih radara, novi sistem funkcioniše tako što jedna kamera registruje ulazak vozila na početku deonice, dok druga obeležava izlazak na kraju iste deonice. Sistem izračunava vreme potrebno da se pređe ta udaljenost i na osnovu toga određuje prosečnu brzinu. Ako, na primer, neko pređe deonicu dugu 10 kilometara za četiri minuta, prosečna brzina iznosi 150 km/h. Ako je ograničenje 130 km/h, vozač je prekršio pravilo, bez obzira na trenutnu brzinu pored same kamere.

Ovakav sistem ima za cilj da podstakne vozače na ravnomernu i sigurniju vožnju tokom cele deonice. Takođe, smanjuje mogućnost naglog kočenja i ubrzavanja neposredno pred i posle radara, što doprinosi većoj bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.

Šta vozači treba da znaju pre puta kroz Sloveniju?

Vozači iz regiona, ali i turisti koji prolaze kroz Sloveniju, treba da budu svesni novih pravila i mogućih kazni. Pre svega, važno je da se pridržavaju propisanih ograničenja brzine na svim deonicama, jer novi sistem kamera ne ostavlja prostor za izbegavanje sankcija putem privremenog usporavanja. Osim toga, kazne su značajne i mogu ozbiljno opteretiti budžet svakog vozača. Zbog toga je preporučljivo unapred se informisati o ograničenjima na planiranoj ruti i voziti u skladu sa pravilima.

Na kraju, novi sistem nadzora brzine na slovenačkim auto-putevima predstavlja još jedan korak ka većoj bezbednosti i kontroli saobraćaja. Ukoliko sistem pokaže dobre rezultate, može se očekivati i njegovo širenje na druge deonice, pa je važno da svi učesnici u saobraćaju budu informisani i odgovorni tokom vožnje.

Policija u Podgorici privela dva maloletnika nakon što su napali vršnjaka ispred kioska brze hrane 26. oktobra.

Dvojica maloletnika uhapšena su zbog sumnje da su izvršila napad u Podgorici na svog vršnjaka. Incident se dogodio 26. oktobra ispred kioska brze hrane, a prema policijskim izvorima, povređeni maloletnik zadobio je lakše telesne povrede. Napad je usledio nakon kraće verbalne rasprave između maloletnika.

Službe hitne pomoći prijavile su podgoričkoj policiji da je povređeni maloletnik, u pratnji roditelja, doveden kod njih zbog povreda koje je zadobio u ovom napadu. Zatim je upućen u zdravstvenu ustanovu na dalje lečenje. Policijski službenici su odmah preduzeli mere kako bi utvrdili sve okolnosti događaja i potpuno rasvetlili slučaj. O svemu je obavešten nadležni državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici.

Tok istrage i postupanje policije

Policija je uzela izjavu od povređenog maloletnika, koji je bio u pratnji roditelja prilikom dolaska u policijsku stanicu. Prikupljeni su svi dostupni dokazi, a preduzete su i druge aktivnosti radi utvrđivanja činjenica. Kao rezultat zajedničkog rada policije i tužilaštva, identifikovana su dva maloletnika osumnjičena za napad. Oni su dali izjave u policijskim prostorijama u skladu sa zakonskim procedurama.

Krivična istraga pokazala je sumnju da su dva maloletnika 26. oktobra, oko 17 časova, ispred kioska brze hrane u Podgorici, fizički napala svog vršnjaka nakon verbalne svađe. Povređeni je tom prilikom zadobio lakše telesne povrede, zbog čega je zatražena medicinska pomoć.

Pravni okvir i dalji postupak

Nadležni državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici ocenio je da radnje dva maloletnika predstavljaju bitne elemente krivičnog dela nasilničkog ponašanja. Zbog toga je naloženo lišavanje slobode za oba osumnjičena. Dva maloletnika će u zakonskom roku, uz krivičnu prijavu, biti privedena nadležnom državnom tužiocu na dalje postupanje.

Ovaj napad u Podgorici upozorio je javnost na problem nasilja među mladima i važnost brzog reagovanja nadležnih institucija. Policija i tužilaštvo nastavljaju rad na prikupljanju dokaza i utvrđivanju svih okolnosti, kako bi slučaj bio u potpunosti rasvetljen. U međuvremenu, povređeni maloletnik je nakon incidenta upućen na medicinsku negu, a istraga se vodi u skladu sa svim zakonskim procedurama za maloletnike.