Američki vojni zvaničnici ubrzano pripremaju operativne planove, dok Havana najavljuje odbranu u slučaju napada

Pentagon je u poslednjim danima intenzivirao pripreme za moguću vojnu operaciju na Kubi, navode izvori upoznati sa planiranjem, dok administracija predsednika Donalda Trampa razmatra naredne korake u odnosima sa ovom karipskom državom. Dva anonimna izvora potvrdila su da se radi o konkretnim vojnim merama koje bi mogle biti sprovedene u kratkom roku, ukoliko američki predsednik izda zvaničnu naredbu.

Ova mogućnost dolazi nakon što su početkom godine odnosi između Vašingtona i Havane dodatno pogoršani, posebno nakon ograničenja američkih isporuka nafte Kubi, što je deo šire strategije pritiska na tamošnju vlast. Prema dostupnim informacijama, američko Ministarstvo odbrane i Južna komanda SAD nisu još uvek komentarisali navode o pripremi vojne operacije.

Prvi izveštaji o potencijalnoj eskalaciji pojavili su se nakon što su interni dokumenti procureli u javnost, a potom su o njima razgovarali i politički krugovi u Vašingtonu. Zvaničnici obe zemlje potvrdili su da su u ranoj fazi pregovora u pokušaju da pronađu rešenje za trenutnu krizu, ali ostaje nepoznato kolika je spremnost na ustupke sa obe strane.

Iako je pažnja američke administracije poslednjih nedelja bila usmerena na sukob sa Iranom, tenzije u odnosima sa Kubom dodatno su pojačane. Predsednik Tramp izjavio je da bi Sjedinjene Države mogle “preuzeti Kubu” u nekom obliku, naglašavajući da ima slobodu da odluči o daljim potezima.

Kubanski predsednik Migel Dijaz Kanel izjavio je da će se njegova zemlja braniti u slučaju američke intervencije: “Borićemo se, branićemo se, i ako padnemo u borbi, umreti za otadžbinu znači živeti”, rekao je u intervjuu.

Dodatnu zabrinutost izazvala je i tajna američka operacija iz januara, kada je iz Venecuele izvučen bivši predsednik Nikolas Maduro, što je podstaklo nagađanja da bi Kuba mogla biti sledeća meta. Amerikanska blokada isporuka nafte dodatno je pogoršala ekonomsku i energetsku situaciju na ostrvu i povećala političke tenzije.

Policija vodi istragu, otac osumnjičenog priveden, troje povređenih u kritičnom stanju prema navodima zvaničnika

Devet osoba, uključujući osmoro dece, ubijeno je u oružanom napadu koji se dogodio 4.6.2024. oko 13:30 u osnovnoj školi u Kahramanmarašu, Turska, saopštili su zvanični izvori. Osumnjičeni je maloletni učenik osmog razreda star 14 godina, čiji je otac bivši policajac.

Prema navodima policije, osumnjičeni je u školu došao sa pet pištolja i sedam okvira municije, za koje se pretpostavlja da ih je uzeo od oca, i oružje uneo u rancu. Napad se dogodio dok su učenici iz jutarnje smene napuštali školu, a đaci popodnevne smene pristizali. Potom je osumnjičeni ušao u dve učionice i počeo da puca na prisutne.

Nakon napada, osumnjičeni je izvršio samoubistvo. U incidentu je povređeno još 13 osoba, od kojih su troje u kritičnom stanju, navode zdravstvene službe. “Dečakov otac je bivši policajac. Verujemo da je oružje uzeto iz kuće. Priveden je i zatraženo je određivanje pritvora”, izjavio je guverner Kahramanmaraša Mukerem Unluer.

Policija je nakon obavljenog uviđaja telo maloletnog osumnjičenog iznela iz škole uz mere posebne bezbednosti, zbog okupljanja građana ispred objekta. Saobraćaj i rad škole su privremeno obustavljeni dok traje istraga.

Zvaničnici podsećaju da je ovo drugi napad na školu u Turskoj u poslednjih 48 sati. Policija je 3.6.2024. intervenisala u tehničkoj školi u Sivereku, gde je devetnaestogodišnji bivši učenik otvorio vatru i povredio 16 osoba pre nego što je izvršio samoubistvo tokom policijske intervencije.

Finansijski analitičari navode da investitori ostaju optimistični, iako rat u Iranu utiče na inflaciju i cene energenata

Indeks S&P 500 zabeležio je novu rekordnu vrednost u sredu, pokazujući otpornost američkog berzanskog tržišta uprkos zabrinutostima zbog sukoba u Iranu i rastuće inflacije. Prema izveštajima sa berze, investitori su nastavili sa ulaganjem i pored povećanja cena energenata i ekonomskih posledica konflikta na Bliskom istoku.

Ova berzanska uzlazna kretanja predstavljaju zaokret u odnosu na kraj marta, kada je indeks Dow Jones Industrial Average ušao u tzv. ‘korektivnu teritoriju’, što označava pad od najmanje 10% u odnosu na prethodni najviši nivo. Tokom tog perioda, tržište je pretrpelo pet uzastopnih nedelja gubitaka, što je dodatno podstaklo neizvesnost među investitorima.

Sukob u Iranu imao je uticaj na američku ekonomiju, posebno kroz rast cena goriva i povećanje inflacije, navode analitičari. Ipak, tržište akcija pokazalo je otpornost, delom zahvaljujući očekivanjima da će se situacija na Bliskom istoku stabilizovati. Prema rečima jednog od vodećih analitičara sa Volstrita, postoje uverenja da bi trenutni ekonomski uticaji mogli biti privremeni, pod uslovom da dođe do deeskalacije.

Iako su Sjedinjene Američke Države ove nedelje uvele blokadu iranskih luka, na tržištu preovlađuje stav da bi sukob mogao uskoro da se smiri. Jedan od analitičara je naveo da postoji konsenzus među investitorima da bi ekonomske posledice mogle biti ograničene i kratkoročne.

Prema izjavama sa lica mesta, predsednik SAD je tokom intervjua izjavio da je sukob u Iranu “veoma blizu kraja”. Drugi analitičari smatraju da bi konflikt u regionu Bliskog istoka mogao da potraje još nekoliko nedelja, ali ne očekuju duže trajanje. Istaknuto je i da investitori računaju na ponovno otvaranje strateški važnog moreuza Hormuz, koji je ključno mesto za globalni izvoz nafte i drugih sirovina.

Nakon značajnog pada u martu, vodeći američki berzanski indeksi su se oporavili, a S&P 500 i Nasdaq Composite su blizu zatvaranja na rekordnim nivoima. U kasnim popodnevnim satima, indeks S&P 500 bio je u porastu za 55 poena, što predstavlja rast od 0,8% i vrednost iznad prethodnog rekorda od 6.979 poena iz januara ove godine.

Tržišni posmatrači napominju da ostaje neizvesno kako će se dalje razvijati situacija u Iranu i kakav će biti dugoročni ekonomski uticaj, ali trenutni pokazatelji ukazuju na stabilizaciju investicionih tokova.