Policija i vatrogasne službe sprovode istragu o uzroku dok evakuisani čekaju povratak u stanove

Tri osobe su poginule, a četiri su povređene u požaru koji je izbio u hodniku devetospratne stambene zgrade u centru Moskve, prema zvaničnom saopštenju ruskog Ministarstva za vanredne situacije. Vatrogasno-spasilačke jedinice su, tokom intervencije, uspele da spasu 19 ljudi, među kojima je i petoro dece.

Požar je izbio na balkonu na drugom spratu, a vatra je zahvatila još nekoliko spratova. U gašenju je učestvovalo 86 vatrogasaca i 23 vozila specijalizovane opreme. Požar je lokalizovan, a ekipe i dalje rade na terenu kako bi procenile bezbednost zgrade.

“Tačan uzrok požara biće utvrđen na osnovu rezultata istrage o protivpožarnoj bezbednosti”, saopštila je policija. Nadležne službe su najavile sprovođenje detaljne istrage kako bi se utvrdile sve okolnosti nesreće.

Stanari evakuisanih stanova čekaju procenu nadležnih organa kako bi, nakon što bude potvrđena bezbednost, mogli da se vrate u svoje domove.

Lekari sprovode hitno lečenje nakon što su utvrdili teške povrede jednjaka, istraga o okolnostima incidenta je u toku

Četvorogodišnja devojčica hospitalizovana je u kritičnom stanju u Kaliforniji nakon što je progutala bateriju veličine dugmeta, saopšteno je iz bolnice. Incident se dogodio pre nešto više od dve nedelje, a kako navode roditelji, dete je u početku imalo povišenu temperaturu i druge simptome zbog kojih je zatražena medicinska pomoć.

Prema navodima majke, lekari su isprva sumnjali na virusnu infekciju, ali se stanje devojčice pogoršalo. Nakon dodatnih pregleda i rendgenskog snimanja, otkriveno je da se mala baterija zaglavila u stomaku deteta, uzrokujući ozbiljna oštećenja jednjaka, svega nekoliko milimetara udaljena od pluća.

Lekari su odmah uklonili bateriju, ali su posledice bile ozbiljne zbog hemijske reakcije izazvane kontaktom baterije sa pljuvačkom, što je dovelo do opekotina i perforacije jednjaka. Dete je potom prebačeno na intenzivnu negu i trenutno se nalazi u komi, dok lekari nastavljaju borbu za njen život.

Roditelji navode da nisu sigurni kako je devojčica došla do baterije, niti kada ju je progutala. “Nešto tako malo izazvalo je nešto tako veliko”, izjavila je majka devojčice. Istraga o ovom slučaju je u toku, a lekari apeluju na roditelje da obrate pažnju na potencijalno opasne predmete u domaćinstvu.

Stručnjaci analiziraju tok pregovora, diplomatske inicijative i eskalaciju napetosti između Vašingtona i Teherana

Tokom 2025. godine, odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Irana obeleženi su nizom važnih događaja i promena u pristupu, što je uticalo na bezbednosnu i političku situaciju u regionu. Hronologija ovih događaja pruža uvid u uzroke i posledice koji oblikuju trenutne tenzije.

Nakon što je Donald Tramp 20. januara 2025. godine preuzeo predsedničku funkciju, njegova administracija obnovila je politiku “maksimalnog pritiska” s ciljem da primora Iran na novi nuklearni sporazum i ograniči njegov regionalni uticaj. Tramp je naglasio da neće tolerisati razvoj nuklearnog oružja u Iranu i istakao da su moguće sve opcije, uključujući vojnu akciju, ukoliko diplomatija ne bude uspešna.

Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, 7. februara 2025. godine, ocenio je predložene pregovore sa Sjedinjenim Državama kao “neinteligentne, nemudre i nečasne”. Sledećeg meseca, savetnik vrhovnog vođe, Ali Larijani, izjavio je da će Iran biti prinuđen da razvija nuklearno naoružanje u slučaju napada od strane SAD ili Izraela. Predsednik Tramp je 7. marta 2025. godine poslao pismo Hamneiju sa predlogom za novi nuklearni sporazum, na šta je iranski vrhovni vođa odgovorio da pojedine vlade pregovaraju kako bi nametnule svoja očekivanja.

Situacija je dodatno eskalirala 15. marta 2025. godine, kada su Sjedinjene Države pokrenule intenzivne vazdušne napade na Hute u Jemenu, članove takozvane “Osovine otpora” povezane sa Iranom. U aprilu iste godine, direktor Organizacije za atomsku energiju Irana, Mohammad Eslami, najavio je planove za izgradnju dodatnih nuklearnih elektrana, dok je Iran predložio korake za deeskalaciju, uključujući ograničavanje aktivnosti određenih savezničkih grupa.

Početkom aprila 2025. godine najavljeni su direktni pregovori između SAD i Irana u Omanu, ali je Teheran potvrdio da će razgovori biti indirektni. Prva runda održana je 12. aprila, uz posredovanje omanskog ministra spoljnih poslova, dok je druga runda 19. aprila organizovana u Italiji, gde su delegacije imale i kratki direktni susret. Treća runda pregovora održana je 26. aprila, zajedno sa razgovorima na ekspertskom nivou. U isto vreme, Francuska je upozorila na mogućnost pokretanja “snapback” mehanizma za vraćanje sankcija Iranu ukoliko ne dođe do sporazuma.

U maju 2025. godine, istraživanje javnog mnjenja u Sjedinjenim Državama pokazalo je da većina Amerikanaca podržava bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja. Prvog maja, američki sekretar odbrane Pit Hegset izjavio je da će Iran snositi posledice zbog podrške napadima Huta na trgovačke brodove, dok je predsednik Tramp najavio moguće sekundarne sankcije za subjekte koji sarađuju sa Iranom.

Analitičari ističu da precizno praćenje hronologije pomaže u razumevanju uzroka i logike događaja, kao i identifikaciji ključnih trenutaka koji su uticali na razvoj situacije. “Hronologija nije samo beleženje prošlosti, već način da se sagleda čitava priča, od uzroka do posledica koje se osećaju i danas”, navodi se u stručnoj analizi.