Organizatori najavili premijere i koncerte povodom jubileja, događaji širom grada traju do 14. juna

Tribeca festival u Njujorku započeo je svoje 25. izdanje, saopštili su organizatori, ističući da će ovogodišnji program trajati do 14. juna i uključivati brojne filmske i muzičke događaje na više lokacija širom grada. Festival, pokrenut 2002. godine nakon napada 11. septembra sa ciljem revitalizacije Donjeg Menhetna, tokom godina prerastao je u jednu od vodećih kulturnih manifestacija u Njujorku.

Na ovogodišnjem festivalu biće prikazano oko 120 dugometražnih filmova, među kojima se nalazi 103 svetske premijere, kao i programi kratkog filma. Organizatori su najavili da će publika imati priliku da prisustvuje i raznovrsnim događajima iz oblasti muzike, podkasta, kao i prezentacijama iz sveta gejminga.

Među najavljenim svetskim premijerama je i otvarajući film festivala, najnovije ostvarenje reditelja Questlove-a o grupi Earth, Wind & Fire i njenom osnivaču Mauriceu Whiteu. Ova projekcija biće praćena nastupima grupe i The Roots nakon premijere. Takođe, planirana je i premijera dokumentarnog filma o pevačici Sari Bareilles, koja se nakon duže pauze vraća u studio kako bi snimila novi album. Nakon ovog prikazivanja, Sara Bareilles će održati poseban koncert.

Festival će biti zatvoren projekcijom filma o muzičarki i glumici Aliciji Keys, u kojem autorka govori o svom odrastanju i muzičkom putu od četvrti Hell’s Kitchen do pozornica Brodveja. Ova projekcija takođe uključuje i nastup umetnice.

Organizatori su naglasili da će tokom festivala biti održane i panel diskusije, industrijski seminari i drugi prateći programi, a sve projekcije i događaji raspoređeni su na više lokacija širom Njujorka. Festival tradicionalno okuplja filmske profesionalce, umetnike i publiku iz različitih oblasti, a ovogodišnji jubilej obeležen je posebnim naglaskom na priče vezane za Njujork, kao i na saradnju filmske i muzičke scene.

Prema najavi, kompletan program festivala i informacije o projekcijama dostupni su putem zvaničnih kanala.

Bivši predsednik SAD naveo da je iranski verski lider uključen u pregovore, dok traje međunarodni dijalog

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da je Iran pristao da nema nuklearno oružje, tokom gostovanja u podkastu “Pod Force One”. Tramp je precizirao da su američki zvaničnici u pregovorima sa iranskim verskim liderom Modžtabom Hamneijem.

“Već su se složili da neće imati nuklearno oružje”, rekao je Tramp u intervjuu, ne navodeći dodatne detalje o toku ili rezultatima pregovora.

U nastavku razgovora, Tramp se osvrnuo i na svoju komunikaciju sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom. Kako je naveo, imao je oštar razgovor sa Netanjahuom zbog izraelskog sukoba sa Libanom, ističući da nije zadovoljan aktuelnom situacijom. “Ne bih rekao da sam bio ljut. Bio sam pomalo uznemiren njegovim konstantnim sukobima sa Libanom, znate”, izjavio je Tramp, dodajući da ipak ima dobre odnose sa izraelskim premijerom.

Međunarodni posmatrači nisu zvanično potvrdili Trampove tvrdnje o iranskom odustajanju od nuklearnog oružja, dok se pregovori oko nuklearnog programa Irana nastavljaju u okviru šireg međunarodnog dijaloga.

Zvaničnici Hondurasa potvrdili hapšenje osumnjičenog za planiranje napada u regionu Bajo Aguan, istraga u toku

Vlasti Hondurasa saopštile su 3. juna 2026. godine da su uhapsile osobu za koju se veruje da je organizovala ubistvo 19 radnika na plantaži palmi u mestu Rigores, region Bajo Aguan. Prema navodima ministra bezbednosti Gerzona Velasqueza, uhapšeni je identifikovan kao Carlos Molina, poznat pod nadimkom ‘El Gato Negro’ ili ‘Crni Mačak’, i sumnjiči se za planiranje i logističku podršku napada.

Prema informacijama koje su izneli zvaničnici, incident se dogodio prošlog meseca, a napad je izvršilo najmanje šest osoba. Zvaničnici dodaju da ostali osumnjičeni za učešće u napadu još nisu privedeni. Ministar bezbednosti je izjavio da je Molina, star 27 godina, bio glavni organizator, dok istraga o drugim akterima i dalje traje.

Napad se dogodio u regionu Bajo Aguan, poznatom po sukobima rivalskih grupa oko kontrole plantaža palmi i ruta trgovine narkoticima. Izveštaji sa terena navode da su sukobi u ovom području učestali, zbog čega je region označen kao nestabilan.

Na dan kada se dogodio napad na radnike, pet policajaca iz Hondurasa je stradalo u blizini granice sa Gvatemalom. Zvaničnici nisu povezali ova dva incidenta, ali su potvrdili da su istrage u oba slučaja u toku.

Honduraski parlament je nedavno usvojio niz reformi u cilju suzbijanja nasilja i organizovanog kriminala u zemlji. Nove mere omogućavaju angažovanje vojske u poslovima javne bezbednosti i formiranje posebne jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala. Takođe, reforme predviđaju mogućnost klasifikacije kriminalnih grupa i narko-kartela kao terorističkih organizacija.

U poslednje vreme, Sjedinjene Američke Države su pojačale pritisak na latinoameričke zemlje da preduzmu odlučnije korake protiv kriminalnih grupa. U maju su SAD označile dve poznate brazilske kriminalne organizacije kao terorističke, što je izazvalo različite reakcije među državama regiona. Neke zemlje, poput Meksika i Brazila, izrazile su protivljenje ovim merama, dok su druge, uključujući Ekvador i Honduras, podržale strože pristupe.

Prema zvaničnim podacima, stopa ubistava u Hondurasu iznosi 24 na 100.000 stanovnika. Nadležni ističu da su borba protiv kriminala i jačanje bezbednosti prioriteti državnih institucija. Istraga o napadu na radnike na plantaži i dalje je u toku, a vlasti pozivaju građane na saradnju i dostavljanje informacija relevantnih za slučaj.