Američka vojska najavila obnovu slobode plovidbe, Iran tvrdi da je sprečio ulazak američkih brodova

Sjedinjene Američke Države započele su operaciju bezbednog izvlačenja brodova iz Ormuskog moreuza 17.06.2024, nakon najave američkog predsednika Donalda Trampa, saopšteno je iz vojnih izvora. Istovremeno, iranska mornarica tvrdi da je sprečila ulazak američkih i izraelskih razarača u ovu stratešku pomorsku rutu.

Prema zvaničnim informacijama, iranska državna novinska agencija prenela je da je mornarica, posle upozorenja, onemogućila ulazak „neprijateljskih razarača“ u Ormuski moreuz. Američka Centralna komanda potvrdila je da će njihove snage obnavljati slobodu plovidbe za komercijalni saobraćaj kroz moreuz, ističući važnost ove misije za regionalnu bezbednost i globalnu ekonomiju.

Admiral Bred Kuper izjavio je da podrška odbrambenoj misiji ostaje neophodna, uz napomenu da se održava i pomorska blokada.

Napetosti su dodatno porasle nakon što su iranske vlasti saopštile da su ispalile dve rakete na američki ratni brod u blizini ostrva Jask, navodeći da je brod ignorisao upozorenja i potom se povukao iz područja. Ove tvrdnje prate informacije da je Ormuski moreuz gotovo prazan, sa samo jednim sankcionisanim tankerom, dok su komercijalni brodovi izostali iz saobraćaja u jutarnjim časovima.

Portparolka Ujedinjenih nacija Karlota Volf upozorila je na pogoršanje humanitarne situacije usled poremećaja u transportu humanitarne pomoći prema Sudanu i Libanu, što dodatno komplikuje stanje u regionu. Prema podacima UN, troškovi transporta pomoći u Sudanu su se udvostručili, a zalihe su prepolovljene.

U odvojenom incidentu, iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi prebačena je prošle nedelje iz zatvora u bolnicu u kritičnom stanju. Porodica i pristalice apeluju na vlasti da joj omoguće adekvatnu medicinsku negu.

“Naša podrška ovoj odbrambenoj misiji je neophodna za regionalnu bezbednost i globalnu ekonomiju, jer takođe održavamo pomorsku blokadu”, izjavio je admiral Bred Kuper, komandant Centralne komande SAD.

Japan ulazi u ozbiljnu potragu za tragovima vanzemaljskog života. Kako prenose japanski mediji, grupa astronoma pokrenula je prvu nacionalnu inicijativu posvećenu projektu SETI – istraživanju mogućih signala inteligentnih civilizacija u svemiru.

Na čelu inicijative nalazi se astrofizičar Šinja Narusava, koji veruje da je potraga za vanzemaljcima sledeći logičan korak u razvoju nauke u Japanu.

„Uveren sam da nismo sami u svemiru. Uzbudljivo je što tu ideju sada pretvaramo u konkretna istraživanja“, poručio je Narusava.

Fokus na čuveni „Wow!“ signal

Prva velika posmatranja planirana su za sledeće leto, kada će istraživači usmeriti instrumente ka sazvežđu Strelac. Upravo iz tog pravca potiče čuveni Wow! signal, zabeležen još 1977. godine.

Ovaj signal, koji je registrovao Univerzitet Ohajo Stejt, i danas važi za jedan od najozbiljnijih kandidata za potencijalni dokaz vanzemaljske komunikacije, iako njegovo poreklo nikada nije definitivno objašnjeno.

Plan: mreža antena i globalna saradnja

Japanski tim planira da organizuje posmatranja iz opservatorije Misato, ali i da dugoročno izgradi čitavu mrežu antena širom zemlje. Cilj je kontinuirano praćenje radio-signala, što bi moglo značajno povećati šanse za otkrivanje neobičnih pojava.

Takođe, upućen je poziv naučnicima širom sveta da se uključe i usmere svoje instrumente ka istom delu neba, kako bi se podaci uporedili i analizirali na globalnom nivou.

Više od nauke – i poruka čovečanstvu

Osim same potrage za vanzemaljskim životom, istraživači ističu i širu poruku projekta. Kako navodi Narusava, razmišljanje o drugim civilizacijama može pomoći ljudima da drugačije sagledaju sopstvenu planetu.

Ideja je da potraga za životom van Zemlje podstakne i dublje razumevanje života na Zemlji – posebno u vremenu kada je svet suočen sa brojnim konfliktima.

Iako konačan odgovor još nije na vidiku, Japan sada aktivno ulazi u globalnu trku za jedno od najvećih pitanja čovečanstva: da li smo zaista sami u svemiru?

Press.rs

Iranske vlasti potvrdile izvršenje smrtnih kazni, presude potvrđene od strane Vrhovnog suda, protesti u zemlji traju od decembra

Iranske vlasti saopštile su da su izvršile smrtne kazne nad trojicom muškaraca koji su proglašeni krivim za učešće u protestima protiv vlade u decembru i januaru. Prema informacijama objavljenim na zvaničnom portalu pravosuđa, presude su sprovedene nakon što je Vrhovni sud Irana potvrdio odluke nižih sudova.

Prema navodima iranskog pravosuđa, Mehdi Rassouli i Mohammad Reza Miri su osuđeni zbog, kako je navedeno, uloge u neredima u gradu Mašhad na severoistoku zemlje. U saopštenju se navodi da su obojica optuženi za upotrebu molotovljevih koktela i hladnog oružja, kao i za podsticanje drugih na nasilje i direktno učešće u incidentu koji je doveo do smrti jednog pripadnika snaga bezbednosti. Vlasti su dodatno navele da su pomenuti muškarci povezani sa izraelskom obaveštajnom službom, ali nezavisni izvori nisu mogli potvrditi ovu tvrdnju.

Treći osuđeni, Ebrahim Dolatabadi, proglašen je jednim od glavnih organizatora protesta u istom gradu. Prema informacijama iranskog pravosuđa, tokom tih događaja došlo je do sukoba u kojima su, kako se navodi, stradali i pripadnici bezbednosnih snaga. Egzekucija je izvršena nakon potvrde presude na najvišoj sudskoj instanci.

Talasi protesta u Iranu započeli su u decembru prošle godine, prvenstveno zbog povećanja životnih troškova, a kasnije su se proširili i na druge gradove. Prema navodima iranskih vlasti, protesti su u početku bili mirni, ali su kasnije, prema njihovim tvrdnjama, prerasli u nasilje pod uticajem inostranih faktora.

Prethodnog meseca, nekoliko organizacija za ljudska prava izvestilo je o slučaju Bita Hemmati, za koju se veruje da je prva žena osuđena na smrtnu kaznu u vezi sa ovim protestima, ali detalji nisu potvrđeni iz zvaničnih izvora.

Iranska vlada je saopštila da je tokom protesta, čiji je vrhunac bio u januaru, došlo do velikog broja žrtava i nasilnih incidenata, za koje odgovornost pripisuje “terorističkim aktima” i delovanju stranih država. Istovremeno, međunarodne organizacije i grupe za ljudska prava izražavaju zabrinutost zbog povećanja broja egzekucija u Iranu, navodeći da je ova zemlja među državama sa najviše izvršenih smrtnih kazni na svetu.

U odvojenom incidentu, iranske vlasti su prethodnog dana izvele egzekuciju muškarca osuđenog za ubistvo tokom protesta koji su se dešavali 2022-2023. godine, nakon smrti Mahse Amini. Prema međunarodnim izveštajima, ukupni broj egzekucija u zemlji i dalje izaziva pažnju svetske javnosti i organizacija za ljudska prava.