NASA potvrdila jedinstvenu pojavu kod komete 41P/Tuttle-Giacobini-Kresák, primećeno usporavanje i potom obrtanje rotacije tokom 2017. godine

Astronomi su, analizom arhivskih podataka, registrovali retku pojavu u kojoj je kometa promenila smer svoje rotacije, saopštila je američka svemirska agencija. Kometa, poznata kao 41P/Tuttle-Giacobini-Kresák, potiče iz spoljnog dela Sunčevog sistema i svakih 5,4 godine prolazi kroz unutrašnje delove Sunčevog sistema. Tokom prolaska oko Sunca 2017. godine, zabeleženo je značajno usporavanje brzine rotacije ove komete.

Prema rezultatima posmatranja, u martu 2017. kometa je rotirala brže, dok je u maju iste godine brzina rotacije bila tri puta manja. Daljom analizom slika iz decembra 2017. ustanovljeno je da se brzina rotacije ponovo povećala, što je istraživače navelo da zaključe da je došlo do gotovo potpunog zaustavljanja rotacije, a potom i promene smera okretanja.

Naučnici navode da je uzrok ovog fenomena verovatno toplota Sunca, koja je dovela do topljenja leda na površini komete. Oslobođeni gasovi formirali su mlazove koji su delovali kao mali potisnici, utičući na brzinu i smer rotacije. David Džuit, astronom sa Univerziteta u Kaliforniji, istakao je da je mala jezgra komete omogućila lakšu promenu rotacije pod uticajem ovih gasova.

Istraživači su objasnili da su mlazovi gasa najpre usporili dotadašnji smer rotacije, a zatim, nastavljajući da deluju, doveli do obrnutog okretanja jezgra komete. Prema dostupnim podacima, ovakva promena rotacije do sada nije zabeležena kod drugih kometa u Sunčevom sistemu.

NASA je objavila i animirani prikaz ovog procesa, baziran na prikupljenim podacima i umetničkoj interpretaciji. Ova posmatranja pružaju uvid u složenu dinamiku kretanja malih tela u Sunčevom sistemu i mogu doprineti boljem razumevanju kako Sunce utiče na komete tokom njihovih prolazaka kroz unutrašnje delove sistema.

Kometa 41P/Tuttle-Giacobini-Kresák ostaje predmet daljih istraživanja, a naučnici planiraju da prate njeno ponašanje tokom narednih prolazaka u blizini Sunca. Ovakva otkrića doprinose širem znanju o evoluciji i karakteristikama nebeskih tela koja kruže oko Sunca.

Kongresna komisija saopštila da su većina navoda protiv Šile Šerfilus-McCormick potvrđena, odluka o mogućim merama nakon pauze

Etička komisija Predstavničkog doma američkog Kongresa objavila je 27. marta 2026. da je u slučaju poslanice iz Floride, Šile Šerfilus-McCormick, potvrđena većina navoda o kršenju etičkih pravila. U saopštenju komisije navodi se da preporuke o mogućim disciplinskim merama neće biti donete pre završetka aprilske pauze u radu Kongresa.

Protiv poslanice Šerfilus-McCormick vode se optužbe koje uključuju navode o zloupotrebi federalnih sredstava tokom pandemije. Prema informacijama iz istražnih organa, optužena je za korišćenje dela sredstava iz federalnog fonda za hitne situacije (FEMA) u iznosu od pet miliona dolara u svrhu podrške sopstvenoj izbornoj kampanji. Zvanične optužbe su podignute u novembru prethodne godine, a poslanica je na sudu izjavila da nije kriva po navodima iz optužnice.

Etička komisija Kongresa je tokom istrage razmatrala više aspekata navodnog postupanja poslanice, a većina navoda je, prema saopštenju, potvrđena. Komisija je istakla da će preporuke o daljem postupanju i eventualnim merama biti razmatrane nakon završetka redovne kongresne pauze u aprilu.

U saopštenju komisije nije precizirano o kojim tačno pravilima se radi, niti su navedeni detalji o toku istrage. Poslanica Šerfilus-McCormick je prethodno javno izjavila da smatra da su optužbe neosnovane i odbacila je sve navode o nepravilnostima.

Slučaj je privukao pažnju javnosti zbog iznosa sredstava i navoda o korišćenju federalnog novca za ličnu političku korist. Komisija je naglasila da će dalja razmatranja biti sprovedena u skladu sa procedurama Kongresa, a konačna odluka o mogućim sankcijama očekuje se nakon pauze.

Ovo je ujedno jedan od retkih slučajeva u kojima etička komisija Kongresa javno potvrđuje većinu navoda tokom istrage, ali postupak još uvek nije završen. Dalji razvoj događaja i eventualne mere prema poslanici biće poznati nakon nastavka rada Kongresa.

Prema navodima iz tužbe, preživeli tvrde da je objavljivanje informacija dovelo do narušavanja privatnosti i traže odštetu od državnih organa i internet kompanije

Preživeli iz slučaja seksualne zloupotrebe čiji je počinilac bio Džefri Epstajn podneli su kolektivnu tužbu protiv bivše administracije Sjedinjenih Američkih Država i kompanije Google pred saveznim sudom u Kaliforniji. Oni navode da je Ministarstvo pravde SAD objavilo njihove lične podatke kroz javno dostupne dokumente, čime je, prema tužbi, prekršen savezni zakon o zaštiti privatnosti.

U tužbi, podnosioci ističu da je Ministarstvo pravde uklonilo njihove podatke nakon što su objavljeni krajem 2025. i početkom 2026. godine, ali da su digitalne platforme, uključujući Google, nastavile da distribuiraju te informacije. Prema navodima tužilaca, pojedini korisnici interneta su dolazili u kontakt sa ovim podacima i potom stupali u kontakt sa žrtvama putem telefona ili elektronske pošte, čime je, navode u tužbi, došlo do ugrožavanja bezbednosti i ponovnog psihološkog pritiska na preživele.

Ministarstvo pravde je objavilo više od tri miliona stranica dokumenata vezanih za istragu o Džefriju Epstajnu. Ova objava je usledila nakon što je američki Kongres usvojio zakon o transparentnosti dosijea o Epstajnu, koji je potpisao tadašnji predsednik Donald Tramp. Zakonom je predviđeno da svi odbranjeni materijali budu javno dostupni, a dokumentacija je objavljivana u nekoliko faza od decembra 2025. do početka 2026. godine.

Tužba preživelih zahteva najmanje 1.000 američkih dolara po članu kolektivne tužbe od strane državnih organa, kao i nepreciziran iznos odštete od strane kompanije Google. U navodima tužbe ističe se da su pojedine internet platforme odbile da uklone sporni sadržaj i time, prema navodima tužilaca, produžile period izloženosti ličnih podataka.

Prema navodima iz tužbe, preživeli su istakli da su nakon objave ličnih podataka dobijali pretnje i bili optuživani za saradnju sa Epstajnom, iako su, kako navode, sami bili žrtve njegovih dela.

Zvaničnici Ministarstva pravde nisu javno komentarisali podnošenje tužbe, dok kompanija Google nije izdala saopštenje povodom navoda iz sudskog postupka. Nije poznato kada će sud odlučivati o ovom predmetu niti da li će biti održano javno saslušanje.

Objava dokumenata izazvala je značajne reakcije u javnosti i otvorila pitanja o balansu između transparentnosti istražnih procesa i zaštite identiteta osetljivih grupa. Ovaj slučaj ukazuje na kompleksnost pravne i etičke regulative u digitalnom dobu, posebno u kontekstu objavljivanja velikih količina podataka i njihove dostupnosti na internetu.