Bivši predsednik SAD kritikovao NATO zbog pasivnosti, Iranska revolucionarna garda najavila odgovor na pretnje

Donald Tramp, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je da će Iran snositi ozbiljne posledice ukoliko ne pristane na ultimatum u vezi sa svojim energetskim postrojenjima. U razgovoru za izraelski Kanal 13, Tramp je naglasio da će ishod biti “veoma dobar” za Sjedinjene Američke Države, dodajući da se očekuje “potpuno uništenje Irana” ukoliko Teheran ne popusti pod pritiskom.

Tramp je u istoj izjavi uputio kritike članicama NATO saveza zbog nedostatka aktivnosti prema Iranu, ocenivši da “zemlje NATO-a ne rade ništa”, što je, kako je naveo, velika šteta. On je dodao da je Iran, prema njegovim rečima, “bio veoma loš 47 godina” i da sada “dobija zasluženu kaznu”.

Na ove pretnje reagovala je Iranska revolucionarna garda, koja je saopštila da će, u slučaju američkog napada na energetska postrojenja, doći do potpunog zatvaranja Ormuskog moreuza. U zvaničnom saopštenju navedeno je i da će kompanije u regionu gde Sjedinjene Američke Države imaju udeo biti “potpuno uništene”, kao i da će energetska postrojenja u državama regiona u kojima postoje američke baze postati “legitimne mete” iranskih snaga.

Prethodno je Tramp postavio rok od 48 sati za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, zapretivši uništenjem iranskih energetskih postrojenja ukoliko se to ne desi.

Sukobi su dodatno eskalirali nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael 28. februara izveli, kako je saopšteno, “preventivne napade” na Iran, posle neuspelih pregovora o iranskom nuklearnom programu. Kao odgovor, Iran je pokrenuo masovne udare na mete povezane sa SAD i Izraelom širom regiona Bliskog istoka.

“Zemlje NATO-a ne rade ništa, što je velika šteta”, izjavio je Donald Tramp u intervjuu, dok je Iranska revolucionarna garda poručila da će “u slučaju američkog napada sve američke baze i interesi u regionu biti legitimne mete”.

Američka društvena i politička scena otvoreno raspravlja o intervenciji u Iranu, dok je u Rusiji kritika rata protiv Ukrajine podložna krivičnom gonjenju

Javna debata o opravdanosti i posledicama američkog napada na Iran intenzivno se vodi širom Sjedinjenih Američkih Država i političkog Zapada. Građani, političari i stručnjaci otvoreno iznose mišljenja i kritikuju odluke aktuelne administracije, uključujući i predsednika Donalda Trampa. U fokusu su ekonomske posledice, poput skoka cena nafte, kao i bezbednosni rizici vezani za moguće naoružavanje Irana nuklearnim oružjem.

Američki sistem omogućava iznošenje različitih stavova, što je potvrđeno i otvorenom ostavkom direktora nacionalnog centra za borbu protiv terorizma, koji je javno osporio ocenu da Iran trenutno predstavlja pretnju za Sjedinjene Države. Njegova objava izazvala je dodatnu debatu u društvu, dok američki političari, poput senatora Lindsija Grama, ističu da su određene odluke sprečile eskalaciju sukoba. Prema dostupnim informacijama, aktuelna debata ne utiče direktno na vojne operacije, ali bi mogla imati posledice na politički rejting pojedinih aktera tokom narednih izbora.

Za razliku od otvorenosti u SAD, u Rusiji je od početka sukoba sa Ukrajinom uveden strog režim kontrole javnog govora. Upotreba termina „rat“ zabranjena je krivičnim zakonom, a svaki pokušaj kritike vojne kampanje ili vlasti može dovesti do zatvorskih kazni. Veliki broj novinara, komentatora i građana već je utamničen zbog protivljenja zvaničnoj politici. Javna debata o razlozima, ciljevima i posledicama rata faktički ne postoji, a svaki oblik neslaganja tretira se kao podrivanje bezbednosti zemlje.

Poređenje ova dva društvena okvira naglašava značaj slobode izražavanja i javne debate u demokratijama. Otvorenost u kritici i preispitivanju odluka smatra se ključnom vrednošću koja razlikuje političke sisteme. U kontekstu trenutnih globalnih sukoba, razlike u javnoj komunikaciji i mogućnosti kritike predstavljaju važan faktor u oblikovanju društva i političkih procesa.

Nemačka policija vodi istragu, u kući tokom incidenta bilo četvoro dece

Muškarac (49) osumnjičen je da je u porodičnoj kući u blizini Hanovera ubio svoju partnerku (38) i teško povredio njihovu ćerku (13), saopšteno je iz policijskih izvora. Do incidenta je došlo u ponedeljak u 2.10 časova, kada je maloletni sin (15) prijavio da je otac napao majku.

Policijska ekipa je odmah upućena na adresu u ulici Rebrink, gde je osumnjičeni zatečen ispred kuće i predao se bez otpora. Unutar kuće, policajci su pronašli ženu (38) bez znakova života. Hitna pomoć je pokušala reanimaciju, ali je preminula na licu mesta usled zadobijenih povreda.

Takođe, u domu je zatečena njihova ćerka (13) sa teškim telesnim povredama opasnim po život, a prema navodima policije, i ona je bila napadnuta od strane oca. Devojčica je hitno prebačena u bolnicu.

Policija je iz kuće evakuisala i dečaka (15) koji je prijavio napad, kao i još dvoje maloletne dece koja su se nalazila u objektu tokom incidenta.

Osumnjičeni je lišen slobode, a istraga o okolnostima ovog teškog krivičnog dela je u toku. “Istraga je u toku”, saopšteno je iz policije.