Connect with us

Svet

Bivša američka senatorka Sinema potvrdila vezu sa članom obezbeđenja tokom sudskog spora

Sinema u pravnim dokumentima navela detalje odnosa, dok bivša supruga njenog partnera traži odštetu pred sudom u Severnoj Karolini

Published

2 months ago

on

pexels-photo-34817083

Sinema u pravnim dokumentima navela detalje odnosa, dok bivša supruga njenog partnera traži odštetu pred sudom u Severnoj Karolini

Bivša američka senatorka iz Arizone, Kirsten Sinema, izjavila je u pravnim dokumentima da je imala romantičnu vezu sa članom svog obezbeđenja tokom mandata u Kongresu. Ova informacija objavljena je u okviru sudskog procesa koji se vodi pred saveznim sudom u Severnoj Karolini, gde bivša supruga njenog partnera traži novčanu odštetu, navodeći da je Sinema odgovorna za kraj njihovog braka.

U tužbi podnetoj sudu, Heather Ammel tvrdi da je njen brak sa Matthewom Ammelom bio stabilan i ispunjen međusobnom naklonošću pre nego što je, kako navodi, Sinema započela odnos sa njenim tadašnjim suprugom, iako je bila upoznata sa njegovim bračnim statusom. Sinema je, u pisanom iskazu datom 7. marta, navela da je veza sa Matthewom Ammelom postala romantična i intimna krajem maja 2024. godine, a da je fizička bliskost uspostavljena tokom narednih meseci na više lokacija, uključujući Kaliforniju, Njujork, Kolorado, Arizonu i Vašington, D.C. Prema navodima iz tužbe, supružnici Ammel su se razdvojili u novembru 2024. godine.

Pravni postupak se vodi u Severnoj Karolini, jednoj od retkih američkih saveznih država čiji zakon dozvoljava bivšim supružnicima da tuže treću stranu za takozvano „otuđenje naklonosti“, odnosno da traže odštetu zbog navodnog narušavanja bračne zajednice.

Sinema u svom iskazu odbacuje tvrdnje da je svesno komunicirala sa Matthewom Ammelom dok je boravio u Severnoj Karolini ili dok je bio sa porodicom. Njena pravna zastupnica, u podnesku sudu, navodi da je Sinema poslala poruku Matthew-u Ammelu tek nakon što je on pronašao novo mesto za život i kada, prema njenim navodima, brak više nije postojao.

U pravnom odgovoru, advokat Sineme tvrdi da njeno ponašanje u vezi sa Matthewom Ammelom nema značajnu vezu sa Severnom Karolinom i ističe da, prema njihovom mišljenju, poruka koju je poslala nije mogla uticati na razvod ili presudno promeniti situaciju u braku.

Do sada nije poznato kada će sud doneti odluku o prihvatljivosti tužbe, a svi navodi iz tužbe i odgovora predstavljaju stavove strana u postupku. Bivša senatorka Sinema je mandat u Senatu završila početkom 2025. godine, nakon što je prethodno predstavljala Arizonu i u Predstavničkom domu.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Evropska komisija predstavila strategiju za energetsku nezavisnost i podršku Ukrajini

Ursula fon der Lajen izložila planove pred Evropskim parlamentom, naglasila važnost bezbednosti na Bliskom istoku

Published

2 minutes ago

on

May 1, 2026

By

Ursula fon der Lajen izložila planove pred Evropskim parlamentom, naglasila važnost bezbednosti na Bliskom istoku

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je 21.12.2023. pred Evropskim parlamentom strategiju Evropske unije u odgovoru na krizu na Bliskom istoku, energetske izazove i nastavak finansijske pomoći Ukrajini, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Fon der Lajen je naglasila potrebu za većom ekonomskom i energetskom nezavisnošću Evrope, kao i vojnom spremnošću u aktuelnim globalnim okolnostima.

U obraćanju je potvrđeno da je Evropska unija ispunila obećanje o kreditu od 90 milijardi evra za Ukrajinu, pri čemu će prva tranša od 45 milijardi biti isplaćena tokom drugog kvartala 2026. godine. Jedna trećina sredstava biće namenjena budžetskim potrebama, dok će dve trećine biti direktno usmerene na odbranu, uključujući i paket od 6 milijardi evra za nabavku dronova.

Fon der Lajen je istakla i usvajanje dvadesetog paketa sankcija protiv Rusije, koji, kako je navela, dodatno ograničava tehnološke i energetske tokove, navodeći ga kao korak ka “digitalnoj gvozdenoj zavesi”. Kada je reč o Bliskom istoku, predsednica Evropske komisije izrazila je nadu u održavanje primirja u Iranu i Libanu, naglašavajući važnost slobode plovidbe u Ormuskom prolazu bez dodatnih taksi. Dodala je da svaki mirovni sporazum mora uzeti u obzir iranski nuklearni i balistički program.

Govoreći o posledicama sukoba na globalno tržište energenata, Fon der Lajen je navela da je Evropska unija u poslednjih 60 dana platila 27 milijardi evra više za uvoz fosilnih goriva, bez povećanja količine isporučene energije. Ona je poručila da je rešenje u razvoju domaćih, čistih izvora energije, uključujući obnovljive izvore i nuklearnu energiju, izdvajajući Švedsku kao primer gde povećanje cene gasa minimalno utiče na cenu struje zbog visokog procenta energije iz nuklearnih i obnovljivih izvora.

Najavljeno je da će Evropska komisija do leta 2024. godine predstaviti Akcioni plan za elektrifikaciju sa ambicioznim ciljevima, kako bi se povećala energetska otpornost i smanjila zavisnost od uvoza.

Pročitaj još

Svet

EUvsDisinfo upozorava na nove ruske dezinformacije o navodnim nuklearnim vežbama Poljske i Francuske

Nijedan zvanični izvor nije potvrdio tvrdnje o simuliranim udarima na Kalinjingrad i Lenjingrad, ističe se u saopštenju

Published

3 minutes ago

on

May 1, 2026

By

Nijedan zvanični izvor nije potvrdio tvrdnje o simuliranim udarima na Kalinjingrad i Lenjingrad, ističe se u saopštenju

EUvsDisinfo je upozorio na širenje novih ruskih dezinformacija koje tvrde da Poljska i Francuska pripremaju nuklearne vežbe sa simuliranim udarima na ruske oblasti Kalinjingrad i Lenjingrad. Prema navodima, ova informacija potiče sa prokremljskih kanala i deo je šire kampanje stranog informacionog manipulisanja i mešanja (FIMI).

Kako je saopšteno, tvrdnje o pripremama nuklearnih vežbi nemaju nikakvu javno dostupnu dokaznu osnovu i izgledaju kao potpuno izmišljene. Ni Poljska, ni Francuska, ni NATO nisu potvrdili postojanje ovakvih planova. Zvanično, NATO sprovodi vežbe povezane sa nuklearnim oružjem u svrhu samoodbrane, uz transparentnost i fokus na koordinaciju snaga.

Prema izveštaju, ovakve dezinformacije deo su šire taktike prokremljskih izvora, koji rutinski predstavljaju NATO kao agresora i optužuju Alijansu za provociranje Rusije. Takođe, navodi se da prokremljski narativi recikliraju mitove o navodnom obećanju da se NATO neće širiti, o opkoljavanju Rusije i traženju direktne konfrontacije.

EUvsDisinfo naglašava da ovakvi narativi izvrću stvarnost, podsećajući da je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, dok NATO ostaje odbrambeni savez čija podrška Ukrajini predstavlja odgovor na rusku agresiju. Predstavljanje NATO-a kao ratnohuškačke organizacije, kako se navodi, ima za cilj skretanje odgovornosti sa Kremlja, stvaranje osećaja zapadnog neprijateljstva i opravdavanje militarizacije i eskalacije sopstvene strane.

Lažna informacija o navodnim vežbama prvobitno se pojavila na prokremljskom sajtu na ruskom jeziku.

Pročitaj još

Svet

Sjedinjene Američke Države uvele sankcije protiv 35 subjekata povezanih sa Iranom

Zvaničnici saopštili da je demontirana mreža za ilegalni transfer milijardi dolara, što utiče na iranski režim

Published

13 minutes ago

on

May 1, 2026

By

Zvaničnici saopštili da je demontirana mreža za ilegalni transfer milijardi dolara, što utiče na iranski režim

Sjedinjene Američke Države saopštile su da su preduzele mere protiv 35 entiteta i pojedinaca koji su upravljali prikrivenom finansijskom mrežom povezanoj sa iranskim režimom. Akcija, koja je deo šire strategije „maksimalnog pritiska“ na Teheran, sprovedena je u okviru međunarodne koordinacije, navedeno je u zvaničnom saopštenju.

Prema navodima, sankcionisani subjekti omogućavali su transfer desetina milijardi dolara uz izbegavanje međunarodnih sankcija, koristeći takozvane „bankarske sisteme u senci“. Ove finansijske kanale koristile su iranske vojne snage, posebno Islamska revolucionarna garda, za pristup međunarodnim sredstvima, pranje prihoda od prodaje nafte, nabavku osetljivih komponenti za naoružanje i finansiranje proiranskih grupa širom Bliskog istoka.

„Sjedinjene Države će dodatno poremetiti ilegalne tokove novca koji finansiraju maligne aktivnosti Irana. Nećemo posustati u našim naporima da Iranu i njegovim posrednicima uskratimo resurse koje koriste za ugrožavanje američkih interesa i regionalne stabilnosti“, navodi se u saopštenju.

Zvaničnici su istakli da ova mera dolazi u trenutku pojačanih tenzija u regionu i da je cilj potpuno demontiranje takozvanog „bankarstva u senci“. Analitičari ocenjuju da je reč o jednom od najtežih finansijskih udaraca na Teheran u poslednjih nekoliko godina, čime se prostor za delovanje Islamske revolucionarne garde dodatno sužava.

Administracija SAD naglasila je da će nastaviti sa primenom svih dostupnih sredstava, uključujući vojne i finansijske mere, kako bi ograničila pristup iranskog režima globalnoj ekonomiji i sprečila dalje razvijanje balističkog programa.

Pročitaj još

U Trendu