Iranski zvaničnici ističu da bi svaki napad na nuklearne objekte bio kršenje međunarodnog prava i najavljuju proporcionalan odgovor

Iranski zvaničnici saopštili su da će Iran žestoko odgovoriti ukoliko njihova nuklearna postrojenja budu napadnuta sa teritorije drugih država. Ova izjava dolazi u trenutku pojačanih tenzija u regionu i smanjenog brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, ključni prolaz za transport nafte i gasa.

Kazem Garibabadi, zamenik ministra spoljnih poslova Irana za pravne i međunarodne poslove, izjavio je da napadi na objekte pod zaštitom Međunarodne agencije za atomsku energiju predstavljaju kršenje međunarodnog prava, Povelje Ujedinjenih nacija i relevantnih rezolucija. On je istakao da bi takve akcije ugrozile međunarodni mir i bezbednost i zahtevao ozbiljnu reakciju Saveta bezbednosti UN.

Garibabadi je naveo da su meta napada bila područja oko nuklearne elektrane Bušer i postrojenja u Ardakanu, Kondabu, Natanzu i Fordovu. Upozorio je da će, u slučaju napada sa teritorije drugih država, ‘slični objekti u tim državama takođe biti ciljani srazmernim odgovorom’, što je opisao kao legitimno pravo na samoodbranu prema međunarodnom pravu.

Iran i Oman izrađuju protokol za olakšavanje i osiguravanje bezbednog prolaska brodova kroz Ormuski moreuz, koji je od ključnog značaja za svetsko tržište energenata. Garibabadi je naglasio da je moreuz otvoren i da se tranzit trenutno odvija nesmetano, ali i dodao da ‘kada se suočimo sa agresijom, saobraćaj nailazi na ozbiljne poremećaje’.

Govoreći o Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja, Garibabadi je potvrdio da Iran ostaje posvećen sporazumu, ali je ukazao na rastuće kritike unutar zemlje i predloge za povlačenje iz istog. Regionalne tenzije su eskalirale nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli zajedničku ofanzivu protiv Irana, sa brojnim žrtvama i uzvratnim napadima u regionu.

‘Iran ima pravo na samoodbranu prema Povelji Ujedinjenih nacija’, izjavio je Garibabadi.

SAD: Ministarstvo pravde ocenilo da zakon koji obavezuje predsednika na predaju dokumenata ograničava izvršnu vlast

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država saopštilo je da je zakon koji predsedniku nalaže da na kraju mandata preda određena dokumenta Nacionalnoj arhivi neustavan. Ova procena objavljena je u zvaničnom mišljenju pomoćnika državnog tužioca T. Eliota Gaisera, koji vodi Kancelariju za pravna mišljenja.

Prema navodima sadržanim u ovom mišljenju, Zakon o predsedničkim arhivama, usvojen nakon afere Votergejt, prema oceni Ministarstva pravde, prevazilazi ovlašćenja Kongresa i umanjuje nezavisnost izvršne vlasti. Gaiser je naveo da je Zakon o predsedničkim arhivama „stalni i opterećujući režim kongresne regulacije predsedništva koji nema jasno definisanu zakonodavnu svrhu“.

Odluka Kancelarije za pravna mišljenja objavljena je u četvrtak. U dokumentu se navodi i da, prema ovom tumačenju, bivši predsednik Donald Tramp nije u obavezi da se povinuje odredbama pomenutog zakona.

Zakon o predsedničkim arhivama donet je 1978. godine, četiri godine nakon ostavke predsednika Ričarda Niksona, sa ciljem da predsednički dokumenti postanu vlasništvo američke države, a ne pojedinca. Prema zakonu, svi zvanični zapisi iz perioda predsedničkog mandata moraju biti sačuvani i predati Nacionalnoj arhivi po isteku mandata.

Pomoćnik državnog tužioca T. Eliot Gaiser, autor mišljenja, ranije je bio saradnik sudije Vrhovnog suda Samjuela Alita. U mišljenju se navodi da Zakon o predsedničkim arhivama nije u skladu sa Ustavom Sjedinjenih Država i da narušava autonomiju predsednika propisanu članom II.

Objavljivanje ovog mišljenja izazvalo je pažnju javnosti i pravnih eksperata u zemlji. Do trenutka pisanja izveštaja, nije poznata reakcija Kongresa ili Nacionalne arhive.

Zakon iz 1978. godine ostaje predmet rasprave između zakonodavne i izvršne vlasti u Sjedinjenim Državama. Ovim poslednjim mišljenjem Ministarstva pravde otvara se novo poglavlje u tumačenju ovlašćenja dva najviša državna organa.

Odluku potvrdila zvanična komisija, dok sudska zabrana privremeno zaustavlja nastavak radova na izgradnji

Nacionalna komisija za planiranje glavnog grada SAD odobrila je 2. aprila 2026. godine predlog za izgradnju balske sale i rekonstrukciju istočnog krila, projekat koji je predložila administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa. Ova odluka predstavlja poslednju regulatornu prepreku za nastavak radova, ali je izgradnja privremeno obustavljena usled sudske odluke koja zahteva prethodnu saglasnost Kongresa.

Komisija, kojom predsedava član osoblja Bele kuće, glasala je sa devet glasova za, jednim protiv, dok su dva člana bila uzdržana. Odluka se odnosi na planirani prostor od 8.400 kvadratnih metara, uključujući balsku salu sa kapacitetom od oko 1.000 gostiju. Projekat je prethodno izazvao značajnu javnu diskusiju, pri čemu je tokom perioda javnog uvida stiglo više od 32.000 komentara, a preko 100 građana, uključujući arhitekte i stručnjake za zaštitu kulturnog nasleđa, prijavilo se za izlaganje na martovskoj sednici komisije.

Sudija saveznog suda doneo je 31. marta 2026. privremenu meru kojom se nalaže da administracija mora dobiti odobrenje Kongresa pre nastavka izgradnje balske sale. Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država podnelo je žalbu na ovu odluku, ali radovi iznad zemlje ostaju privremeno obustavljeni do daljeg.

Tokom diskusije u komisiji, pojedini članovi su kritikovali protivljenje projektu kao politički motivisano, dok su drugi ukazali na značaj očuvanja istorijskih vrednosti kompleksa. Predstavnici Bele kuće su naveli da će novoizgrađeni prostor obuhvatiti, pored balske sale, kancelarije za prvu damu, dodatne kuhinje i prateće sadržaje.

Projekat je prvobitno najavljen tokom jula prethodne godine, sa procenjenom vrednošću od 200 miliona američkih dolara. Prema navodima iz saopštenja, finansiranje je planirano iz privatnih izvora, a ukupni troškovi su u međuvremenu duplirani. Bivši predsednik Tramp izjavio je da će balska sala biti „najbolja takve vrste na svetu“.

Ova odluka dolazi u trenutku intenzivne javne debate o izmenama istorijskih objekata u Vašingtonu. Dalji tok realizacije projekta zavisiće od ishodа sudskog postupka i eventualne saglasnosti Kongresa.