Američko Ministarstvo trgovine potvrdilo rast inflacije u aprilu, što dodatno komplikuje ekonomsku situaciju usled sukoba u Iranu

Prvi izveštaj o inflaciji pod vođstvom novog guvernera Federalnih rezervi, Kevina Warsha, objavljen je u četvrtak, a podaci pokazuju da su potrošačke cene u Sjedinjenim Američkim Državama u aprilu dostigle najviši nivo u poslednje tri godine. Prema saopštenju američkog Ministarstva trgovine, indeks cena lične potrošnje (PCE), koji Federalne rezerve koriste kao glavni pokazatelj inflacije, zabeležio je godišnji rast od 3,8% u aprilu. To je povećanje u odnosu na mart kada je iznosio 3,5%, dok je u februaru bio na nivou od 2,8%.

Procene ekonomista, prema anketama koje su sprovedene pre objavljivanja izveštaja, ukazivale su na očekivanje povećanja inflacije na 3,9% godišnje za april. Zvanični podaci pokazuju da je inflacija porasla, ali je ostala neznatno ispod očekivanog nivoa.

Kevin Warsh je preuzeo funkciju guvernera Federalnih rezervi u periodu kada su ekonomski izazovi pojačani uticajem sukoba u Iranu na globalno tržište energenata, što je dovelo do povećanja cena goriva na svetskom nivou. Prethodna prognoza centralne banke predviđala je jedno smanjenje kamatnih stopa tokom 2026. godine, ali poslednji podaci i aktuelni rast cena energenata doveli su do toga da ekonomisti sve manje očekuju snižavanje kamata u skorijem periodu.

Dodatni izazov za novog guvernera predstavlja i pritisak sa strane izvršne vlasti. Predsednik SAD, Donald Tramp, javno je izrazio želju da centralna banka smanji kamatne stope kako bi podstakla ekonomski rast i olakšala zaduživanje građana i preduzeća. Međutim, trenutna dinamika inflacije otežava donošenje odluke o smanjenju kamata.

Prema podacima platforme CME FedWatch, koja koristi cene terminskih ugovora na federalne kamate za procenu tržišnih očekivanja, postoji povećana verovatnoća da Federalne rezerve odluče da podignu kamatne stope na sastanku u decembru 2026. godine. Trenutne procene ukazuju na verovatnoću od 40% za povećanje kamata, dok je u junu ta verovatnoća iznosila svega 3%.

Ovi pokazatelji ukazuju na to da ekonomski faktori, uključujući globalna dešavanja i unutrašnje političke pritiske, utiču na odluke monetarnih vlasti u SAD. Izveštaj o inflaciji se smatra jednim od ključnih elemenata koji će dalje uticati na politiku kamatnih stopa u narednom periodu.

Ova vest će biti dopunjena novim informacijama po njihovom objavljivanju.

Italijanske vlasti potvrdile akciju u više zemalja, istraga finansijskih tokova nakon smrti Matea Mesina Denara

Italijanska finansijska policija saopštila je 28. maja 2026. godine da je zaplenila imovinu vrednu više od 200 miliona evra, za koju se sumnja da je pripadala preminulom šefu mafije Mateu Mesini Denaru. Prema zvaničnom saopštenju, sredstva su, kako navode, poticala od trgovine drogom i bila su reinvestirana u različite zemlje Evrope i šire.

Mateo Mesina Denaro, koji je bio vođa klana Kastelvetrano na Siciliji i označen kao istaknuta figura organizacije Koza Nostra, uhapšen je 2023. godine u Palermu nakon višedecenijskog bekstva. Preminuo je u zatvoru nekoliko meseci nakon hapšenja, u 61. godini.

Istraga koju je sproveo odsek italijanske finansijske policije, Guardia di Finanza, pokazala je da je veliki deo kapitala poticao iz trgovine narkoticima i da je bio uložen u više evropskih i vanevropskih država. Imovina je, prema navodima policije, identifikovana i zaplenjena u Andori, Kajmanskim Ostrvima, Gibraltaru, Libanu, Luksemburgu, Monaku, Španiji, Švajcarskoj, kao i u Italiji.

Zvaničnici su naveli da su sredstva bila reinvestirana kroz različite oblike legalne imovine, uključujući luksuzne turističke komplekse na španskoj obali Kosta del Sol, bankovne račune, portfolije hartija od vrednosti i korporativne holding kompanije.

U okviru ove istrage, tri osobe su uhapšene zbog sumnje na umešanost u finansijske transakcije povezane sa navedenom imovinom. Glavni italijanski tužilac za borbu protiv mafije, Đovani Melilo, opisao je operaciju kao „strateški značajnu“ tokom konferencije za novinare u Palermu, ističući da je pored identifikacije i zaplene imovine delimično ometana i mogućnost Koza Nostre da reorganizuje svoje delovanje nakon smrti Mesina Denara.

Prema navodima policije, tokom istrage korišćena su različita tehnička sredstva, uključujući avione, bespilotne letelice i termalne skenere. Italijanske vlasti nisu objavile dodatne informacije o identitetu uhapšenih lica niti o tačnoj strukturi zaplenjene imovine.

Ova zaplena predstavlja nastavak višegodišnjih napora italijanskih organa da suzbiju finansijske tokove povezane sa organizovanim kriminalom. Policija i dalje istražuje moguća dodatna sredstva i saradnike koji su mogli biti uključeni u transfer i ulaganje kapitala povezanog sa aktivnostima Koza Nostre.

Zelenski traži podršku za unapređenje protivvazdušne odbrane, ističući važnost zaštite civila i infrastrukture

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratio se bivšem predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Donaldu Trampu u pismu čiji je cilj produbljivanje strateške saradnje između Kijeva i Vašingtona. U pismu, koje je upućeno u trenutku intenzivnih izazova za ukrajinsku bezbednost, Zelenski naglašava značaj jačanja protivvazdušne odbrane kao ključnog preduslova za zaštitu civila i očuvanje infrastrukture u Ukrajini.

Za razliku od ranijih apela koji su bili usmereni primarno na nabavku vojne opreme, ovoga puta Zelenski ističe potrebu za dodatnim baterijama sistema „Patriot“ i odgovarajućim presretačima. Kako se navodi, cilj nije samo obezbeđivanje vojne opreme, već i zaštita vitalnih resursa i stanovništva, što je neophodno za stabilizaciju prilika u regionu.

U pismu se takođe sugerišu i kreativni diplomatski pristupi, uključujući potencijalne tihe razmene municije sa regionalnim saveznicima, uz podršku američke strane. Ovakav predlog ima za cilj da se pronađu efikasna rešenja bez dodatnog opterećivanja američkih vojnih zaliha ili budžeta.

Zvaničnici iz Ukrajine ističu da ovaj potez treba posmatrati kao znak poverenja i spremnosti na otvorenu komunikaciju sa Sjedinjenim Američkim Državama. “Ovakva inicijativa ukazuje na proaktivnu diplomatiju i težnju da se bezbednosni izazovi rešavaju pravovremeno kroz direktnu saradnju”, saopšteno je iz ukrajinskih izvora.

Očekuje se da bi pozitivan odgovor američke strane na ovaj apel mogao otvoriti vrata za konkretne dogovore u narednim nedeljama i poslati signal o čvrstom partnerstvu dve zemlje. Bezbednost neba, kako ističe ukrajinski predsednik, predstavlja prvi korak ka uspostavljanju uslova za razgovore o miru i stabilnosti u regionu.