Lokalne vlasti sprovele evakuaciju, upozorenje na cunami ukinuto nakon praćenja nivoa mora

Zemljotres magnitude 7,6 stepeni Rihterove skale pogodio je rano jutros region Molučkog mora u istočnoj Indoneziji, saopštile su lokalne vlasti. U potresu je poginula 70-godišnja žena iz Severnog Sulavesija, kada se tokom potresa urušila građevina, potvrdio je lokalni tim za potragu i spasavanje u Manadu, glavnom gradu Severnog Sulavesija.

Indonežanska agencija za meteorologiju, klimatologiju i geofiziku izdala je upozorenje na cunami neposredno nakon zemljotresa, ali je ono ubrzo ukinuto nakon što praćenje nije pokazalo značajne promene nivoa mora.

Prema zvaničnim izjavama, stanovništvo pogođenih područja je u prvom talasu evakuisano na bezbednije lokacije, a spasilačke ekipe su odmah upućene na teren. “Naša ekipa je brzo reagovala i sprovela evakuaciju stanovništva iz ugroženih objekata”, izjavili su iz lokalnog tima za potragu i spasavanje.

Istraga o eventualnim dodatnim posledicama zemljotresa je u toku, a nadležne službe nastavljaju sa procenom štete i pružanjem pomoći stanovništvu. Do sada nije prijavljeno veće materijalne štete, a situacija na terenu se prati.

Indonezija je deo tzv. pacifičkog „vatrenog prstena“, zone sa čestim seizmičkim aktivnostima, gde su ovakvi zemljotresi relativno česti.

Sud u Feldkirhu vodi postupak protiv osumnjičenog, utvrđuje se dužina boravka van Austrije i visina neosnovano isplaćenih sredstava

Jedan penzioner iz Bosne i Hercegovine optužen je pred sudom u Feldkirhu da je neosnovano primio oko 46.000 evra (približno 5,4 miliona dinara) socijalne pomoći iz austrijskog budžeta. Prema navodima iz istrage, osumnjičenom se na teret stavlja da je primao dodatke za negu i pomoć, kao i stambene naknade, iako po zakonu gubi pravo na socijalnu pomoć ukoliko boravi van Austrije duže od šest meseci godišnje.

Na ročištu je sud posebno interesovalo gde je osumnjičeni zaista živeo tokom perioda u kojem je primao socijalnu pomoć. Iako je bio prijavljen na adresi u Austriji, prema tvrdnjama iz sudskog postupka, život je u potpunosti prebacio u Bosnu i Hercegovinu. Osumnjičeni je izjavio da su njegovi boravci u Bosni i Hercegovini uglavnom bili kraći i nisu prelazili dva meseca godišnje, osim 2021. godine kada je, prema njegovim rečima, zbog bolničkog lečenja ostao duže.

Sud raspolaže podacima o ulascima i izlascima osumnjičenog iz Austrije, koji ukazuju na to da je vreme provedeno van zemlje bilo duže od dozvoljenih šest meseci. Tokom suđenja, osumnjičeni se pozvao na navodnu izjavu službenika da do šest meseci boravka van Austrije nije problematično za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć.

“Sud utvrđuje sve činjenice i okolnosti vezane za boravak osumnjičenog izvan Austrije, kao i osnovanost primanja socijalne pomoći u tom periodu”, navodi se iz izvora bliskih slučaju. Postupak je u toku, a sud će na osnovu prikupljenih dokaza doneti odluku o eventualnoj odgovornosti optuženog.

NASA potvrdila da astronauti provode testiranja kapsule Orion u orbiti Zemlje, pripreme za let oko Meseca u toku

NASA je saopštila da su članovi posade misije Artemis II započeli prvu fazu svog zadatka u svemiru nakon lansiranja sa kosmodroma Kenedi u Kejp Kanaveralu, Florida, 1. aprila 2026. godine. Astronauti trenutno provode otprilike 24 sata u orbiti Zemlje, tokom kojih testiraju sve sisteme kapsule Orion pre planiranog nastavka puta ka Mesecu.

Prema podacima izveštaja, letelica Artemis II predstavlja prvo putovanje sa posadom ka Mesecu nakon više od pet decenija, od završetka programa Apolo. Posadu čine komandir Rid Vajzman, pilot Viktor Glaver, specijalista misije Kristina Koh i kanadski astronaut Džeremi Hansen. Njihova misija ne podrazumeva sletanje niti ulazak u orbitu oko Meseca, već let kojim će obići njegovu udaljenu stranu, što je deo priprema za buduće, dugotrajnije boravke astronauta na površini Meseca.

Pre nego što se upute ka Mesecu, posada je u obavezi da detaljno proveri sve sisteme kapsule Orion, koja se sada prvi put nalazi u svemiru sa posadom. Ova provera obuhvata ispitivanje navigacije, komunikacije, održavanja života i drugih ključnih funkcija letelice. Istovremeno, kontrolori na Zemlji nadgledaju procedure i sprovode testove potrebne za bezbedan nastavak misije.

Očekuje se da će tokom misije astronauti dostići najveću udaljenost od Zemlje koju je ljudska posada do sada postigla. Cilj ovih testiranja je da se potvrdi spremnost kapsule i celokupne misije za buduće zadatke, uključujući i izgradnju stalne baze na Mesecu. Zvaničnici iz NASA navode da je uspešan završetak ove faze ključan za planirane dugotrajne misije narednih godina.

Artemis II je deo šireg programa čiji je cilj povratak ljudske posade na Mesec i uspostavljanje osnove za dalja istraživanja svemira. Prethodna misija, Artemis I, bila je bespilotna i služila je za inicijalno testiranje letelice Orion. Ova misija se smatra značajnim tehničkim i logističkim korakom ka sledećoj fazi istraživanja svemira sa ljudskom posadom.

Nastavak misije zavisiće od rezultata trenutnih testiranja. NASA još nije objavila tačan datum nastavka putovanja ka Mesecu, navodeći da će sve dalje odluke zavisiti od bezbednosnih procena i tehničkih rezultata iz orbite Zemlje.